Složna braća i podeljena Poljska

U Poljskoj su liberali poraženi na izborima: najviše glasova na parlamentarnim izborima osvojila je konzervativna partija Pravo i pravda (PiS), a i na predsedničkim izborima pobedio je njen lider Leh Kačinski (56), dosadašnji gradonačelnik Varšave. Iako su ankete gotovo do poslednjeg trenutka pokazivale da bi na mestu predsednika Poljaci radije videli liberala Donalda Tuska, kandidata Građanske platforme, nego konzervativca Leha Kačinskog, konačni rezultati su pokazali da je ipak prevagnulo desno skretanje i tabor koji je privržen starim idejama o porodici, crkvi, zemlji. Evropa je bila šokirana: i najveća i najbrojnija pridošlica u „porodicu“ opredelila se za socijalni konzervativizam, religioznu nostalgiju i patriotske parole.

POVRATAK DESNICE: Mnoge poljske političke analitičare zabrinule su prve reči pobednika predsedničkih izbora Leha Kačinskog upućene bratu blizancu Jaroslavu, predsedniku partije Pravo i pravda: „Gospodine predsedniče, zadatak je izvršen!“ Bila je ovo ipak samo metafora srećnog pobednika: kao iskusni političari, braća Kačinski su ipak održali još ranije datu reč da ako Leh pobedi na predsedničkim izborima, Jaroslav, inače doktor prava, neće biti premijer. Ta funkcija je ponuđena konzervativcu Kažimježu Marćinkijeviču.

Najnovija politička matematika novog predsednika dovela je Građansku platformu do odluke da ne učestvuje, kako je bilo dogovarano, u koalicionoj vladi jer bi služila samo kao dekor za „porodičnu vlast braće Kačinski“. Pokazalo se da je ova procena bila tačna: mandatar Marćinkijevič je u ponedeljak predstavio manjinsku vladu koja potvrđuje da sve poluge vlasti sada drži jedna partija, Pravo i pravda braće Kačinski. Njeni ljudi su dakle i na čelu države, i na čelu vlade i na položaju šefa Sejma (poljske skupštine), kao i na ključnoj funkciji u Senatu!

Novi poljski predsednik je urbi et orbi nedvosmisleno predstavio novu političku intonaciju: zemljacima je poručio da će se radikalno obračunati sa zločinima totalitarne prošlosti, kao i postkomunističkom korupcijom. Odmah je potvrdio da je evroskeptik i Evropi je jasno dao do znanja da je glavni saveznik i prijatelj Poljske – Amerika. Ova nova transatlantska poruka gura Evropu u drugi plan. Kačinski je naglasio da će u odnosima sa Evropskom unijom nastojati da o uvođenju evra Poljaci odluče na referendumu. Evropi se sigurno neće mnogo dopasti njegova opaska o Briselu kao o „mestu gde se dogovaraju neke dotacije“.

Prema „istorijskim neprijateljima Rusiji i Nemačkoj“ novi poljski predsednik drži oštar gard. Istovremeno, pokušava i da demantuje neke svoje izjave na ovu adresu, pa poručuje da treba raditi i na otopljavanju hladnih odnosa sa Rusijom i Nemačkom!?

U prvom obraćanju naciji Leh Kačinski je naglasio da želi da u Poljskoj zavlada sloga, da se zakopaju ratne sekire, ali da prethodno zemlja mora da se obračuna sa totalitarnom prošlošću.

„Tražim od Poljaka da budu složni. Moj predsednički mandat je šansa da iščeznu podele. Na osnovu principa istine. Treba priznati da je jedna strana u istorijskom sporu (o komunizmu) bila ako ne 100 odsto, a ono 90 odsto u pravu, a ne da je podela bila pola-pola. Oni koji su u tom periodu počinili zločine treba za to da odgovaraju i plate račun“, nedvosmisleno je poručio Kačinski u listu „Gazeta viborča“.

