Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost upotrebe bombe MOAB, poznate kao „majka svih bombi“, u eventualnim novim napadima na Iran, objavio je CNN pozivajući se na američke zvaničnike. Ipak, postoje sumnje da bi ovo oružje moglo da uništi duboko ukopana iranska nuklearna postrojenja
Američka vojska pripremila je nove planove za moguće napade na iransku energetsku infrastrukturu i nuklearna postrojenja, koji uključuju i upotrebu takozvane „majke svih bombi“, ukoliko predsednik SAD Donald Tramp naredi nastavak vojnih operacija protiv Irana, objavio je CNN pozivajući se na više američkih zvaničnika upoznatih sa vojnim planiranjem.
Reč je o bombi GBU-43/B MOAB („Massive Ordnance Air Blast“), najvećem nenuklearnom eksplozivnom oružju u američkom arsenalu. Njena eventualna upotreba protiv Irana predstavljala bi značajnu eskalaciju sukoba, ali američki vojni planeri istovremeno izražavaju sumnju u to da li bi ovo oružje moglo da ostvari ključne strateške ciljeve Vašingtona.
Prema izvorima CNN-a, Tramp je naredio izradu dodatnih planova za napade koji bi obuhvatili veliki broj energetskih postrojenja. Jedna od razmatranih mogućnosti jeste i upotreba MOAB-a u operacijama protiv iranskih nuklearnih lokacija, uključujući planinsko područje Pikaks (Pickaxe Mountain), za koje SAD i Izrael veruju da se u njemu nalaze delovi iranskog nuklearnog programa.
Nije poznato da li će Tramp odobriti takve napade. Iako je javno nagovestio da pre američkih međuizbora 3. novembra neće pokretati nove vojne operacije, pojedini njegovi savetnici, prema navodima CNN-a, nisu sigurni da li je ta izjava konačna.
Iako ima ogromnu razornu moć, MOAB nije prvenstveno namenjena uništavanju duboko ukopanih postrojenja. Eksplodira iznad tla i stvara snažan udarni talas, zbog čega je pogodnija za ciljeve na površini nego za objekte zaštićene debelim slojevima stena.
Upravo to predstavlja problem za eventualni napad na iranska nuklearna postrojenja. Prema izvorima CNN-a, sumnja se da bi bomba mogla da prodre dovoljno duboko da uništi objekte za koje se veruje da se nalaze ispod planine Pikaks, gde bi postrojenja mogla biti zaštićena slojevima granita.
Jedan od izvora upoznatih sa vojnim planiranjem ocenio je da je MOAB pogodnija za uništavanje velikih površina nego za probijanje duboko ukopanih bunkera. Zbog toga bi njena upotreba mogla da ima i psihološku svrhu, odnosno da demonstracijom razorne moći poveća pritisak na iransko rukovodstvo.
Dodatni rizik predstavlja mogućnost velikog broja civilnih žrtava ukoliko bi bomba bila upotrebljena protiv infrastrukture u blizini naseljenih područja.
Planiranje novih udara odvija se u trenutku kada Bela kuća pokušava da pronađe način da okonča sukob, a da Tramp to ne predstavi kao američki poraz. Prema navodima CNN-a, predsednik SAD odbacivao je ideju da se američke snage jednostavno povuku, jer bi takav potez mogao biti protumačen kao poraz Vašingtona.
Istovremeno, Tramp ne pokazuje spremnost za veliku kopnenu operaciju u Iranu, koja bi mogla da izazove velike ljudske gubitke na američkoj strani. Vojni planeri razmatraju različite opcije, dok deo administracije traži način da predsednik proglasi uspeh i povuče snage, a da pritom ostavi prostor za diplomatski dogovor.
Među mogućim ciljevima takvog dogovora jeste ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, ključnog pomorskog pravca za međunarodnu trgovinu energentima. Ipak, prema izvorima CNN-a, zasad nema jasnih naznaka da su Vašington i Teheran blizu sporazuma.
MOAB je razvijena početkom dvehiljaditih godina, a američka vojska prvi put ju je upotrebila u borbi u aprilu 2017. godine, tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata, protiv položaja Islamske države u Avganistanu.
Meta je tada bila mreža utvrđenih podzemnih tunela koje su koristili borci te organizacije. Avganistanske vlasti saopštile su da je u napadu poginulo 36 pripadnika Islamske države.
Ukoliko bi bila upotrebljena protiv Irana, to bi bila prva upotreba ove bombe u sukobu sa tom zemljom. Američki vojni planovi, međutim, još ne znače da je odluka o napadu doneta.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Izraelska opozicija je pokušala da iz središta konačno ukloni desničara koji je obeležio poslednje dve decenije ove zemlje. Međutim, posle parlamentarnih izbora suočila se sa istorijskom dilemom: jevrejska demokratija bez arapskih partnera, ili jevrejska autokratija bez opozicije
U Francuskoj se nastavljaju hakerski napadi. Sada su na tapetu rashladne komore u banci krvi
Vlada Petera Mađara otvara jako osetljivo pitanje mađarske prošlosti – imena ljudi koji su pomagali komunistima, čime se otvara novo poglavlje suočavanja Mađarske s prošlošću. Arhive bi mogle da sadrže podatke o desetinama hiljada osoba, ali istoričari upozoravaju da dokumenti nisu uvek pouzdani
Demokrate su osvojile većinu u američkom Senatu i Predstavničkom domu. Ova pobeda otvara novu eru Trampove vladavine nakon dve godine u kojima su republikanci kontrolisali sve poluge vlasti.
Tomas Vigelman iznajmio je valjak prevarantu koji je mašinu oterao u Beograd. Pronađena je zahvaljujući drugom GPS uređaju, za koji ni vlasnik nije znao
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
