Tragični „restlovi“ istorije, pogotovo kada je reč o masovnim zločinima, bilo prema „tuđim“ etničkim zajednicama bilo prema sopstvenim građanima, aktuelna su tema u svetskim razmerama. U nemačkom Bundestagu prošle je sedmice usvojena deklaracija o turskom pokolju Jermena početkom prošlog veka – godinu dana pre toga rasprava na istu temu vodila se i u francuskoj Narodnoj skupštini; oba doma američkog Kongresa ovih su dana usvojili dokument o genocidu u Srebrnici koji se zbio pre deset godina; početkom juna roditelji i srodnici studenata poginulih na Tjenanmenu pre 16 godina, otvorenim pismom kineskom predsedniku Hu Đintaou založili su se za preispitivanje važeće zvanične ocene („kontrarevolucija“) o najtragičnijem događaju u povesti moderne Kine. Ovog meseca takođe, i Argentina je ponovo otvorila jednu od tamnijih strana sopstvene prošlosti – odlukom Ustavnog suda van snage su stavljena dva zakonska propisa koja su onemogućavala suđenja pripadnicima vojske odgovornim za masovna kidnapovanja, mučenja i ubistva civila tokom vladavine hunte pre više od četvrt stoleća.
Zločini ne zastarevaju – maksima je na kojoj već decenijama počiva međunarodno pravo. Sadašnje otvaranje ove traumatične teme i na političkom nivou prvenstveno je deo globalnog napora da se njihovim smeštanjem u kontekst savremenih merila i vrednosti kreira, kako kažu eksperti, nova kultura sećanja i tako doprinese stvaranju novog identiteta i naroda i država. O tome na svoj način svedoče dopisnici „Vremena“ iz Berlina i Južne Amerike.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nije samo država dobila novog šefa Bele kuće, već najmoćnija zemlja sveta ima predsednika ispred koga više nema institucionalnih prepreka da ostvari ono što je naumio. Ukoliko bude sproveo u delo samo deo onoga što najavljuje, Ameriku i svet čekaju radikalne promene, Trampovi ratovi nisu samo politički, već kulturološki i istorijski
Spajanje Silicijumske doline i autoritarne američke države suočava nas s koncentracijom moći kakvu svet nije video. Uz nju ide i bahatost koju je Ilon Mask demonstrirao “pozdravom” svetu na inauguraciji američkog predsednika
U požaru koji je zahvatio hotel u popularnom turskom skijaškom centru Bolu poginulo je najmanje 76 ljudi, a pojedini su bili prinuđeni da skaču kroz prozore da bi se spasili
Dve žrtve, među njima malo dete, i dve osobe u životnoj opasnosti. To je bilans napada nožem u Ašafenburgu. Počinilac, poreklom iz Avganistana, brzo je uhapšen, a motivi su nejasni
Donald Tramp, novi američki predsednik, tek je stupio na dužnost i već izdao niz naredbi o budućoj američkoj politici. Među njima je i odluka o izlasku iz Svetske zdravstvene organizacije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!