Kačinski ima viziju IV republike u kojoj bi, poručuje, iskorenio negativno nasleđe III republike, prvenstveno korupciju i birokratiju. On želi da ojača poziciju šefa države po ugledu na ruskog predsednika Vladimira Putina što, između ostalog, podrazumeva da donosi dekrete sa zakonskom snagom. Poljacima nudi solidarnu, socijalnu državu. Kačinski priča o novom ustavu i novom moralu. Obećava razne olakšice za porodice sa više dece, a siromašnoj, seljačkoj Poljskoj obećava dotacije, što se veoma dopalo sledbenicima populističke partije Samoodbrana. Novog poljskog predsednika i njegove tradicionalne rimokatoličke vrednosti (otvoreno istupanje protiv prekida trudnoće, dva puta je zabranio gej-paradu u Varšavi) oduševljeno podržavaju i sledbenici sveštenika Tadeuša Radzika, vatrenog nacionaliste koji daje intonaciju stanici Radio Marija, ali i Andžeja Lepera, „poljskog Šešelja“, lidera populističke Samoodbrane.

Kao što se moglo i pretpostaviti, novi poljski predsednik prvo odlazi u posetu Vatikanu i Vašingtonu. Kačinskog je u posetu već pozvao Žak Širak, a on mu je prvi i čestitao na izbornoj pobedi. Iz Vašingtona je stigla poruka čestitka u kojoj stoji da je „poljska pravi strateški partner SAD“.

UMOR I STRAH: Za liberalno orijentisane Poljake izbor Kačinskog je bio veliko razočaranje, a u nekim internet pričaonicama čak i „nacionalna tragedija“. Tomaš Sikorski, politikolog sa Varšavskog univerziteta, kaže međutim da su poruke Kačinskog „muzika koja se dopada većini Poljaka“.

Od pada komunizma 1989, Poljska nije imala istovremeno i desničarsku vladu i desničarskog predsednika. A sad se i to desilo. U međuvremenu, birano je 11 predsednika. Poljski proevropski politički establišment se pita kako je tako loše procenjivao jačinu tradicionalnih osećanja. Da li su političari koji su toliko učinili da se Poljska promeni i u socijalnom i u ekonomskom smislu, potcenili strah svojih sunarodnika od spolja nametnutih radikalnih promena? Da li je i ta nota ksenofobije koju su konzervativni krugovi i partije uporno potencirali prijala uhu većine Poljaka?

Da li se ovo skretanje Poljske udesno može tumačiti širim evropskim kontestom ili pretežno specifičnim poljskim prilikama: iscrpljenošću od tranzicije, umorom posle herojskog skoka bruto društvenog proizvoda preko pet odsto, strahom od vetrova modernizacije, mučninom zbog spretnosti dojučerašnjih partijskih aparatčika i insajdera koji su se pretopili u imućne kapitaliste?

Na ponovljene predsedničke izbore izašlo je samo 40 odsto birača, najmanje od pada komunizma. Ne treba potceniti ni činjenicu da je iz štaba braće Kačinski vođena agresivna, prljava kampanja. Donald Tusk je lažno optužen da potiče iz „nepatriotske porodice“; navodno je njegov deda bio saradnik nemačkih okupatora i, prema tome, Tusk kao šef države ne bi branio poljske nacionalne interese!? Pokazalo se da je priča o dedi izmišljena i iskrivljena (čovek je bio u logoru). Braća Kačinski su se kasnije izvinila za ovu grešku, ali modrice su ostale, šteta je učinjena.

Kačinski je u svojoj predizbornoj kampanji igrao na kartu straha od budućnosti, od Tuskovog „liberalnog eksperimenta“ koji obećava „smanjenje poreza za bogate“ i ubrzava u nekim krugovima mrsku privatizaciju, a „zaboravlja siromašne, stare, nezaposlene…“. Kako će novi poljski predsednik i njegova vlada zadovoljiti 18 odsto nezaposlenih Poljaka, siromašne, stare, ostaje tek da se vidi… Braća Kačinski su lansirala i strahove o „homoseksualnom lobiju“ u Evropskoj uniji koji će zaraziti poljsko društvo.

Posustaloj i razočaranoj Poljskoj novi predsednik se predstavlja kao visokomoralni političar koji neće dopustiti nikakve nepravilnosti, pa u državnoj upravi više neće biti mesta za korumpirane ekskomuniste. Sa kriminalom će se nova vlast obračunavati najoštrije: ne dolazi u obzir ukidanje smrtne kazne.

