Separatistički maraton

Za „Vreme“ iz Barselone

Najrazvijenija španska pokrajina Katalonija našla se u nedelju 13. decembra u fokusu domaće i međunarodne političke javnosti zbog organizacije selektivnog neobavezujućeg referenduma o odvajanju od Španije. Selektivan je bio zato što je organizovan u 166 manjih opština, uglavnom unutar četiri katalonske provincije, zato što su organizatori procenili da je tamo nacionalno katalonsko jezgro najjače. Neobavezujući zato što nema nikakvu pravnu težinu. Međutim, ako vlada ili bilo ko ko se protivi eventualnom otcepljenju Katalonije ne shvati ozbiljno situaciju posle referenduma, napraviće veliku grešku.

Kratkoročno, neće se dogoditi ništa značajno, ali katalonski independisti trče maraton i nije im važno da li će cilj ostvariti za pet, deset ili dvadeset godina. Istina, Karod Rovira, lider Republikanske levice, jedne od partija koje zagovaraju samostalnost Katalonije, u više navrata govorio je o 2014. kao idealnoj za pravi referendum jer će se tada navršiti 300 godina od „gubljenja nezavisnosti“, ali ostaje da se u godinama koje dolaze vidi kako će teći ovaj proces.

SPORNI STATUT: Organizatori referenduma namerno su izbegli velike gradove u kojima ima puno imigranata iz ostalih delova Španije koji bi najverovatnije glasali protiv. Kao povod za referendum na kome je pitanje glasilo „Da li katalonska nacija ima pravo da bude samostalna, demokratska i socijalna država, integrisana u Evropsku uniju?“ iskorišćena je napeta politička situacija oko Statuta Katalonije koji je usvojen pre tri godine, ali još nije zaživeo jer je Narodna partija osporila neke članove. Statut je došao do Ustavnog suda koji se našao na muci i nikako da preseče katalonski čvor. U Kataloniji strahuju da bi moglo doći do skraćenja nekih (novim Statutom) proširenih kompetencija, pre svega u oblasti poreske politike.

Organizatori smatraju da je „referendum uspeo“ bez obzira na to što nije izašlo očekivanih 40 odsto od nekih 700.000 glasača (10 odsto od ukupnog stanovništva Katalonije) u tih 166 opština. Kažu da je poslata jasna poruka dela katalonskog stanovništva koje kaže „dosta“. Takođe, ima komentara u kojima se tvrdi da je ovo samo proba za jedan „legitiman politički pokret“ koji ima pravo na „kolektivno mišljenje“. Jedan komentator „Vangvardije“ iz Barselone napisao je da je „srušen jedan tabu“ i citira “ Mond“ koji kaže da „danas u Evropi promena granica nije sinonim za rat“.

Artur Mas, jedan od lidera Konvergencije i Unije (KiU) koja je zajedno sa Republikanskom levicom glavni pobornik otcepljenja, nedavno je rekao da bi eventualni opšti referendum „samo pokazao da Katalonija, za sada, želi da bude španska“. Protivnici katalonskog separatizma, ne bez poveće doze cinizma, citiraju i katalonskog pesnika Đozepa Plaa koji je pre više godina napisao da Katalonci ne bi trebalo da beže od Španije jer „proizvode mnogo gaćica, ali nemaju šta da stave u njih“.

MADRID SPUŠTA LOPTU: Zvanični Madrid gotovo da je ignorisao neobavezujući referendum. Premijer Sapatero je rekao da „on ne vodi nikud i ničemu“, njegovi najbliži saradnici ukazivali su na njegov neobavezujući karakter, dok se opozicija kao retko kada slaže sa pozicijom. Dok je katalonska štampa događaj stavila na centralne delove prvih strana, mediji iz Madrida ćušnuli su referendum na margine naslovnih strana pokazujući intoniranjem naslova odnos prema čitavom događaju. Tako je „Razon“ objavio da je „referendum bio smešan“ dok su drugi madridski listovi uglavnom isticali činjenicu da je odziv bio manji od očekivanog.

Madridska „Gaceta“ upozorila je u subotu na ekonomske posledice eventualnog odvajanja Katalonije. Prva bi bila izlazak iz zone evra što bi bilo katastrofalno za katalonsku privredu. List predviđa pad bruto nacionalnog dohotka za 30 do 50 odsto, jer je Španija glavno izvozno tržište Katalonije. Neke od najvećih katalonskih firmi, kao što je „Gas natural“, od devet miliona klijenata u zemlji imaju u Kataloniji samo dva, a „Kaiša“, glavna katalonska banka, ima 5330 eskpozitura od kojih je 70 odsto na teritoriji Španije.

NA DUGE STAZE: Razne analize, procene, ankete, studije i ostale prigodne forme koje služe za ispitivanje javnog mnjenja kažu da tvrdi separatistički tabor u Kataloniji ne prelazi 20 odsto. Dobar deo „umerenih nacionalista“ rado bi glasao za samostalnu Kataloniju, ali pod uslovom da „sve drugo ostane kao do sada“. Kada neko u šali kaže kako bi evropski prvak Barselona svake nedelje igrao „veliki derbi“ sa Espanjolom, Đironom, Ljeidom i Taragonom, mnogi „omekšaju“, jer to znači da na „Nou Kampu“ ne bi više igrali, osim kao predstavnici druge države u međunarodnim kupovima, ni Real Madrid, ni Atletiko, ni Sevilja, ni Valensija…

Zanimljiva je situacija u Kataloniji gde vlada tripartitna „neprirodna koalicija“. Jedna od partija, Republikanska levica, zalaže se za samostalnu Kataloniju dok se katalonski socijalisti teoretski protive, ali su u danima pred referendum bili neutralni. Za Đeneralitat, autonomnu katalonsku vladu kojoj predsedava socijalista Hose Montilja, važnije od referenduma bilo je otvaranje nove metro linije br. 9. Čini se da će nedeljno delimično izjašnjavanje Katalonaca imati veće reperkusije na katalonsku političku scenu nego na odnose u Španiji.

Sve u svemu, katalonski nacionalseparatizam je prisutan i ne treba ga potcenjivati, ali realna opasnost za otcepljenje od Španije, bar kratkoročno, ne postoji. Toga su svesni i zagovornici nezavisnosti i sigurno je da neće žuriti sa sazivanjem sveopšteg referenduma za samostalnost Katalonije. To je slična situacija kao sa „tajmingom“ srpske kandidature za članstvo u Evropskoj uniji: ne treba da bude podnesena pre nego što bude izvesno da će proći.