foto: ap photo
Donjeck i Lugansk – republike. Kijev pregovara samo s lojalistima. Moskva čeka razvoj situacije u Odesi i Harkovu, a EU i SAD referendumima o nezavisnosti na jugoistoku Ukrajine demonstrativno ne pridaju nikakav značaj
Na Putinovu preporuku da se referendum odloži, u Donjecku i Lugansku su odgovorili u stilu krajiške ratne pesme: „Slobodane, piši drugo pismo, ovo prvo razumeli nismo…“ Tamo su se izjašnjavali o pitanju „Podržavate li akt o samostalnosti Donjecke (Luganske) republike?“
U Donjeckoj oblasti je izašlo 71,4 odsto glasača, za samostalnost je glasalo 89,7 odsto, a „protiv“ 10,19 odsto. Slično je bilo i u Luganskoj oblasti (izašlo 75,2 odsto, „za“ 96,2, a protiv 3,8 odsto).
Međunarodnih posmatrača nije bilo, te zapadni mediji izražavaju sumnju u referendumske rezultate, a zapadni političari (SAD i EU) te referendume, koje smatraju nelegalnim, pokušavaju da „ponište ignorisanjem“. Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg je čak izjavio da je od tih istočnih referenduma više pažnje izazvao (kontroverzni danski) Evrosong. EU je rutinski proširila spisak sankcija protiv još 13 osoba i dve firme iz Rusije, što i ne bi bila vest da nije obuhvaćena tužilac Krima Natalija Poklonskaja, opevana u pesmici „Ah kakaja njaša prokuror Nataša“.
Dok su se agonija Ukrajine produžavale referendum je ipak pokazao da se buntovno raspoloženje proširilo daleko izvan kruga „kozačkih skupština“ koje su prethodnih meseci izglasavale narodne gubernatore, kao neke „atamane“. To pokazuju ne toliko statistički podaci o odzivu na referendum, koliko lica ljudi raznih godišta u redovima dugim i po nekoliko stotina metara ispred biračkih mesta u Marijupolju, u kome se prethodnih dana ginulo. Glasalo se po školama, fiskulturnim salama, po trgovima kao na mitingu, i u susedstvima u biračkim kutijama na običnoj hoklici.
ŽIVELA MALORUSIJA: U Donjecku i Lugansku su posle referenduma proglasili narodne republike, čitali proklamacije i počeli pregovore o ujedinjenju u region Malorusija.
U ukrajinskoj Donjeckoj oblasti koja je formirana 1932. živi 4.343.900 stanovnika na površini od 26.517,5 kvadratnih kilometara (otprilike kao trećina Srbije). Luganska (bivša Vorošilovska) oblast, formirana juna 1938. ima više od 2,2 miliona stanovnika. Taj svet živi u haosu dvovlašća ili vakuuma vlasti, a za uspostavljanje reda i zakona i održive državne tvorevine nisu dovoljne deklaracije proklamacije i zastave.
Crno-plavo-crvena sastava samoproklamovane Donjecke Republike je, inače, slična kao zastava Donecko-Krivoroške Sovjetske Republike (u sastavu RSFSR) iz doba Oktobarske revolucije, kada je postojala od 12. februara 1918. do 17. februara 1919, obuhvatala celo Levoberežje (područje Ukrajine levo od Dnjepra) i protivila se kijevskoj, buržoaskoj, Ukrajinskoj Narodnoj Republici (UNR). Lenjin je bio protiv njenog formiranja radi jačanje saradnje ruske i ukrajinske sovjetske republike koju su boljševici kasnije uspostavili. Ušla je u sastav Sovjetske Ukrajine posle kapitulacije Nemačke, koja je nakon Brest Litovskog separatnog mira 1918. tu teritoriju okupirala na zahtev vlade UNR iz Kijeva.
Tokom Narandžaste revolucije 2004. skica slične tvorevine se pojavila u projektu udruživanja devet istočnih regiona u Jugoistočnu Ukrajinsku Autonomnu Republiku sa sedištem u Harkovu, koji je predložila Janukovičeva Partija regiona, koja sada nema mnogo veze s pobunjenicima, izuzimajući marginalnog predsedničkog kandidata Olega Careva.
SEPARATISTI, DEZERTERI I KOMUNISTI: Kijevske vlasti, koje na rečima pristaju na decentralizaciju, ali ne i federalizaciju Ukrajine, proglasile su istočne referendume farsom i pucale kod Slavjanska, Krasnoarmejska i Kramatorska. Vesti same govore da Kijev nema uspeha u „pacifikaciji“, već da svakom ofanzivom mobiliše po jedan grad na strani pobunjenika. Kijev očito ima probleme i na teritoriji na kojoj ima vlast.
V.d. predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov preporučio je 13. maja Ministarstvu pravde da povede istragu protiv parlamentarne Komunističke partije zbog separatističke delatnosti. U Vrhovnoj radi je nastala gužva na ivici tuče kada je komunistički poslanik Petar Simonjenko izjavio da su ukrajinski bezbednjaci u Marijupolju iz bacača gađali milicionere koji su odbili da izvrše prestupničku komandu i da rasteraju građane okupljene na mitingu za Dan pobede. Policijska zgrada se zapalila, a milicioneri su se spasavali iz ognja skačući kroz prozor.
