Sada tek znamo koliko još ne znamo

foto: ap photo

Nakon što je u julu 2019. godine Džefri Epstin uhapšen, a ubrzo potom izvršio samoubistvo u zatvoru, suđenje koje bi moglo da razotkrije čitav slučaj nikada se nije dogodilo. Najveći deo dokaznog materijala ostao je zaključan i skriven skoro šest godina. Njegove operacije u Evropi takođe su ostale bez raspleta.

Žan Luk Brunel, uticajni francuski agent iz sveta mode i dugogodišnji Epstinov poznanik, uhapšen je u Francuskoj u decembru 2020. godine. Zadržan je u pritvoru u Parizu u okviru istrage koja je uključivala navode o seksualnom nasilju i podvođenju maloletnica. Tu je i umro 19. februara 2022, pre početka suđenja, a tužilaštvo je saopštilo da je reč o samoubistvu. Time je praktično zatvoren jedan od krakova istrage koji bi, prema svedočenjima žena koje su ga optuživale, mogao da objasni i prekookeansku logistiku i šire povezanosti Epstinove mreže. Jedina ličnost u ovoj priči koja je dočekala pun epilog pred sudom ostala je Gilejn Maksvel, Epstinova dugogodišnja partnerka. Porota ju je proglasila krivom u decembru 2021, a u junu 2022. izrečena joj je kazna od 20 godina zatvora zbog uloge u vrbovanju, “grumingu” i omogućavanju zlostavljanja maloletnica.

Uoči hapšenja, u pretresu Epstinovih poseda nađeni su milioni dokumenata u papiru i 300 gigabajta podataka. Svi ovi podaci su potencijalni dokazi koji istragu mogu odvesti do saučesnika, ne samo u zločinačkom poduhvatu seksualne eksploatacije devojaka već i drugih, najpre političko senzitivnih operacija. Od 2019. do decembra 2025. većina ovih dokumenata, poznata pod imenom Dosije Epstin, bila je nedostupna javnosti. Nakon otvaranja dokumenta i puštanja velikog broja novih informacija početkom 2026. godine, njihova važnost se polako kristališe i ponovo vraća Epstina na globalnu scenu. Značaj se ogleda i u činjenici da se Maksvel u ponedeljak, 9. februara, prilikom video-ispitivanja pred Kongresom, pozvala na Peti amandman, a da je njen advokat izjavio da bi Gilejn Maksvel pružila odgovore na sva pitanja ukoliko Tramp donese odluku o njenom pomilovanju.

SEDENJE NA BURETU BARUTA

foto: ap photo

Navodeći različite razloge za to, na ovom buretu baruta sedelo se gotovo šest godina. U međuvremenu, postojanje ovih dokumenata Tramp je koristio u predizbornoj kampanji, obećavajući njihovo objavljivanje, zatim kao pretnju, pa i upozorenje poput onog kada je Mask prošlog juna objavio “da baca pravu bombu” jer je sam Tramp u dosijeima i da zato nisu objavljeni. Zanimljivo je da objavljena dokumenta sadrže imejlove iz 2012. i 2013. u kojima se upravo Mask maltene nudi da poseti Epstinovo (danas) ozloglašeno ostrvo Litl Sejnt Džejms.

Bajdenovo Ministarstvo pravde tvrdilo je da nije moguće objaviti sva dokumenta zato što su povezana sa suđenjem Gilejn Maksvel, kao i da treba zašiti privatnost žrtava redigovanjem dokumenata u skladu sa zakonom. Po Trampovom povratku u Belu kuću, Džejms Komer i Nadzorni odbor Predstavničkog doma 2025. pokreću istragu koja je, čini se, više imala za cilj imala da dokaže da je Bajden četiri godine štitio demokrate pomenute u dosijeima – posebno Bila Klintona – nego da obezbedi pravdu za žrtve. Čak se i Trampu nije žurilo, iako mu je predizborno obećanje da će objaviti dokumenta donelo dodatnu podršku MAGA glasača.

Zakon o transparentnosti Epstinovih dosijea donet je 25. novembra 2025. godine. Njime se Ministarstvo pravde obavezuje da objavi svu neklasifikovanu dokumentaciju koju poseduje o slučaju, uz izuzetke radi zaštite identiteta, bezbednosti i privatnosti žrtava. Do 30. januara 2026. u dva navrata objavljena je ogromna količina dokumenata.