Radikalno konzervativne izjave iz Varšave Evropska komisija prati sa znatnom pažnjom, obelodanio je novinarima portparol Komisije Džonatan Tod. EU je protiv smrtne kazne i insistira na zaštiti prava homoseksualaca.

Poljaci su se nadali da će na ovim izborima konačno dobiti vladu u kojoj neće dominirati ni cinični ekskomunisti ni moralizatori antikomunisti fiksirani na prošlost. Uteha je da predstoje sledeći izbori. Poljski analitičari novoj vladi ne prognoziraju dugačak vek.

Za mnoge Poljake braća „Kaczory“ ili „patke“ (Kačinski bi bili, bukvalno prevedeno, kao neki Patakovići, prim. a.), kako Poljaci zovu svoje punačke blizance, ostaju političke svađalice, mutikaše, nesposobni da budu druga violina u bilo kojoj koaliciji.

Leh Valensa dobro poznaje braću Kačinski još iz vremena kada je Solidarnost bila ilegalni sindikat: on je pre izbora otvoreno izjavio da Leh Kačinski može Poljskoj da donese više štete nego koristi i da neće biti dobar predsednik zbog svog radikalizma i svoje prgave i tvrdoglave naravi. Ima analitičara koji misle da su braća Kačinski spremna da polarizuju Poljsku, kao što su nekada polarizovala Solidarnost. To je za Evropu loš signal.

Bez obzira na to što je Marćinkijevič mandatar, preovladava uverenje da će blizanci sve konce držati u svojim rukama. Kako reče jedan duhoviti Poljak: „Nepotizam retko ima lepo lice, pogotovo kad potiče iz istog jajeta.“

Moćni blizanci

Pre četiri decenije blizanci Kačinski bili su filmske zvezde, plavi vragolani Jacek i Placek u filmu Dvojica koja su ukrala mesec namenjenom deci istočnog bloka. Bio je to sjajan film Jana Batorija, uvršćen je među najbolje poljske filmove XX veka. Taj film im se i te kako isplatio, otvarao im je mnoga vrata u političkoj karijeri. Danas su 56-godišnji identični blizanci dva najmoćnija čoveka Poljske.

Famozni blizanci, slični kao jaje jajetu, postali su još 1981. veliki aktivisti Solidarnosti. Jaroslav je bio član Komiteta za odbranu radnika (KOR) i Poljskog Helsinškog komiteta. Kada je Solidarnost krajem osamdesetih pobedila komuniste, Leh Kačinski je bio desna ruka lidera Siolidarnosti Leha Valense. Blizanci su bili na više važnih funkcija, ali su onda bili i glavni akteri raspada i ljute svađe, sa Valensom1992. Mnogi ih smatraju glavnim krivicima što se pokret Solidarnosti raspao na desetak frakcija. U to vreme, satirični lutkarski program prikazivao je blizance Kačinski kao krtice koje grizu korenje političkih izdanaka. U jednim novinama 1993. Jaroslav je izabran za „najvećeg političkog ludaka u Poljskoj“, drugi blizanac Leh zauzeo je drugo mesto. U međuvremenu su blizanci postali neprikosnoveni politički dil-mejkeri, da bi kao beskompromisni konzervativci, oštri na jeziku, jesenas izvojevali u parlamentu pobedu svoje partije Pravo i pravda.

Kako kažu neki poljski analitičari, u poslednjih 12 godina famozni blizanci su se verovatno manje promenili od Poljske. Poljska je ušla u NATO i u Evropsku uniju, a oni još „vrte stari film“.

Braća Kačinski se predstavljaju kao jedini autentični nosioci baklje Solidarnosti, njene borbe za socijalnu pravdu. Na trijumf blizanaca Kačinski i njihove partije svakako je uticala i njihova čvrsta veza sa crkvom: ova godina je u Poljskoj obeležena smrću pape, a 2005. je bila i velika godišnjica pokreta Solidarnosti. Moćnije saveznike braća nisu mogla da nađu.

S. A.