Na sajtu Žitomira, grada na severozapadu Ukrajine, na zahtev komandira vojne jedinice A1494 pukovnika R. S. Volkova objavljen je spisak 102 dezertera vojnika i podoficira, tenkista itd., koji se nisu vratili u kasarnu. Retorika Kijeva predstavlja mešavinu ratne retorike i kompromisnih legalističkih ponuda koje istok ne prihvata.
Gubernator Donjecke oblasti (koji ne priznaje rezultate referenduma) Sergej Taruta izjavio je da su predsednik Ukrajine Aleksandar Turčinov i premijer Arsenij Jacenjuk podržali njegovu ideju da se 15. juna (zajedno s predsedničkim izborima, koji su inače zakazani za 25. maj) sprovede konsultativni referendum o proširenju punomoćja regiona u okviru pravnog sistema Ukrajine, u prisustvu međunarodnih posmatrača. Da li je to ražanj za zeca koji je još u šumi?
Denis Pušilin, lider pobunjenika, tvrdi da se ukrajinski predsednički izbori neće održati u Donjeckoj Narodnoj Republici zato što je ona sada nezavisna. A oružje će rado položiti kada se otuda u potpunosti povuče ukrajinska vojska.
MOSKVA NE ŽURI: To je opet u suprotnosti sa javnom sugestijom Kremlja, kome se rukovodstvo Donecke Narodne Republike obratilo s mobom za priključenje Rusiji. Putinova pres služba je 12. maja saopštila da se Rusija s uvažavanjem odnosi prema pokazanoj narodnoj volji i da očekuje da će praktična realizacija rezultata referenduma proći civilizovanim putem: bez ikakvih recidiva nasilja, kroz dijalog među predstavnicima Kijeva, Donecka i Luganska.
Ruski predsednik Putin i predsedavajući OEBS-u, švajcarski političar Didije Burkhalter su u telefonskom razgovoru posle referenduma istakli značaj povećanih napora OEBS-a u cilju rešavanja krize. „Putna karta OEBS-a“ sadrži četiri bloka koje podržavaju četiri strane: Ukrajina, Rusija, SAD i EU — uzdržavanje od nasilja, razoružanje, nacionalni dijalog i izbore. A Burkhalter je nakon sastanka sa šefovima diplomatije EU i kremaljske izjave protumačio pomirljivo: „Videli ste jutros odgovor Rusije: ona je izrazila poštovanje, ali ne i priznavanje referenduma…“
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ponovio da je u Ukrajini potrebno organizovati nacionalni dijalog na osnovu predloga koje je izneo predsedavajući OEBS-a, međutim, izrazio je sumnju da bi to moglo da se dogodi u skorije vreme.
Predsednik naučnog saveta Instituta zemalja Zajednice Nezavisnih Država profesor Andranik Migranjan smatra da će dalji koraci Moskve zavisiti od toga koliko su kijevske vlasti spremne na dijalog s regionima. On smatra da Moskva ne žuri s dalekosežnim koracima, zato što još nije jasna situacija u Odesi, Harkovu i drugde na jugo-istoku.
Nemački diplomata Volfgang Išinger je na predlog OEBS-a (bio je posrednik i ovde kod nas, oko Kosova) sa ukrajinske strane prihvaćen kao moderator okruglih stolova nacionalnog jedinstva. Na prvi okrugli sto u Vrhovnoj radi 14. maja pozvani su članovi vlade, poslanici, predsednički kandidati, bivši predsednici Leonid Kravčuk i Leonid Kučma, šefovi oblasnih administracija, oblasnih saveta, mesnih samouprava, religioznih organizacija, naučnici, biznis-krugovi, javne ličnosti…
Jedino se ne pominju oni s kojima treba da se pregovara – predstavnici pobunjenog jugo-istoka Ukrajine, narodni gubernatori, koji su sada ohrabreni rezultatom referenduma.
V. d. predsednika Turčinov je naglasio da sa naoružanim separatistima ukrajinska vlast neće pregovarati, već samo s legalnim predstavnicima naroda.
Kijev je, međutim, s tim „teroristima“ i „separatistima“ već nekoliko puta pregovarao: o razmeni donjeckog narodnog gubernatora Pavla Gubareva za zarobljene u gaće svučene oficire, specijalce „Alfe“, a i prethodnih dana, o oslobađanju bivšeg načelnika marijupoljske milicije Valerija Androšćuka, koji se, teško ranjen, sada leči u jednoj kijevskoj bolnici.
Teško da će zvanični Kijev moći da izbegne pregovore sa referendumima ohrabrenim pobunjenicima na istoku. Dok se to ne desi, produžava se stanje koje generalni sekretara OUN-a Ban Ki Mun ocenjuje rečima: „U Ukrajini ima mnogo nasilja, a malo dijaloga…“
Iz Moskve je posle više najava došlo finalno „gasno upozorenje“. Ruski premijer Dmitrij Medvedev naložio je Gaspromu da od 13. maja Ukrajini uvede avansni sistem plaćanja za gas. Gasprom je Naftagas Ukrajini već ispostavio preliminarni račun za isporuke u junu. Ako Ukrajina ne uplati za gas unapred, direktor Gasproma Aleksej Miler, kaže da će ova firma od 10 časova ujutru, 3. juna Ukrajini dostavljati „nula kubnih metara gasa“.
Pre toga, Miler je izjavio da ga raduje što Ukrajina posle zapadnih odluka o finansijskoj pomoći sada ima dovoljno para da plati ruski gas.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
