Rekonstrukcija ukrajinske vlade: Zelenski zbija redove

Veliku rekonstrukciju vlade je zapravo još početkom godine najavio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, ali je ipak bilo iznenađenje kada su početkom septembra počele da se nižu ostavke ministara koje je parlament bez mnogo buke uglavnom prihvatao i imenovao nove članove vlade, piše Dojče vele (DW).

Zelenski se prošlog četvrtka obratio građanima i rekonstrukciju obrazložio time da „moramo sprovesti desetine veoma konkretnih zadataka“ i da „svako na svom položaju mora ove jeseni pokazati određene rezultate.“ Kao neke od glavnih zadataka naveo je veća ulaganja partnera u ukrajinsku industriju naoružanja i više truda u pripremi budućeg sporazuma o pristupanju Evropskoj uniji.

Među „novima“ jedva da ima nepoznatih lica, već se uglavnom sve svodi na rotaciju položaja u vladi i predsedničkom kabinetu.

Ventil za nezadovoljstvo društva

Tako je sada već bivša ministarka za integracije okupiranih područja Irina Vereščuk postala zamenica načelnika predsedničkog kabineta, dok je s tog položaja Andrej Sibiha prešao na čelo ministarstva spoljnih poslova. Još dva zvaničnika iz predsedničkog kabineta su sada ušla u vladu: Oleksij Kuleba je postao zamenik ministra za obnovu i regionalni razvoj, a Mikola Točicki je postao ministar za kulturu i strateške komunikacije.

Oleksandr Krajev iz Instituta za spoljnu politiku Ukrainian Prism objašnjava: „To je uobičajena strategija Zelenskog: on stalno menja ljude kako bi osobe koje odlaze sa sobom odnele i negativnost koja se nakupila u medijima, omogućavajući naslednicima da brže nastave rad svojih prethodnika. Često su ti ‘novi’ ljudi iz najbližeg kruga bivšeg ministra ili su bliski predsedniku. Ali za društvo je to ventil da izrazi svoje nezadovoljstvo. Takođe, državni vrh tako stvara utisak da drži situaciju pod kontrolom,“ smatra Krajev.

Slučaj Kuleba

Mnoge je iznenadila činjenica da će i ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba podneti ostavku i biti smenjen. Prema ekspertima, talas gneva koji je Kuleba izazvao u Poljskoj krajem avgusta Zelenski je možda video kao „toksično“ političko ponašanje.

Kuleba je na tribini u Olštinu, između ostalog, govorio i o operaciji „Visla“, u kojoj je „hiljade Ukrajinaca preseljeno iz ukrajinskih oblasti u razna mesta u Poljskoj”.

Ukraine Germany Russia War

Staljin je nakon Drugog svetskog rata „premestio“ Poljsku više na zapad, prepuštajući joj deo Nemačke, ali je zato preuzeo dobar deo istočne Poljske. Godine 1947. naredio je preseljenje stanovništva, zbog čega su mnogi Poljaci morali da napuste svoje domove, koji su zatim naseljeni sovjetskim građanima – među njima i Ukrajincima.

Reči diplomate protumačene su kao pretenzije Kijeva na poljske teritorije. Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine odbacilo je ovo tumačenje, ističući da je Kuleba pre svega mislio na zločin Sovjetskog Saveza, a ne na teritorijalne pretenzije.

Međutim, kijevski politikolog Petro Olišjuk smatra da je ova situacija možda poljuljala poverenje predsednika u Kulebu. Zato je odlučio da se brzo odvoji od njega, rekao je stručnjak.

„Niko nije očekivao da će Kuleba biti (ot)pušten tako brzo. Nedavno je postojala određena tenzija u odnosima sa Poljskom. Ali možda je ova odluka doneta sa kumulativnim učinkom“, kaže Olišjuk.

Previše nezavisni?

On ne isključuje da je Kuleba smenjen zbog prevelike nezavisnosti u ophođenju sa zapadnim partnerima. To je naišlo na kritike u predsedničkoj kancelariji.

Prema analitičarima, to je takođe verovatan razlog za smenu Aleksandra Kubrakova, koji je bio potpredsednik vlade za obnovu Ukrajine i ministar za opštinski, teritorijalni i infrastrukturni razvoj. Volodimir Kudricki, predsednik državne kompanije Ukrenergo, možda je otpušten iz istog razloga.

Da li je premijer Šmihal sledeći

Ali zašto je smenjena polovina, a ne cela vlada na čelu sa premijerom Denisom Šmihalom? Stručnjaci se slažu da, iako je Zelenski nezadovoljan premijerovim učinkom, neće biti otpušten u bliskoj budućnosti. Da bi to uradili, svi ministri bi morali da podnesu ostavke, zajedno sa Denisom Šmihalom. Proces odobravanja novog premijera je takođe dugotrajan.

„Frakcija ‘Sluga naroda’, stranka kojoj je Zelenskij nekada pripadao, sve teže skuplja glasove za inicijative i zakone u parlamentu. A oni su potrebni predsedniku. Zato su odbili da smene šefa vlade, a zatim smenili 50 odsto vlade, to je sigurniji i brži način“, kaže politički analitičar Igor Rajterovič.

Prema njegovom mišljenju, Zelenski želi da sačeka grejnu sezonu da bi smenio premijera. Zbog značajne štete ukrajinskom energetskom sistemu izazvane ruskim razaranjima, zima će verovatno biti izuzetno teška. Zbog toga je ekspert uveren da bi Šmihalova vlada na proleće mogla „pasti“ kako bi „na sebe preuzela nezadovoljstvo građana nakon teške zime“.