U najvećem napadu izraelske vojske na Iran u poslednjih nekoliko decenija, izvedenom tokom noći pod kodnim imenom „Rising Lion“, ciljani su svi ključni segmenti nuklearnog programa Islamske Republike. Tokom operacije, ubijeni su vodeći fizičari, među kojima i Ferejdun Abasi, a pogođena su i tehnološka i vojna postrojenja. Svet se jutros probudio uz pitanje: da li je upravo izbegnut nuklearni sukob – ili je on tek počeo
U iznenadnom noćašnjem napadu Izraela na Iran, najvećem u poslednjih više decenija, udareno je na sve što je nuklearno u islamskoj republici. Operacija koju su pod imenom „Rising Lion“ zajedno izvele izraelska vojska IDF i obaveštajna služba Mosad, očigledno je dugo unapred planirana i kad je pokrenuta, vrlo je sistematično izvedena, opravdana je kao hitna, preventivna akcija jer je, navodno, Iran bio nadomak sklapanja svoje prve nuklearne bombe.
Dan kasnije, moguće je govoriti o dva scenarija. U jednom, Izrael je napravio najveću grešku od svog osnivanja i pokrenuo je nuklearni rat u kome ga sada očekuje apokaliptična odmazda, a svet upravo srlja u nekakav opaki nuklearni rasplet. U drugom, nuklearni program Irana je tokom jedne noći sravnjen sa zemljom i mada će se tenzije nastaviti, bomba više neće biti jedna od ključnih tema na Bliskom istoku.
Mišljenja sam da nekakav opaki nuklearni scenario nije izvestan, mada situacija jeste najednom postala, kako to biva, vrlo složena. Mi smo, obuzeti našim temama, naravno, zatečeni ovim scenarijima. Dok sa pravom živimo naše drame, blokade i proteste protiv režima koji je građanima oteo državu, evo malo konteksta šta se zapravo događa.
Izrael je noćas ubio najuticajnijeg nuklearnog fizičara u Iranu, Ferejduna Abasija. Slučajni čitaoci moje knjige „Alhemija bombe“ možda ga se sećaju iz poglavlja o Teheranu, kao tvrdog i enigmatičnog fizičara koji na pitanje novinara o uranijumu ćutke pogleda niz mermerni hol i kaže: „Razmatramo svaku mogućnost“. Za većinu na Zapadu Abasi je bio poznat prosto kao „mozak iranskog nuklearnog programa“.
On je 2010-2011. godine bio jedini koji je preživeo seriju izraelskih atentata na iranske fizičare. Sa suprugom se tada vozio ka univerzitetu i primetio motociklistu koji je na njegov auto postavio bombu, nakon čega se zaustavio i sa ženom istrčao iz vozila koje je potom eksplodiralo. Petnaest godina kasnije, Izraelci su ipak uspeli u nameri da ga likvidiraju.
Pored Abasija, ubijeno je još pet nuklearnih fizičara sa dva univerziteta u Teheranu, celo tvrdo jezgro nuklearnog programa Irana. Mada je svako zamenljiv čak i u najtvrđem sistemu, istovremeno ubistvo svih naučnih rukovodilaca jednog nuklearnog programa ipak nije lako nadoknadivo. Američki novinari od jutros akciju Izraela upoređuju sa „sređivanjem porodičnog posla“ u kultnoj poslednjoj sceni filma „Kum“, kad novi šef mafijaške familije Majkl Korleone tokom scene krštenja ubija sve svoje neprijatelje, prave i potencijalne.
Iranski nuklearni program je već decenijama usijana tema. Koreni programa su još u doba šaha Reze Pahlavija kad su nuklearne tehnologije stigle u Iran kroz, ironično, američki program „Atomi za mir“, da bi nakon Islamske revolucije 1979. godine i uporedno, snažnog razvoja fizike u ovoj velikoj zemlji, postale pretnja, pre svega za Izrael i njegov opstanak. Iran danas ima jednu nukelarnu elektranu Bušer sa ruskim VVER-1000 reaktorom od 1000 MW, dok na istom mestu sa Rusima gradi dva nova. Uporedo ima čitav niz centara za nuklerane tehnologije, tajnih i javnih, a najpoznatiji je Natanc, južno od Teherana, koji je pogođen u izraelskim napadima, ali tragovi radijacije nisu zabeleženi. Mogućnost da bi Iran mogao, kao drugih devet nuklearnih sila, sklipiti svoje nuklearno oružje, jedna je do najvećih tema međunarodne diplomatije.
