Novi mandatar, lider vladajuceg SDSM-a, Vlado Bučkovski (1962) nasledio je sve probleme koji su iz politike oterali njegovog prethodnika Harija Kostova
(Specijalno za „Vreme“ iz Skoplja)
Makedonsko Sobranje je u sredu, kada se pripremao ovaj broj „Vremena“, raspravljalo o izboru nove vlade i prema svim očekivanjima, vladajuća većina je trebalo da prihvati listu mandatara Vlade Bučkovskog, na kojoj su ministri iz redova dva koaliciona partnera – Socijaldemokratskog saveza i albanske Demokratske unije za integraciju, kao i iz Liberalno-demokratske partije koja i pored svoje marginalnosti na političkoj sceni uspeva da opstaje na vlasti uz međusobnu podršku sa SDSM-om. Prema već objavljenom Programu za period decembar 2004 – oktobar 2006. i listi prioriteta, nova vlada Bučkovskog nastaviće celovitu primenu Okvirnog dogovora iz Ohrida i obezbeđivanje uslova za pravičnu zastupljenost pripadnika etničkih zajednica, kao i reforme pravosudnog sistema, proces decentralizacije, uključivanje u borbu protiv međunarodnog terorizma i korupcije i postizanje ekonomskih rezultata. U programu, na 15 stranica, mandatar je objavio i „nepokolebljivu borbu protiv organizovanog kriminala“, kao i očuvanje „stanja bezbednosti“ koje se prema Bučkovskom nalazi u „stabilizujućem stanju, sa izolovanim incidentima kao recidivom postkonfliktnog perioda“.
POSLEDICE HAOSA: A sa takvim zadacima vlada će morati da se odmah suoči, pre svega zbog posledica haosa koji je nasledila u resorima prethodnog kabineta. Skopsko selo Kondovo (koje je usvajanjem spornih zakona o novoj organizaciji lokalne samouprave postalo deo glavnog grada) već je danima pod opsadom naoružanih i uniformisanih lica iz tog kraja, ali i sa Kosova, koja prete napadima na objekte u Skoplju i najavljuju nekakve političke zahteve, među kojima je i novi „zakon o postkonfliktnoj amnestiji“. A posle tuče učenika Makedonaca i učenika Albanaca u srednjoškolskom centru u Strugi (još jednom spornom gradu u kontroverznim zakonima), roditelji Makedonci traže razdvajanje učenika u „etničke smene“… Ovakva situacija bila bi teška za prevazilaženje i kada bi vlada funkcionisala i kada bi postojao dijalog bez ucena i uslovljavanja između koalicionih partnera, a to, nažalost, u Makedoniji – nije slučaj.
U obrazloženju ostavke bivši premijer Hari Kostov izjavio je da „jedan od koalicionih partnera (albanska Demokratska unija za integraciju – DUI) i pored drugačijih deklarativnih zalaganja, svoju ulogu i mesto u vladi razume jedino kao instrument za delimično sprovođenje političkih procesa iz Ohridskog okvirnog dogovora, zalažući se za urgentno sprovođenje procesa odgovarajuće i pravične zastupljenosti samo jedne od zajednica u administraciji“, i da taj koalicioni partner „promoviše nacionalne i uskopartijske interese, uključujući i nepotizam i istovremeno koruptivno ponašanje, bez ikakve praktične želje i mera u borbi protiv korupcije“.
Novi mandatar, lider vladajućeg SDSM-a i profesor Pravnog fakulteta u Skoplju, Vlado Bučkovski (1962) nasledio je sve probleme koji su iz politike oterali njegovog prethodnika. I pored velikog hendikepa – nekompetentnosti u najvažnijoj oblasti za Makedoniju – ekonomiji, Bučkovski je imao šansu da barem odnose među koalicionim partnerima u vlasti (što je u Makedoniji često parafraza i za osetljive pregovore u vlasti, između političkih predstavnika etničkih Makedonaca i etničkih Albanaca) dovede do koliko-toliko prihvatljivog nivoa. Ali, nažalost, još u startu – nije uspeo. Veliku pobedu koju je izvojevao na partijskom kongresu, kada su njegovi simpatizeri radom „na terenu“ ubedili delegate da ga masovno podrže kao novog lidera i mandatara za sastav nove vlade, zasenio je težak poraz u pregovorima sa liderom DUI-ja Alijem Ahmetijem. Iako je Bučkovski danima izjavljivao da ne može da prihvati predlog koalicionog partnera o starom-novom ministru za transport i veze, Agronom Budžakuom (koga su makedonski mediji uglavnom „prepoznavali“ u govoru Kostova na temu korupcije, jer je prema skopskom listu „Vreme“, čak 32 sporna dogovora postigao neposrednim sporazumima), jednostavno je poklekao pod pritiscima i uvrstio Budžakua na listu ministara.
