U najvećem napadu izraelske vojske na Iran u poslednjih nekoliko decenija, izvedenom tokom noći pod kodnim imenom „Rising Lion“, ciljani su svi ključni segmenti nuklearnog programa Islamske Republike. Tokom operacije, ubijeni su vodeći fizičari, među kojima i Ferejdun Abasi, a pogođena su i tehnološka i vojna postrojenja. Svet se jutros probudio uz pitanje: da li je upravo izbegnut nuklearni sukob – ili je on tek počeo
U iznenadnom noćašnjem napadu Izraela na Iran, najvećem u poslednjih više decenija, udareno je na sve što je nuklearno u islamskoj republici. Operacija koju su pod imenom „Rising Lion“ zajedno izvele izraelska vojska IDF i obaveštajna služba Mosad, očigledno je dugo unapred planirana i kad je pokrenuta, vrlo je sistematično izvedena, opravdana je kao hitna, preventivna akcija jer je, navodno, Iran bio nadomak sklapanja svoje prve nuklearne bombe.
Dan kasnije, moguće je govoriti o dva scenarija. U jednom, Izrael je napravio najveću grešku od svog osnivanja i pokrenuo je nuklearni rat u kome ga sada očekuje apokaliptična odmazda, a svet upravo srlja u nekakav opaki nuklearni rasplet. U drugom, nuklearni program Irana je tokom jedne noći sravnjen sa zemljom i mada će se tenzije nastaviti, bomba više neće biti jedna od ključnih tema na Bliskom istoku.
Mišljenja sam da nekakav opaki nuklearni scenario nije izvestan, mada situacija jeste najednom postala, kako to biva, vrlo složena. Mi smo, obuzeti našim temama, naravno, zatečeni ovim scenarijima. Dok sa pravom živimo naše drame, blokade i proteste protiv režima koji je građanima oteo državu, evo malo konteksta šta se zapravo događa.
Izrael je noćas ubio najuticajnijeg nuklearnog fizičara u Iranu, Ferejduna Abasija. Slučajni čitaoci moje knjige „Alhemija bombe“ možda ga se sećaju iz poglavlja o Teheranu, kao tvrdog i enigmatičnog fizičara koji na pitanje novinara o uranijumu ćutke pogleda niz mermerni hol i kaže: „Razmatramo svaku mogućnost“. Za većinu na Zapadu Abasi je bio poznat prosto kao „mozak iranskog nuklearnog programa“.
On je 2010-2011. godine bio jedini koji je preživeo seriju izraelskih atentata na iranske fizičare. Sa suprugom se tada vozio ka univerzitetu i primetio motociklistu koji je na njegov auto postavio bombu, nakon čega se zaustavio i sa ženom istrčao iz vozila koje je potom eksplodiralo. Petnaest godina kasnije, Izraelci su ipak uspeli u nameri da ga likvidiraju.
Pored Abasija, ubijeno je još pet nuklearnih fizičara sa dva univerziteta u Teheranu, celo tvrdo jezgro nuklearnog programa Irana. Mada je svako zamenljiv čak i u najtvrđem sistemu, istovremeno ubistvo svih naučnih rukovodilaca jednog nuklearnog programa ipak nije lako nadoknadivo. Američki novinari od jutros akciju Izraela upoređuju sa „sređivanjem porodičnog posla“ u kultnoj poslednjoj sceni filma „Kum“, kad novi šef mafijaške familije Majkl Korleone tokom scene krštenja ubija sve svoje neprijatelje, prave i potencijalne.
Iranski nuklearni program je već decenijama usijana tema. Koreni programa su još u doba šaha Reze Pahlavija kad su nuklearne tehnologije stigle u Iran kroz, ironično, američki program „Atomi za mir“, da bi nakon Islamske revolucije 1979. godine i uporedno, snažnog razvoja fizike u ovoj velikoj zemlji, postale pretnja, pre svega za Izrael i njegov opstanak. Iran danas ima jednu nukelarnu elektranu Bušer sa ruskim VVER-1000 reaktorom od 1000 MW, dok na istom mestu sa Rusima gradi dva nova. Uporedo ima čitav niz centara za nuklerane tehnologije, tajnih i javnih, a najpoznatiji je Natanc, južno od Teherana, koji je pogođen u izraelskim napadima, ali tragovi radijacije nisu zabeleženi. Mogućnost da bi Iran mogao, kao drugih devet nuklearnih sila, sklipiti svoje nuklearno oružje, jedna je do najvećih tema međunarodne diplomatije.