Uporedo sa tenzijama koje prate rat u Gazi, gde su se sa Izraelom povremeno sukobljavale i proksi vojske Irana, Hezbolah i grupe u Jemenu, kao i stalnim napadima i povremenim ratom dronova između ove dve zemlje, Iran i SAD su u više navrata u poslednjoj deceniji pokušale da krenu ka reševanju ovog pitanja. Otkako je Donald Tramp postao predsednik SAD, ove dve zemlje već izvesno vreme pokušavaju da obnove pregovore o čuvenom iranskom nuklearnom sporazumu. Dogovor poznat po imenu Iranski sporazum, ali i po akronimu JCPA, inače je uz veliko posredovanje Evrope donet još 2015. godine. Činilo se tada da će istovremeno okončati i iranski nuklearni program i sankcije SAD ka ovoj zemlji, pa će život krenuti dobrim tokom. To je propalo nakon što je Donald Tramp u prethodnom mandatu, zbog sumnji u kršenje dogovora i jednog iranskog dokumenta do kog je došao Mosad, napustile sporazum.
Novi pokušaji da se načini sporazum nisu bili po volji Izraela koji se brinuo da će Iran u pregovorima koje Tramp vodi zadržati program i jednom napraviti nuklearno oružje. Dan ranije, IAEA je izašla sa do sada najtvrđom procenom da Iran zapravo krši nuklearne propise. Analitičari su bili zabrinuti zbog izveštaja da Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto (za oružja je potrebno 85%, ali za civilnu upotrebu svega nekoliko procenata), a čitav niz drugih izveštaja unosio je zebnju na Zapadu.
I onda je, noćas, Izrael sistematski krenuo u napad na sve nuklearne kapacitete Irana, od ljudskih, preko tehnoloških, do vojnih.
Uz atentate na fizičare i niz rezidencija, iz daljine je pogođeno više nuklearnih postrojenja na kojima su znatna oštećenja. Ubijeni su i vojni lideri, među kojima je i komandant Revolucionarne garde, kao i komandant avijacije. Amerikanci nisu učestvovali u napadu, Izraelci su po svom običaju to sami izveli, ali nema nikakve sumnje da će SAD štititi Izrael od odmazde velikog i opasnog suseda. Izjave iz Vašingtona već kritikuju Teheran, a američki predsednik Donald Tramp govori da je istekao rok od 60 dana koji je dao sada mrtvim iranskim vođama. U međuvremenu, videli ste, Iran je lansirao jedno jato dronova, ali su mnogi od njih oboreni. Bliski istok je na ivici novog rata.
Međutim, šta je bilo sa nuklearnim programom? Da li je preživeo atentat?
Mišljenja sam da se, kako to biva u ovim okolnostima, glavni „nuklearni događaj“ već desio. Nuklearni program Irana nije imao teži trenutak u decenijama svog postojanja. Sad kad je, nakon napada, stvar postala javna, čekaju nas teške reči, razmene projektila i nove tenzije, nove žrtve na svim stranama, pa čak možda i ozbiljniji konvencionalni rat isprovociran nuklearnim pitanjima. I duge godine posledica i potonjih pregovora.
No, teško je zamislivo da je program preživeo i da bismo sada mogli krenuti ka nuklearnoj razmeni – prvo pitanje je da li je Iran i pre napada sa 60-procentim obogaćivanjem uopšte imao kapaciteta da nešto učini, a drugo, da li bi se Izrael upustio u napad na nuklearne kapacitete koji decenijama priprema, a da Iran ostavi sposobnim da nuklearno odgovori i jednom detonacijom sravni uski teren između Sredozemlja i doline Jordana? Teško, zaista.
Sutra će na istoku biti rata, ali će na nebu svanuti samo sunce.
Najpoznatija plaže Australije pretvorila se u mesto horora kada su napadači zapucali na ljude koji su se tu zatekli. Njihov cilj: jevrejska zajednica. Prema najnovijim podacima poginulo je 16 ljudi, a ranjeno 38
Ukrajina je na insistiranje Rusije odustala od strateškog cilja da se priključi NATO-u. "To je kompromis sa naše strane“, rekao je Volodimir Zelenski uoči mirovnih pregovora sa američkim izaslanicima u Berlinu
Američka Filmska akademija je, svesno ili ne, nagradivši sa pet Oskara film „Anora“ otvorila diskusiju: šta znamo o prostituciji u svetu? Odakle i zašto dolazi oko 50 miliona, često maloletnih žena i dece prinuđenih na seksualnu eksploataciju? Kako taj problem može da se reši?
U grozničavoj potrazi za napadačem koji je ubio dvoje studenata, a devetoro njih ranio učestvuje više od 400 pripadnika snaga reda
SAD navodno planiraju da „izdvoje“ iz EU - Italiju, Austriju, Poljsku i Mađarsku. Da li je to tačno i koliko je to realno? I zašto su baš ove četiri zemlje meta navodnog američkog plana?
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Preuzimanjem „na sebe“ odgovornost za aferu Generalštab i obećavanjem amnestije Selakoviću i drugim potencijalnim osumnjičenim licima, Vučić hoće da se osigura da mu saradnici ne postanu svedoci-saradnici. Zato je spreman da razori sudsku granu vlasti
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