Prvi talas je objavljen 19. decembra 2025, što je odmah izazivalo sumnju da se slučaj navodno otvara, ali uz sakrivanje najvažnijih podataka. Hiljade dokumenata bilo je objavljeno, ali uz mnoštvo sakrivenih delova. Procene medija bile su da je najmanje 550 strana bilo potpuno zacrnjeno, što je ostavljalo utisak da se javnosti nudi obim, ali ne i sadržaj. Drugi talas objavljivanja, ujedno i najveći preokret, desio se početkom 2026, kada je Ministarstvo pravde saopštilo da je, u skladu sa aktom, objavilo preko tri i po miliona novih dokumenata, naglašavajući da materijal ide postepeno u talasima jer je potrebno uraditi provere i istraživanja pre obelodanjivanja svih informacija.

Nekoliko dana po objavi, Ministarstvo se saplelo na tački koja treba da bude osnova celog procesa – zaštiti žrtava. Postalo je jasno da je posao redakcije radi zaštite žrtava loše urađen i na internetu su se našle fotografije i dokumenti koji otkrivaju njihov identitet. Posle upozorenja advokata i pojedinih medija da u javno dostupnim podacima mogu da se nađu podaci koji identifikuju žrtve, ministarstvo je privremeno povuklo oko 9.500 dokumenata kako bi se ponovo pregledali. Paralelno, pod pritiskom Kongresa, pristalo je da njegovim članovima omogući uvid u čiste, “otkrivene” verzije, ali samo na računarima Ministarstva, uz najavu i bez elektronskog kopiranja.

Džejmi Raskin i Tomas Masi, demokrata i republikanac, iskoristili su ovo pravo. Raskin je u ponedeljak 9. februara kritikovao Ministarstvo pravde da je napravilo “misteriozne redakcije” dokumenata, prikrivajući imena zlostavljača, ali istovremeno omogućavajući da identiteti žrtava postanu javni. Raskin je naveo da se, pored Lesa Veksnera, osnivača kompanije “Viktorijas sikret”, čija je povezanost sa Epstinom poznata, među onima čija su imena izbrisana nalazi i Tramp. Masi je rekao da je video barem šest slučajeva muškaraca čija su imena zacrnjena, a čije samo spominjanje u dokumentima treba da dovede do kriminalne istrage.

“Prekršili su propise objavljujući imena mnogih žrtava, što je ili spektakularna nesposobnost i nemar sa njihove strane ili, kako mnogi preživeli veruju, namerna pretnja drugim preživelima koji razmišljaju da se jave kako moraju biti oprezni jer mogu biti razotkriveni, a njihovi lični podaci provučeni kroz blato”, rekao je Raskin.

Sve ovo ukazuje da dostupnih i proverljivih informacija o onome što javnost najviše zanima – identifikacija mogućih Epstinovih saučesnika iz vrha politike – za sada ima malo. Ipak, objavljeni detalji su proširili mapu ljudi iz Epstinovog kruga, ali su uprkos nužnosti zaštite žrtava, ponovo upravo njih izložili riziku.

Postoji sumnja da je u procesu redakcije nespretno upotrebljena veštačka inteligencija, a kao zanimljiv primer spominju se dokazi da je glagol don’t zacrnjen u pojedinim verzijama istih dokumenata, a u drugim nije. Naravno, jedna interpretacija glasi da je algoritam tražio reč Don T, odnosno ime predsednika Trampa. Sve u svemu, većina dostupnih podataka još uvek ne daje toliko tražene odgovore. Ono što nudi su informacije koje bacaju novo svetlo na dešavanja iz prošlosti i na činjenicu da su moćne individue i organi SAD omogućili više od dve decenije seksualnog zlostavljanja mladih žena i maloletnica.

foto: ap photo

“TVOJI PRIJATELJI OSTAJU UZ TEBE I VOLE TE”

Sa objavljivanjem dokumenata, javnost je dobila uvid u prijateljske i druge odnose koje je Epstin imao sa različitim profilima ljudi širom sveta u poslednjih 15 godina života. Dnevnik letova privatnog Epstinovog aviona i imena putnika dostupni su onlajn. Važno je naglasiti da nisu svi registrovani letovi bili do i sa ozloglašenih lokacija, ostrva Litl Sejnt Džejms ili ranča “Zoro” u Novom Meksiku i da zabeleženi putnici nisu automatski i Epstinovi saučesnci u zlodelima. Ipak, dokumentacija jasno ukazuje na to sa kim je on bio u kontaktu, ko je s kim išao na večere, ko je tražio usluge, ali i ko je održavao kontakt sa Epstinom i nakon 2008. godine.