Uporedo sa tenzijama koje prate rat u Gazi, gde su se sa Izraelom povremeno sukobljavale i proksi vojske Irana, Hezbolah i grupe u Jemenu, kao i stalnim napadima i povremenim ratom dronova između ove dve zemlje, Iran i SAD su u više navrata u poslednjoj deceniji pokušale da krenu ka reševanju ovog pitanja. Otkako je Donald Tramp postao predsednik SAD, ove dve zemlje već izvesno vreme pokušavaju da obnove pregovore o čuvenom iranskom nuklearnom sporazumu. Dogovor poznat po imenu Iranski sporazum, ali i po akronimu JCPA, inače je uz veliko posredovanje Evrope donet još 2015. godine. Činilo se tada da će istovremeno okončati i iranski nuklearni program i sankcije SAD ka ovoj zemlji, pa će život krenuti dobrim tokom. To je propalo nakon što je Donald Tramp u prethodnom mandatu, zbog sumnji u kršenje dogovora i jednog iranskog dokumenta do kog je došao Mosad, napustile sporazum.
Novi pokušaji da se načini sporazum nisu bili po volji Izraela koji se brinuo da će Iran u pregovorima koje Tramp vodi zadržati program i jednom napraviti nuklearno oružje. Dan ranije, IAEA je izašla sa do sada najtvrđom procenom da Iran zapravo krši nuklearne propise. Analitičari su bili zabrinuti zbog izveštaja da Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto (za oružja je potrebno 85%, ali za civilnu upotrebu svega nekoliko procenata), a čitav niz drugih izveštaja unosio je zebnju na Zapadu.
I onda je, noćas, Izrael sistematski krenuo u napad na sve nuklearne kapacitete Irana, od ljudskih, preko tehnoloških, do vojnih.
Uz atentate na fizičare i niz rezidencija, iz daljine je pogođeno više nuklearnih postrojenja na kojima su znatna oštećenja. Ubijeni su i vojni lideri, među kojima je i komandant Revolucionarne garde, kao i komandant avijacije. Amerikanci nisu učestvovali u napadu, Izraelci su po svom običaju to sami izveli, ali nema nikakve sumnje da će SAD štititi Izrael od odmazde velikog i opasnog suseda. Izjave iz Vašingtona već kritikuju Teheran, a američki predsednik Donald Tramp govori da je istekao rok od 60 dana koji je dao sada mrtvim iranskim vođama. U međuvremenu, videli ste, Iran je lansirao jedno jato dronova, ali su mnogi od njih oboreni. Bliski istok je na ivici novog rata.
Međutim, šta je bilo sa nuklearnim programom? Da li je preživeo atentat?
Mišljenja sam da se, kako to biva u ovim okolnostima, glavni „nuklearni događaj“ već desio. Nuklearni program Irana nije imao teži trenutak u decenijama svog postojanja. Sad kad je, nakon napada, stvar postala javna, čekaju nas teške reči, razmene projektila i nove tenzije, nove žrtve na svim stranama, pa čak možda i ozbiljniji konvencionalni rat isprovociran nuklearnim pitanjima. I duge godine posledica i potonjih pregovora.
No, teško je zamislivo da je program preživeo i da bismo sada mogli krenuti ka nuklearnoj razmeni – prvo pitanje je da li je Iran i pre napada sa 60-procentim obogaćivanjem uopšte imao kapaciteta da nešto učini, a drugo, da li bi se Izrael upustio u napad na nuklearne kapacitete koji decenijama priprema, a da Iran ostavi sposobnim da nuklearno odgovori i jednom detonacijom sravni uski teren između Sredozemlja i doline Jordana? Teško, zaista.
Sutra će na istoku biti rata, ali će na nebu svanuti samo sunce.
Avion kompanije Angara erlajns srušio se tokom leta iz Habarovska ka Tindi. Među 49 poginulih su i šestoro dece. Letelica je pronađena u plamenu u planinskoj oblasti Amurske oblasti
Ukrajinska delegacija na mirovnim pregovorima u Istanbulu predložila je direktni susret predsednika Zelenskog i Putina. Rusija zasad ćuti, dok Kijev ističe važnost uključivanja međunarodnih lidera
Ovaj poklič kojim počinje refren Marseljeze – za mnoge, pa i same Francuze, jedne od najkrvoločnijih himni na svetu – možda najbolje odražava stanje duha francuskog političkog i vojnog rukovodstva od kada je rat u Ukrajini ukazao ne samo na izvesne manjkavosti francuskog odbrambenog modela, nego i na potencijalne pukotine u koheziji na nivou NATO i EU (nepredvidivi Tramp). I sve to usred radikalno izmenjenih neposrednih pretnji po mir na evropskom kontinentu (nepredvidivi Putin)
U životopisu tog unuka industrijalca, pionira ruskog Dalekog istoka, koji je izneverio očekivanja, pa postao brodvejska i holivudska ikona, dramatično se prepliću istorijske drame jedne revolucije, izbeglištva, dalekoistočnog azijskog ritma Budenbrokovih sa umetničkim dostignućima i opsenama zvezdane prašine
Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u sredu (23. jula) u Turskoj u trećoj rundi mirovnih pregovora
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
