Predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev čestitao je Baraku Obami izbor na mesto predsednika SAD, rečima da su „američko-ruski odnosi istorijski važni kao faktor stabilnosti u svetu“. Ali istog dana Medvedev je u svom obraćanju parlamentu najavio da će, ukoliko Vašington u Češkoj i Poljskoj razmesti elemente svog protivraketnog štita, Moskva da razmesti svoj novi raketni kompleks „Iskander“ u Kalinjingradskoj oblasti, najzapadnijoj ruskoj provinciji okruženoj zemljama EU.
Ruski poklon novoizabranom američkom predsedniku analitičari smatraju svojevrsnim dobro tempiranim izazovom koji je Moskva uputila Baraku Obami. Tako je prethodno izrečena nada u poboljšanje odnosa između SAD i Rusije, ukoliko Obama zauzme mesto u Beloj kući, ugrožene prvog dana nakon američkih izbora. Iako je Barak Obama kao predsednički kandidat bio umereniji po pitanju Rusije, za razliku od republikanca Mekejna koji je poslednjih godina zastupao politiku oštrog dijaloga sa Moskvom, Obama se najoštrije protivio ruskoj vojnoj intervenciji u Gruziji. Međutim, za vreme predizborne kampanje Obama je izrazio sumnju u efektivnost i ogromne troškove za protivraketni američki štit u Istočnoj Evropi, pa je sve više analitičara koji smatraju da Vašington u tom planu može na neki način i da „omekša“.
Sudeći po svemu, može se očekivati da se izborom Baraka Obame politika Vašingtona prema Rusiji neće drastično menjati. Sigurno je da će nivo odnosa između SAD i Rusije prvenstveno zavisiti od toga da li će Obama završiti projekat američkog protivraketnog štita u Evropi i podržavati širenje NATO-a na Istok, a posebno na prostor bivših sovjetskih republika Gruzije i Ukrajine. Protiv toga energično nastupa Rusija koja je spremna, videli smo u Abhaziji i Južnoj Osetiji, da u slučaju širenja severnoatlantske alijanse do njenih granica primeni i oružanu silu. Očigledno je da će se o američkim i ruskim raketama raspravljati možda čak i više nego za vreme Buša i Putina, ali se može očekivati da novi talas posthladnoratovskih odmeravanja može da poprimi, ako ništa drugo, barem na rečima blaži ton.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Dok Tramp ide utabanim putem raspaljivanja narodnog nezadovoljstva, koristeći poslednjih dana sve više psovki i vulgarnosti, Kamala Haris se okomila na njegovu ličnost, s obzirom na to da je on još tokom predsedničke debate otkrio svoju neuravnoteženu prirodu, narcisističke porive i sklonost bizarnim teorijama zavere, što se potpuno podudara sa onim što su demokrate uvek govorile o njemu
Pomalo paradoksalno, ali šanse upućenih i manje upućenih da pogode rezultat prilikom predviđanja slične su. Jedino što su ovi upućeniji nešto oprezniji i ne toliko hrabri da iznose čvrste stavove jer znaju da su im šanse za uspeh gotovo pa 50-50 i da ne bi bilo preterano iznenađenje da bilo ko od kandidata prikupi 300 i kusur elektora. Međutim, osećaj kaže da dobija Tramp, ali i da aktuelna potpredsednica Haris ima bar 47 odsto šansi za pobedu
Početkom septembra ruski predsednik Putin pozvao je Aleksandra Vučića da se Srbija pridruži BRIKS-u. Samit je održan od 22. do 24. oktobra. Vučić nije otišao, već je poslao Vulina. Šta se na samitu desilo? Šta je uopšte BRIKS? Koliko je ova grupa zemalja važna za međunarodnu geoekonomiju i geopolitiku? Kakve bi koristi Srbija imala ako bi se priključila BRIKS? Iako je počeo kao ekonomska platforma, BRIKS se s vremenom pretvorio u geopolitičku platformu za čije članove je sloboda u izboru valute kojom će trgovati na međunarodnom tržištu postala pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti
Stotine hiljada glasova na predsedničkim izborima i referendumu o Evropskoj uniji, u Republici Moldaviji je bilo kupljeno. Kako je funkcionisala ova izborna prevara, u koju je Rusija umešala prste
Najmanje 73 osobe stradale su u bujičinim poplavama na jugoistoku Španije usled obilnih kiša u utorak, 29. oktobra, a za desetinama nestalih se i dalje traga, potvrdile su vlasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!