Posle presude koja je Epstina u javnosti nedvosmisleno definisala kao seksualnog predatora, krug njegovih prijatelja i/ili poznanika nije se znatno smanjio. Mnogi tvrde da za presudu nisu ni znali, iako je slučaj dobio veliku pažnju medija. Bezrezervnu podršku nastavili da daju princ Endru i njegova tadašnja supruga Sara Ferguson, te Lord Piter Mendelson, koji mu je 2008. poslao moralnu podršku rečima: “Tvoji prijatelji ostaju uz tebe i vole te.”

foto: ap photo

Poruke Vudija Alena i, posebno, njegove supruge Sun-Ji Previn naglašavaju podršku, iskazuju nezadovoljstvo pokretom “MeToo” i osuđuju žrtve drugih nasilnika koje su progovorile, navodeći da su one te koje manipulišu. Među onima koji su mu pružali podršku je, možda i kao najveće iznenađenje, a za neke i razočaranje, Noam Čomski. On i njegova supruga Valerija upoznali su Epstina 2015, šest godina nakon njegovog izlaska iz zatvora. U obraćanju javnosti 8. februara, Valerija Čomski rekla je da nisu imali saznanja o pravoj Epstinovoj prirodi, niti znali da je bio osuđivan. Za objavljivanje poruke pune razumevanja i za osude onih koji ga napadaju rekla je da su rezultat Epstinovih laži i manipulacija nad njenim suprugom i njom. Mnogi ovo obraćanje smatraju neubedljivim i pitaju se da li je zaista moguće da je Epstin toliko zaludeo bračni par Čomski.

U drugom nizu poruka provlači se da se Epstin već kreće u krugu šeika Mohameda bin Rašida Al Maktuma, vladara Dubaija i potpredsednika i premijera Ujedinjenih Arapskih Emirata. Pominju se Ilon Mask, kao i Hauard Lutnik, trenutni ministar trgovine SAD. Zbog onoga što iz objavljene dokumentacije izgleda kao duboka povezanost sa Epstinom brojni članovi Demokratske partije trenutno traže njegovu ostavku. Paralelno, objavljene fotografije i prateći materijal pokazuju Epstinovo “intenzivno” druženje sa raznim poznatim ličnostima, uključujući Krisa Takera, Majkla Džeksona, Dajanu Ros, Dejvida Koperfilda, kao i suosnivača Gugla, Sergeja Brina.

Sve to dodatno komplikuje činjenica da je deo materijala posle objavljivanja naknadno povlačen i ponovo redigovan zbog bojazni da su u fajlovima ostali podaci koji mogu identifikovati žrtve. To je otvorilo najosetljiviju nedoumicu u ovom procesu – da se u praksi prvenstveno štite moćni. Kako bi još više podigao vidljivost ovog problema, deo Epstinovih žrtava se na dan Super boula, najgledanijeg sportskog događaja u SAD, obratio javnosti. U prikazanoj reklami, napravljenoj u saradnji sa organizacijom Svet bez eksploatacije, žrtve kažu da je “vreme za istinu” i pozivaju građane da stanu uz njih i izvrše pritisak na javnog tužioca.

foto: ap photo

EPSTIN, TRAMP, KLINTON

Postoje i oni koji su bili u kontaktu sa Epstinom pre presude 2008, a danas naglašavaju da su prekinuli taj kontakt. Bivši predsednik SAD, Bil Klinton, čije se ime spominje u dnevniku letova 2002 i 2003, iz kog perioda su i objavljene fotografije sa Epstinom, tvrdi da su letovi bili za Afriku i da nije imao kontakte sa Epstinom posle hapšenja 2006.

