Opšti zamor koji se ne ograničava stranačkim okvirima potvrđen je na izborima u nedelju 7. marta: 50 od ukupno 300 poslanika prvi put ulazi u skupštinu, dok mnogi od starijih (politički i biološki) partijskih kadrova, pa čak i bivši ministri, nisu uspeli da uđu. Time se potvrdilo da je Papandreuov glavni adut u kampanji – poziv na promene – bio apsolutno pogođen, ali očigledno ne dovoljno argumentovan, i da promena za mnoge znači promenu stranke na vlasti, sa liderima nove generacije i razumljivim obećanjima
„Biće ovo izbori koje ćemo zapamtiti“, tvrdio je u jeku kampanje grčki kolega na jednoj od mnogih stanica iscrpljujuće predizborne kampanje. Uz hladno meze s nogu, obezbeđeno, kao i svuda, da se novinarska svita održi u radnom stanju i izdrži bar koliko i pretendenti na premijersko mesto, tvrdio je da ništa više neće biti isto.
Ozbiljnije diskusije o tome šta se tačno desilo i šta to znači za Grčku na duži rok nisu još ni počele. Za sada nema sumnje u to da se pobeda Nove demokratije (ND) Kostasa Karamanlisa sa više od pet procenata razlike u odnosu na PASOK Jorgosa Papandreua zasniva koliko na negativnom glasu prema stranki koja je vladala zemljom od 1981, sa intermecom od samo četiri godine, toliko i na čvrstom utisku koji je uspeo da ostavi Karamanlis: nema novih iznenađenja, hoćemo da zavedemo red u ovom što imamo.
ODLAZAK: Jorgos Papandreu
NOVO–SIROMAŠNI: Osećaj sigurnosti koji je uspeo da prenese biračkom telu od gotovo deset miliona, bio je pravi odgovor na višegodišnju iscrpljujuću ekonomsku i socijalnu nesigurnost kojom su plaćene reforme vlade Kostasa Simitisa. Osiromašenje srednjih i nižih slojeva formiralo je novi, široki sloj novosiromašnih, kao suprotnost terminu nouveau rich koji je dobro opisivao grčku kulturu izgrađenu na godinama prosperiteta koje su prethodile. Na političkom planu, stara podela na levicu i desnicu, duboko obeležena podelom iz građanskog rata od pre pola veka, odavno je prestala da izražava grčku stvarnost. ND, kao predstavnik konzervativaca, i PASOK, kao zastupnik najširih slojeva levice posle pada hunte (1967–74), postali su desni, odnosno levi centar gotovo nerazlučive linije podele, komunisti su ideološki ostali gde su, dok koalicija evrolevice nikako da nađe pravi izraz za antiglobalističku politiku koju zastupa.
Opšti zamor koji se ne ograničava stranačkim okvirima potvrđen je na izborima u nedelju 7. marta: 50 od ukupno 300 poslanika prvi put ulazi u skupštinu, dok mnogi od starijih (politički i biološki) partijskih kadrova, pa čak i bivši ministri, nisu uspeli da uđu. Time se potvrdilo da je Papandreuov glavni adut u kampanji – poziv na promene – bio apsolutno pogođen, ali očigledno ne dovoljno argumentovan, i da promena za mnoge znači promenu stranke na vlasti, sa liderima nove generacije i razumljivim obećanjima.
REDEFINISANjEPOLITIČKEAGENDE: Vreme je da se stane na loptu i uhvati dah posle vrtoglavih devedesetih, i da se redefinišu političke agende u odnosu na novu stvarnost. Jedna faza tranzicije Grčke ka novom, globalizovanom svetu je završena, novu će formirati političari rođeni posle građanskog rata (1948). Koliko će u tome uspeti zavisi, između ostalog, i od toga da li će biti u stanju da se sami odreknu jedinog političkog nasleđa nepromenjenog od početka XX veka: svog pripadništva dvema od tri najveće političke dinastije. Uz lozu bivšeg premijera Micotakisa, imena glavnih rivala Papandreua (51) i Karamanlisa (47) za mnoge simbolišu duele između progresa i konzervativizma koje su vodili njihovi očevi, stričevi i dede.
