Kako je Rusija blokirala Jutjub i Vocap

Jutjub je nestao sa ruskog interneta. Regulatorno telo Roskomnadzor uklonilo je domen „youtube.com“ sa svojih DNS servera. Prilikom pristupa video-platformi iz Rusije, ruteri ne mogu da usklade adresu veb-sajta sa IP adresom korisnika i šalju poruku o grešci. WhatsApp domen takođe je nestao sa DNS servera Roskomnadzora. To se poklapa sa aktuelnom kampanjom ruskih vlasti protiv aplikacije za razmenu poruka Telegram. Stručnjaci smatraju da su na nišanu Roskomnadzora sve više i servisi koji su izvan njegove neposredne kontrole, prenosi Dojče vele.

Radi pojašnjenja: DNS serveri (Domain Name System) funkcionišu kao telefonski imenik interneta, dok su IP adrese numeričke oznake koje omogućavaju dostupnost i identifikaciju računara, pametnih telefona i rutera. Ako je komunikacija između DNS servera i IP adrese blokirana, VPN (Virtual Private Network) može pomoći jer uspostavlja šifrovanu vezu između uređaja i servera. To omogućava zaobilaženje geoblokada i anonimno pretraživanje.

DW je razgovarao sa stručnjacima i korisnicima interneta o načinima zaobilaženja ruskih blokada, kao i anonimno anketirao 9.000 korisnika o problemima sa YouTubeom u Rusiji. Njih 46 odsto izjavilo je da ovu video-platformu koristi putem VPN-a, 24 odsto prijavilo je stalne probleme sa vezom uprkos korišćenju VPN-a, dodatnih 27 odsto navelo je da ne živi u Rusiji, dok je tri odsto reklo da ne koristi VPN i da je imalo smetnje.

Promene u pristupu sajtovima

Majkl Klimarev, stručnjak za cenzuru u internetu, naveo je na Telegram kanalu „zatelecom“ da bi DNS serveri Roskomnadzora zapravo trebalo da se zovu NDNS, odnosno „Nacionalni sistem domenskih imena“. On ga opisuje kao softversko-hardverski sistem uveden u Rusiji zajedno sa zakonom o „suverenom ruskom internetu“. „U suštini, reč je o alternativnom ‘internet imeniku’ koji ruski telekomunikacioni operateri moraju da koriste“, ističe Klimarev. Prema zakonu, ruski provajderi ne smeju da koriste međunarodne imenike, već isključivo NDNS, čime se omogućava centralizovana kontrola pristupa sajtovima.

Prema informacijama Telegram kanala „na_svjazi“, nedavno je 13 domena uklonjeno iz NDNS-a, među kojima su i domeni DW-a, BBC, Radio Free Europe/Radio Liberty, Facebook i Instagram. Do sada je Roskomnadzor prvenstveno koristio tehnologiju DPI (Deep Packet Inspection) za ograničavanje pristupa, što mu je omogućavalo analizu i filtriranje internet saobraćaja. DPI može i da smanji brzinu prenosa podataka, što za korisnike u Rusiji znači sporo ili potpuno onemogućeno učitavanje video-sadržaja na YouTubeu. Iako je servis tehnički bio dostupan, funkcionisao je otežano i povremeno.

Nezavisni telekomunikacioni stručnjak Aleksej Učakin ocenio je za ruski poslovni portal RBC da bi kapacitet Roskomnadzora za usporavanje prenosa podataka mogao biti ograničen. Zbog toga su vlasti, prema njegovim rečima, pribegle strožim blokadama kako bi oslobodile resurse za blokiranje Telegrama.

Šta kažu korisnici YouTubea?

U komentarima na DW-ovom kanalu na Jutjubu, korisnici navode pad kvaliteta pristupa. Čak i sa VPN-om primetno je usporavanje i nestabilnost“, napisao je jedan korisnik. Drugi ističe da je „Jutjub teže gledati“, ali da smatra da problem nije u samoj platformi, već u VPN-u, jer koristi besplatne verzije. Treći navodi da nikada ne isključuje VPN na laptopu „jer bez njega više ništa ne radi“.

Istovremeno, mnogi se žale da ni VPN servisi nisu pouzdani. Komentari ukazuju na to da bi uzrok mogli biti i limiti koje nameću VPN provajderi ili blokatori oglasa.

Šta se dešava sa internetom u Rusiji?

Stručnjaci ocenjuju da je blokiranje Jutjuba i Vocapa povezano sa aktuelnim pritiskom na Telegram. Roskomnadzor je zvanično potvrdio ograničenja usluga za ovu platformu, obrazlažući ih „kršenjem ruskog zakona“ i „pretnjom bezbednosti građana“. Sud u Moskvi tereti Telegram za neuklanjanje zabranjenog sadržaja i neispunjavanje „obaveza operatera društvenih mreža“. Kompaniji je već izrečena novčana kazna od gotovo 11 miliona rubalja (oko 120.000 evra).

Stručnjaci upozoravaju da bi ovi događaji mogli voditi ka formiranju zasebnog ruskog internet segmenta, koji će biti sve manje usklađen sa globalnom mrežom. U tom slučaju, internet u Ruskoj Federaciji mogao bi se postepeno udaljiti od ostatka sveta.