U razgovoru za “Gardijan”, Ankuš Kardori, kolumnista “Politika” i nekadašnji savezni tužilac u SAD koji piše o odnosu politike i zakona, rekao je da od velikih očekivanja republikanaca da će dobiti nešto što bi Bila i Hilari Klinton eliminisalo iz politike najverovatnije nema ništa. MAGA glasači najviše bi voleli da dobiju dokaze da su Klintonovi učestvovali u zlostavljanju. Više o tome će se znati kada oni, krajem februara, budu svedočili pred Odborom. Klintonovi trenutno vode kampanju da njihovo svedočenje bude javno emitovano uživo, kako bi izbegli bilo kakve manipulacije republikanaca. Njihov zahtev za javnošću dugoročno ima za cilj da, ukoliko Tramp bude svedočio, njegov nastup također bude javan. Za sada Komer tvrdi da nema nikakvog interesa za Trampovim svedočenjem. U to javnost sumnja, pošto se Tramp pojavljuje u oko 5000 dokumenata, a spominje oko 38.000 puta. Već je utvrđeno da nije govorio istinu kada je rekao da od 2004. nije bio u kontaktu sa Epstinom, a najmanje tri od više od 20 žena koje su Trampa optužile za seksualno zlostavljanje ili iskorišćavanje poznate su kao Epstinove žrtve. Još nekoliko ga je identifikovalo kao osobu koja se, kao Epstinov gost, neprikladno ponašala prema njima.

Da Trampu ne odgovara da bude istraživan jasno je iz njegove diskusije sa Kejtlan Kolins, novinarkom CNN, kojoj je na pitanje o dosijeu Epstin odgovorio “Mislim da je sada vreme da se zemlja možda okrene nečemu drugom, sada kada se ništa o meni nije pojavilo, osim da je to bila zavera protiv mene koja je poticala bukvalno od Epstina i drugih ljudi.”

Pošto ga je pitala šta bi poručio preživelima koji nisu dobili pravdu, Tramp ju je nazvao “najgorom reporterkom”, koja se “nikad ne smeje zato što zna da ne govori istinu.” Inače, Tramp nikada nije dao jasne odgovore u vezi sa svojim poslovnim i drugim odnosima sa Epstinom.

Kardori objašnjava da, ukoliko je Kongres zaista bio ozbiljan u vezi sa istragom, poštovanjem žrtava i identifikacijom saučesnika, ova dokumenta ne bila samo bačena u javni domen. Upravo tim, po njegovom mišljenju nesmotrenim potezom, žrtve su dovedene u najgori položaj i situaciju da pravdu možda nikada neće dobiti. Služeći se primerom Kenedijevog ubistva, ukazuje na to da ovaj potez vrlo lako može potrebnu pažnju javnosti odvući od prave istrage ka teorijama zavere. Po njegovom mišljenju, bolje bi bilo da je, kao i ranije u veoma složenim slučajevima, Kongres osnovao Komisiju koja bi se ozbiljno bavila istragom, bez revanšizma koji je više nego prisutan u radu Odbora.

NEKOGA JE, NA NAŠOJ STRANI ATLANTIKA, IPAK SRAMOTA

Informacije iz objavljenih dokumenata odjeknule su u zemljama Evrope. Zbog veza sa Epstinom, norveški Odsek za ekonomski kriminal pokrenuo je istragu o korupciji protiv bivšeg premijera Torbjerna Jaglanda, a nekada i predsednika odbora koji dodeljuje Nobelovu nagradu za mir. Zbog otkrića da je Epstin u testamentu sastavljenom neposredno pred smrt 10 miliona dolara ostavio deci poznatog diplomatskog para Mone Jul i Terjea Red-Larsena, Jul je suspendovana sa mesta ambasadorke Norveške u Jordanu, a verovatno će biti pokrenuta istraga.

U Švedskoj je Joana Rubinštajn, zvaničnica UN, podnela ostavku nakon otkrića da je posetila Epstinovo ostrvu Litl Sejnt Džejms 2012. godine. Nama poznat Miroslav Lajčak je 31. januara podneo ostavku na mesto savetnika slovačkog premijera Roberta Fica, a nakon što je objavljena prepiska sa Epstinom u kojoj se šale o ženama dok razgovaraju o Lajčakovim sastancima sa Sergejem Lavrovom. Tada je Lajčak predložio sastanak Fica sa Trampovim bivšim glavnim strategom Stivom Benonom. Lajčak sve demantuje i kaže da se “oseća kao idiot”, te da se ne seća poruka i da nije učestvovao u kriminalnim aktivnostima. Letonija, Litvanija i Poljska pokrenule su opsežne zvanične istrage o dokumentima od interesa. Poljski premijer Donald Tusk rekao je da će tim istražiti sva dokumenta u potrazi za potencijalnim poljskim žrtvama i bilo kakvim vezama između Epstina i ruskih tajnih službi.

