Za subotu su najavljene demonstracije širom zemlje protiv politike deportacija Donalda Trampa. Tu je i grupa „No Kings“ koja poručuje da u SAD ne žele „ni prestole, ni krune, ni kraljeve“.
U Los Anđelesu se nastavljaju verovatno najveći protesti tokom drugog mandataameričkog predsednika Donalda Trampa. Ljudi i dalje demonstriraju u i oko Los Anđelesa protiv Trampove stroge imigracione politike i protiv imigracione službe ICE. Iako većina demonstranata ostaje mirna, Tramo je prvo poslao Nacionalnu gardu, a zatim i oko 700 marinaca u metropolu južne Kalifornije, piše Dojče vele (DW)
Za subotu su najavljene demonstracije širom zemlje. Otpor prema Trampovim opsežnim akcijama deportacije jeste u fokusu – ali to nije jedini razlog. Iza protesta stoji grupa koja se zove „No Kings“ (Bez kraljeva). Oni poručuju da u SAD ne žele „ni prestole, ni krune, ni kraljeve“.
Demonstracije bi trebalo da se održe u subotu u svakoj od 50 američkih država, uključujući udaljenu Aljasku i ostrvsku državu Havaji. Prema rečima organizatora ukupno će biti skoro 2.000 demonstracija.
Šta su protesti „No Kings“ koji su planirani za subotu?
Protesti su dobili na aktuelnosti zbog Trampove upotrebe vojske protiv demonstranata u Los Anđelesu. Međutim, pokret „No Kings“ je generalno usmeren protiv politike Trampove administracije.
„Suprotstavili su se našim sudovima, deportovali Amerikance, hapsili ljude sa ulica, napali naša građanska prava i ukinuli naše programe pomoći“, navodi se na veb-stranici pokreta „No Kings“. Iza pokreta stoji tzv. „Inicijativa 50501“. Naziv označava 50 saveznih država, 50 protesta, jedan pokret.
Trampa njegove pristalice vide kao jakog predsednika koji uvodi red u SAD, između ostalog tako što smanjuje broj vladinih organizacija i odlučno se suprotstavlja neželjenim imigrantima. Protivnici američkog predsednika, među kojima su i organizatori „No Kings“ protesta, smatraju da on zaobilazi sudove i Kongres, ugrožavajući tako temeljne demokratske principe SAD.
To što se protesti „No Kings“ održavaju baš u subotu nije slučajnost. Oni treba da budu protivteža velikoj vojnoj paradi koju Tramp tog dana organizuje u glavnom gradu SAD.
Kako će izgledati Trampova parada u Vašingtonu?
Povod za veliku vojnu paradu je 250. godišnjica američke vojske, a održaće se 14. juna – na Trampov 79. rođendan. Zvanično, međutim, predsednik paradom odaje počast američkim vojnicima, a ne sebi.
Tema parade je „Ratovi SAD“. Biće obeleženi svi veliki vojni sukobi u američkoj istoriji: od rata za nezavisnost, preko svetskih ratova, do Vijetnama. Svaki od tih ratova predstaviće vojnici i vojnikinje u istorijskim uniformama, a za njima će marširati po 400 pripadnika savremenih jedinica u aktuelnim uniformama. Paradu će upotpuniti brojna vojna vozila, kao i borbeni avioni i helikopteri iz različitih epoha.
„U Vašingtonu ćemo imati spektakularnu vojnu paradu kakvu još nismo videli“, rekao je Tramp, prenose američki mediji. Događaj će biti „bolji i veći od svih parada koje smo ikada imali u ovoj zemlji“.
Poslednja vojna parada u SAD održana je 8. juna 1991. godine, u čast uspešne američke vojne intervencije u Zalivskom ratu, pod predsednikom Džordžom H. V. Bušom.
Još tokom svog prvog mandata od 2017. do 2021. godine, Tramp je želeo veliku vojnu paradu u Vašingtonu, ali su tadašnje gradske vlasti odbile plan – zbog previsokih troškova i mogućih oštećenja ulica teškim vojnim vozilima.
Možda je 250. godišnjica američke vojske sada dovoljno veliki povod da nadjača svaki otpor. Procenjuje se da će parada koštati oko 45 miliona dolara, uključujući 16 miliona dolara za popravku ulica nakon parade.
Zašto u Vašingtonu neće biti „No Kings“ demonstracija?
Protesti „No Kings“ održavaju se širom zemlje – ali ne i u neposrednoj blizini Trampove vojne parade. Američki predsednik je unapred najavio da kontrademonstracije neće biti tolerisane na njegovoj proslavi. „Ako demonstranti žele da dođu, naići će na veoma veliku silu“, rekao je predsednik u utorak.
Dakle, to je pre svega bezbednosno pitanje. Organizatori „No Kings“ pokreta kažu da žele da spreče da cela pažnja u subotu bude usmerena samo na Vašington. „Prava moć ne dolazi iz Vašingtona. Ona dolazi sa svih drugih strana“, navodi se na veb stranici pokreta. Umesto da Trampova „rođendanska parada“ bude u centru pažnje, oni žele da ljudi tog dana pričaju o događajima u ostatku zemlje – dakle, o njihovim protestima.
Na pumpi američkim sankcijama pogođenog Nisa potpisnici ovog teksta iznenada se obratila radnica: “Jeste li videli da je Amerika napala Venecuelu?” Usledila je razmena informacija. “Gospođo, Venecuela se tiče svih nas”, zaključila je radnica. Svet je za još jedan korak bliži ambisu pa se civilizacijsko beznađe oseća i u Beogradu i Karakasu, Kijevu i Gazi
Moskva i Kijev nastaviće borbu za Trampovu naklonost, a kome će se šef Bele kuće definitivno prikloniti pitanje je od milion dolara. Izvesno je samo da su rat u Ukrajini izgubili – Evropljani
Mada srpskih restorana ima više nego madagaskarskih, trinidadskih i laoških zajedno, suve šljive punjene orasima, u kombinaciji sa pilećom džigericom umotanom u slaninu, nadilaze uobičajenu kulinarsku ponudu Njujorka, koji ima više restorana nego Loznica ili Sombor stanovnika
Iako su mnogi stručnjaci za spoljnu politiku i međunarodno pravo kao dobar potez ocenili uklanjanje Madura, i dalje postoje ozbiljne sumnje u zakonitost američkih postupaka
Američka operacija u Venecueli podriva fundamentalni princip međunarodnog prava da države ne smeju da prete ili da upotrebljavaju silu protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje druge države, saopštio je Visoki komesarijat UN za ljudska prava
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