PONIŽENjE: Odmah potom doživeo je još žešće poniženje, kada ga je i posle izvojevane pobede, po diktatu svog partijskog čelnika, Budžaku obavestio da se povlači! Budžaku je mandataru napisao da se na povlačenje odlučio zbog „beskrupulozne kampanje“ eks-premijera Kostova i medija na makedonskom jeziku. „Da se ne bih sakrivao iza formalnog imuniteta kao član vlade i da bih oslobodio montirane hipoteke članove izvršne vlasti iz DUI-ja, i uopšte DUI kao partiju, rešio sam da donesem ovu odluku“, napisao je Budžaku mandataru.
Tako se Bučkovski, koga njegovi simpatizeri, ali i pojedini analitičari u medijima ocenjuju kao beskompromisnog borca za postavljene ciljeve, sapleo već na prvom koraku. Kada se pri tom zna da je morao da prihvati bukvalno sve što mu je naložio koalicioni partner – pred njim je izvanredno težak mandat. (Bučkovski je, na primer, na svoju listu ministara uvrstio i predlog DUI-ja da ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede bude Sadula Duraku, jedan od komandanata ONA koji su u maju 2001. isključili dovod vode Kumanovu, ostavljajući grad pedesetak dana bez vode, a to je slučaj za koji je zainteresovan i Haški tribunal!)
Iako će, prema najavama, u oblasti ekonomije imati pomoć stručnjaka iz Nemačke i dela istaknutih makedonskih biznismena, Bučkovskog čeka težak i mukotrpan zadatak. Pre svega na planu usklađivanja međuetničkih odnosa, koji su se u vladajućoj koaliciji dosad svodili na međupartijska nadigravanja i prepucavanja.
Ostavka premijera Harija Kostova nije nikoga posebno iznenadila, jer je nekadašnji uspešni bankar i potom neuspešni ministar unutrašnjih poslova i od vladajućih partija, SDSM-a i DUI-ja, bio tretiran kao „premijer na privremenom radu“. S obzirom na to da nije pripadao SDSM-u i da je na funkciju došao kao izbor nekadašnjeg premijera i aktuelnog predsednika države Branka Crvenkovskog, Kostov jednostavno nije uspeo da uskladi ministre iz redova koalicionih partnera koji su javno izjavljivali da ne odgovaraju njemu, već čelnicima svojih partija. Prema ekonomistima, odlazak Kostova nije dobar znak za makedonsku ekonomiju, kojoj ionako nije dobro išlo. „Makedonija je u teškom ekonomskom stanju. Iako MMF ponavlja da ga ne interesuje politika, sada treba da pregovara sa drugom vladom, pa se mora ponovo sagledati ceo okvir, što znači usporavanje“, izjavio je akademik dr Taki Fiti. Profesor skopskog Ekonomskog fakulteta dr Trajko Slavevski smatra da će ostavka premijera biti „još jedan alibi partijama na vlasti za nesprovođenje reformi, što će potrajati najverovatnije do kraja godine“. Možda najbolju ocenu ostavke dao je direktor Instituta za sociološka i političko-pravna istraživanja dr Pande Lazarevski koji je rekao da je ostavka Kostova „samo signal da država više ne može tako da se vodi, da se procesi moraju vratiti u institucije i da treba prekinuti međupartijska nadigravanja. Stvari se moraju jednom dovesti u pravne okvire i moraju se početi poštovati institucije.“ Ali, po njemu, tek će se videti da li će se uspeti na tom kursu, jer „poštovanje pravnog poretka nije cveće koje cveta kod nas“, rekao je Lazarevski.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