Jan Hislop, poznati urednik satiričnog lista “Prajvat aj”, koji je još 2011. godine pisao o novcu koji je porodica princa Endrua dobijala od Epstina, rekao je da “se svi prave kao da nisu imali pojma”, ali da za razliku od SAD, “barem na ovoj strani Atlantika još uvek osećamo sramotu.”

U njegovoj zemlji, Velikoj Britaniji, posledice su za sada najbučnije, mada su ovih dana u prvom planu korupcija i špijunaža, a ne žrtve moćnika. Član kraljevske porodice Endru Mauntbaten-Vindzor “raščinjen” je zbog umešanosti u seksualne skandale sa Epstinom, laganja i prikrivanja činjenica, i ostavljen bez poseda i poslova. Nova saznanja ukazuju na to i da je Epstinu dostavljao poverljiva dokumenta kojima je imao pristup kao specijalni predstavnik za međunarodnu trgovinu i investicije. U ponedeljak 9. februra kralj Čarls se obratio javnosti, rekavši da je veoma zabrinut zbog svega i ponudio svu podršku i pomoć policiji u istrazi.

Slučaj Lorda Pitera Mendelsona bacio je svetlo na obimu trgovinu uticajem i korupciju Džefrija Epstina. Kada je Mendelson krajem 2024. postavljen za ambasadora Velike Britanije u SAD, znalo se da je u posebnim odnosima sa Epstinom. Odsedao je u njegovom stanu dok je Epstin bio u zatvoru i, u tom periodu, dogovarao sastanke zatvorenika Epstina sa biznismenima. Pošto su mediji objavili deo dokumenata koji su otkrili detalje njihovog odnosa, premijer Starmer ga je smenio u septembru 2025. U januaru 2026. javnost je saznala da je Epstin Mendelsonu i njegovom suprugu Rejnaldu Avila de Silvi isplaćivao velike količine novca i – još važnije – da je Mendelson Epstinu uživo prosleđivao poverljive vladine informacije o stanju britanske ekonomije tokom kriznih momenata 2009. i 2010, a verovatno i češće. Bivši premijer Gordon Braun kaže da su to bile “osetljive informacije o tržištu” i dodaje da smatra da je Mendelson time “izdao svoju zemlju.”

Ova otkrića dovela su u pitanje poziciju premijera Kira Starmera, koji je Mendelsona imenovao za ambasadora nakon dva kruga kompleksne provere. Starmer je objavio da ga je Mandelson lagao u vezi sa Epstinom, dodajući: “Niko od nas nije znao dubinu i tamu tog odnosa.” Kritičari dodaju da bi jednostavna pretraga na Guglu bila dovoljna da se stopira proces. Mendelsonovi posedi su pretraženi, istraga je u toku, ali se ne zna da li će biti uhapšen. Morgan Meksvini, Starmerov šef kabineta, podneo je ostavku 8. februara, navodeći da je postavljanje Mendelsona za ambasadora bilo njegova ideja. Dan kasnije ostavku je podneo i Tim Alen, Starmerov direktor komunikacija. Najavljeno je objavljivanje svih dokumenata o procesu provere i imenovanja Mendelsona za ambasadora. Ova dešavanja su delom odgovor na sve češće pozive da premijer i sam ponudi ostavku. Starmer je, za sada, uspeo da dobije podršku kolega, a mnogi misle da je to tako iz straha da bi njegova smena širom otvorila već dobrano odškrinuta vrata opasnom populisti Najdželu Faražu.

Činjenica da se nečije ime pojavljuje u Epstinovoj korespondenciji, u dnevniku letova ili da je neko na fotografiji sa njim ne dokazuje da je ta osoba lično učestvovala u zločinima, ali ne briše njenu moralnu odgovornost. Posle floridske nagodbe Epstin više nije bio neki anonimni bogataš o čijem se delovanju ne zna ništa. Nastavak druženja, putovanja, razmena usluga, sve to dalo mu je društveni legitimitet i stvorilo nove prilike za zločine. Moralna krivica se nalazi u činjenici da je Epstin već bio kompromitovan, a da je uprkos tome zadržao pristup eliti koja ga je štitila. Čak i bez neposrednog učešća u njemu, saznanje o teškom krivičnom delu ne sme ostati privatna informacija, već moralna obaveza da se prekine lanac ćutanja koji nasilnicima daje zaštitu.