Kostas Karamanlis: prošlost u ime budućnosti
Novi i najmlađi premijer u poslednjih 50 godina istorije Grčke jeste profesionalni političar Kostas Karamanlis (47); diplomirao je prava u Atini 1979, a na Univerzitetu Tafts u Bostonu, SAD, magistrirao je političke i ekonomske nauke i doktorirao diplomatsku istoriju (1980–84).
Član je Nove demokratije od kada ju je 1974. osnovao njegov stric i imenjak, bivši predsednik Republike. Za poslanika je prvi put izabran 1986, a 1997. i za predsednika ND-a, u godinama koje slede obuzdao unutarstranački frakcionaški rat. Od 1998. je potpredsednik Evropske demokratske unije (EDU), a od 1999. i Evropske narodnjačke stranke (EPP).
Autor je ili koautor knjiga ElefteriosVenizelosimeđunarodniodnosiGrčke1928–32 (1986), DuhidobaGorbačova (1987), Imperijalizam: SlučajAngola (1988) i Evropskoujedinjavanjeibalkanskiraspad (1994).
Govori engleski, nemački i francuski. Oženjen je i ima dvoje dece.
Karamanlisov kredo je, kako sâm piše u zvaničnim partijskim dokumentima, da je „vreme da pogledamo u budućnost i ostavimo za sobom ono što nas je delilo u prošlosti“.
„Naša vizija je nova, bolja Grčka, sa pouzdanom i efikasnom državom koja će biti uz građanina, a ne protiv njega; sa jakom privredom koja će proizvoditi bogatstvo za sve; sa istim velikim mogućnostima za sve da poboljšaju svoj život na osnovu zasluga i rada“, piše Karamanlis ukazujući da „Grčka napreduje samo kada napreduju Grci, svi zajedno i svaki ponaosob“.
„Moj cilj je da naša domovina ne živi u strahu od narednih godina, već da sa samopouzdanjem ide u budućnost, da uživa poštovanje i poverenje; da bude ravnopravan i nužan deo ujedinjene Evrope, spremna da se istakne u svetskoj privredi, imajući kao oruđe svoj ljudski potencijal, svoju omladinu, kulturu i obrazovanje“, piše Karamanlis i zaključuje: „Mi, Grci, važan smo narod sa velikom istorijom na koju smo ponosni. Došlo je vreme da budemo ponosni i na svoju sadašnjost, i optimistični i samopouzdani pred svojom budućnošću.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Francuska će priznati državu Palestinu u septembru na zasedanju Generalne skupštine UN, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron. Ko je sve do sada priznao Palestinu i kakav je status Srbije
Avion kompanije Angara erlajns srušio se tokom leta iz Habarovska ka Tindi. Među 49 poginulih su i šestoro dece. Letelica je pronađena u plamenu u planinskoj oblasti Amurske oblasti
Ukrajinska delegacija na mirovnim pregovorima u Istanbulu predložila je direktni susret predsednika Zelenskog i Putina. Rusija zasad ćuti, dok Kijev ističe važnost uključivanja međunarodnih lidera
Ovaj poklič kojim počinje refren Marseljeze – za mnoge, pa i same Francuze, jedne od najkrvoločnijih himni na svetu – možda najbolje odražava stanje duha francuskog političkog i vojnog rukovodstva od kada je rat u Ukrajini ukazao ne samo na izvesne manjkavosti francuskog odbrambenog modela, nego i na potencijalne pukotine u koheziji na nivou NATO i EU (nepredvidivi Tramp). I sve to usred radikalno izmenjenih neposrednih pretnji po mir na evropskom kontinentu (nepredvidivi Putin)
Duh vremena: 105. rođendana zaboravljenog Jula Brinera
U životopisu tog unuka industrijalca, pionira ruskog Dalekog istoka, koji je izneverio očekivanja, pa postao brodvejska i holivudska ikona, dramatično se prepliću istorijske drame jedne revolucije, izbeglištva, dalekoistočnog azijskog ritma Budenbrokovih sa umetničkim dostignućima i opsenama zvezdane prašine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
