Dezinformacije, manipulacije, sabotaže – lista hibridnih napada u Nemačkoj pred izbore postaje sve duža. Obaveštajne službe i političari upozoravaju na povećanu opasnost. Međutim, poznat je samo vrh ledenog brega, piše Dojče vele.
Za obaveštajne službe i političare ovo su dani puni napetosti i brige. „Očigledno imamo problem s dezinformacijama i sabotažama“, kaže Konstantin fon Noc za DW, nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj koji se održavaju 23. februara. „Svakog drugog dana viđamo dronove iznad Nemačke, uključujući i vojne dronove. To je ozbiljan problem.“ Taj političar iz stranke Zeleni predsednik je Parlamentarnog kontrolnog odbora (PKGr) – institucije koja po nalogu Bundestaga nadgleda obaveštajne službe.
Pored dronova i sumnjivih kvarova na infrastrukturi, uočeni su i drugi navodni akti sabotaže. Nedavno su auspusi na 270 automobila bili začepljeni građevinskom, tzv. pur-penom. Počinioci su na automobile zalepili nalepnice ekološkim aktivistima, verovatno sa ciljem da se to pripiše i tako naudi Zelenima. Prema obaveštajnim izvorima, počinioci su za to dobili novac iz Rusije. „Ko podržava Ukrajinu, na meti je Kremlja i njegovih slugu“, izjavila je ministarka spoljnih poslova Analena Berbok reagujći na te sabotaže.
Cilj: podela i diskreditacija
Osim Rusije, nemačke vlasti na oku imaju i Kinu, Severnu Koreju i Iran. „Uočavamo mnogo špijunskih aktivnosti, ali glavni cilj Rusije je uticaj na ove izbore. Primećujemo da podržavaju stranke poput Alternative za Nemačku (AfD)“, kaže Fon Noc.
Prva velika dezinformaciona kampanja u Nemačkoj identifikovana je pod nazivom „Dvojnik“ (Doppelgänger). Počela je 2022. godine, nekoliko meseci nakon ruskog napada na Ukrajinu. Tada su kreirane lažne internet-stranice koje su imitirale ugledne medije, a preko kojih su plasirane izmišljene vesti. Cilj je bio diskreditacija vlada u Francuskoj, Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Poljskoj.
U međuvremenu su se pojavile i nove kampanje sa sličnim metodama: lažne informacije šire se internetom preko lažnih naloga na društvenim mrežama, a zatim ih korisnici brzo dele i komentarišu. „Čim lažne ili obmanjujuće informacije počnu da kruže, te se lažne internet-stranice brišu, ali dezinformacije ostaju. Modifikovane verzije i dalje se šire na internetu godinama kasnije“, navodi nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.
„Spavači“ i drugi fenomeni
U poslednje vreme sve češće se upozorava na tzv. „internet-stranice spavača“. Do sada je identifikovano više od sto pseudo-novinskih portala koji funkcionišu po istom principu. „Te stranice kreirane su kao kulisa i često su ispunjene sadržajem koji generiše veštačka inteligencija“, objašnjava Ralf Beste, zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova, zadužen za kulturu i društvo.
Na tim u početku neaktivnim portalima, s imenima poput „Narativ“ ili „Berlinske aktuelne vesti“, u određenom trenutku objavljuju se izmišljene priče koje se zatim preko društvenih mreža i influensera brzo šire. „Pretpostavljamo da su te stranice unapred bile pripremljene da bi se aktivirale uoči izbora za Bundestag“, upozorava Beste.
Osim toga, uočen je još jedan obrazac – „preopterećenje“ (overload). Službe i organizacije koje se bore protiv širenja dezinformacija zasipaju se zahtevima i nalozima za proveru informacija. „To su napadi koji imaju za cilj preopterećenje onih koji proveravaju činjenice“, kažu u Ministarstvu spoljnih poslova. „Kroz takve kampanje manipuliše se javnim diskursom i napadaju demokratski procesi, poput izbora“, pojašnjava Fon Noc. „Ovo što sada vidimo samo je vrh ledenog brega.“
Nova bezbednosna agencija
Takve metode nisu nove. Još pre prošlih izbora za Bundestag u izveštaju Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka navedeno je da „neke države, a posebno Ruska Federacija, koriste svoje medijske kanale, uključujući i društvene mreže, kako bi na pristrastan i često diskreditujući način prikazale određene stranke i političare“.
Međutim, do sada je malo toga urađeno kako bi se problem rešio. „Kasnimo“, priznaje političar Zelenih Fon Noc. „U poslednje tri i po godine mnogo smo o tome raspravljali, ali nismo dovoljno učinili.“
U Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji nemačke vlade, usvojenoj 2023. godine, borba protiv dezinformacija prvi put je definisana kao jedan od ključnih ciljeva. Osnovana je i Centralna jedinica za otkrivanje strane manipulacije informacijama (ZEAM) pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Jedinica ZEAM zadužena je za zaštitu parlamentarnih izbora od hibridnih pretnji i dezinformacija.
Nemačke službe – „tigar od papira“?
„Postupajte smireno“, kažu u Ministarstvu spoljnih poslova. Nadležne institucije pažljivo prate društvene mreže, ali se ne uključuju kako i same ne bi doprinele širenju štetnih narativa, sve dok su neke lažne informacije samo sporedne i bez većeg efekta. Reaguje se tek kada se neka kampanja proširi toliko da može da nanese ozbiljnu štetu.
„Druge zemlje su u tome ispred nas“, ukazuje Fon Noc. „Nama je potrebna agencija poput one u Švedskoj – sa stručnjacima koji aktivno prate i prepoznaju dezinformacije i rade na njihovom suzbijanju.“ Nemačka je, kaže, na udaru na različite načine. „Moramo ojačati naše obaveštajne službe kako bismo se bolje borili protiv dezinformacija“, smatra Fon Noc.
Veća ovlašćenja posle izbora?
Međutim, političari sporo menjaju pristup. „Najveći izazov nije prepoznavanje dezinformacija, već način na koji se s njima nosimo“, objašnjavaju izvori iz obaveštajnih krugova.
U doba nacističkog režima i u komunističkom DDR-u, vlasti su često samovoljno delovale protiv političkih neistomišljenika. Kao rezultat toga, dakle zbog nemačke prošlosti, nemačke obaveštajne službe danas imaju daleko manja ovlašćenja nego slične službe u drugim zemljama.
Za razliku od drugih država, Njemačka nema tajne službe koje proaktivno špijuniraju i brzo dele informacije s drugim institucijama. U Nemačkoj postoje „samo“ obaveštajne službe, koje samo smeju da prikupljaju informacije, ali čak i pri njihovoj razmeni moraju da poštuju stroga zakonska ograničenja.
„Zbog istorijskog iskustva građani Nemačke su zaštićeni od previše moćne države“, kaže jedan insajder i dodaje: „U poređenju s našim partnerima, mi smo tigar od papira. Trebalo je da već od 24. februara 2022. (dana kada je Rusija napala Ukrajinu) iz temelja promenimo naš pristup tom pitanju.“
Nakon ovih izbora za Bundestag moguće su nove zakonodavne inicijative za povećanje ovlašćenja obaveštajnih službi.
