Autoritarne ili totalitarne države u funkcionalnim demokratijama vide opasnost po sopstveno uređenje. Da bi ih oslabile, na njih se puca dezinformacijama. Ako demokratske zemlje uzvrate istom merom, ili ako pred opasnošću otvorena društva počnu da se zatvaraju, šteta je već načinjena
Kako možemo da zaštitimo demokratiju? To pitanje muči mnoge ljude širom sveta, gde sve više raste pritisak na slobodna društva, piše Dojče vele (DW)
Jedan pokazatelj koliko je taj pritisak jak i u Nemačkoj mogao bi da bude broj javnih pojavljivanja predsednika tajnih službi: Tomas Haldenvang vodi Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) i od preuzimanja dužnosti 2018. godine uočljivo često učestvuje na konferencijama za novinare ili okruglim stolovima.
Dve godine nakon početka ruskog rata protiv Ukrajine Haldenvang spada među one koji najglasnije upozoravaju na dezinformacije, lažne vesti i špijunažu. Govoreći na jednoj konferenciji nemačkih Liberala (FDP) u nemačkom parlamentu Bundestagu on je naglasio da smatra da su opasnosti 2024. godine posebno velike, piše DW.
„Super izborna godina“ 2024.
Haldenvang je ukazao na predstojeće izbore za Evropski parlament, predsedničke izbore u SAD i troje pokrajinskih izbora u Nemačkoj. Nesporno je da je ovo „super izborna godina“ i zato moramo još više da se pripremimo na dezinformacije. One se ciljano šire „kako bi se diskreditovali politički protivnici i zbunili birači, kao i da bi se podrivala demokratija i njene institucije“, rekao je predsednik BfV.
Činjenica da Nemačka spada među omiljene mete ruske propagande i špijunaže pokazala se kroz tzv. „Taurus-liks“ – hakovani su digitalni razgovori visokih oficira nemačke vojske. To je incident koji je posebno zabrinuo FDP-ovog stručnjaka za bezbednost Konstantina Kulea. Kao član Parlamentarnog kontrolnog odbora (PKGr) za nemačke obaveštajne službe, on je jedan od onih koji vrlo dobro zna koliko su takve hibridne pretnje opasne.
Koliko tajnovitosti može da podnese otvoreno društvo
Ono što Kule saznaje od Haldenvanga iza zatvorenih vrata ostaje među njima, „zato da neprijatelji demokratije ne bi saznali šta nemačke bezbednosne službe znaju o njima“. Međutim, takav oblik tajnovitosti može da bude problematičan za otvoreno, slobodno društvo, posebno zato što Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka povremeno koristi sporne metode, piše DW.
Kule se na konferenciji u Bundestagu tako osvrnuo i na taj spor između potrebe da neke stvari ostanu tajna i poželjne transparentnosti, te se založio za to da se ima poverenje u rad Saveznog ureda za zaštitu ustava: „Tanka je linija između odbrane slobode izražavanja s jedne i odbrane od dezinformacija s druge strane“, rekao je političar FDP-a i dodao da je „to nešto s čime se naše službe svakodnevno suočavaju“.
Ceo tekst pročitajte na Dojče vele
Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Slovačka je obustavila isporuku električne energije Ukrajini, dok ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra
Od prodora ruskih tenkovskih jedinica i opšteg haosa do ukopavanja na borbenim položajima, okršaja dronovima i „zona smrti“. Ukrajinski vojnici pričaju kako vide razvoj rata koji je počeo ruskom invazijom 24. februara 2022.
Policija u Londonu privela je Pitera Mendelsona (72), bivšeg britanskog ambasadora u SAD, zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj dok je bio ministar, a u okviru istrage o njegovim vezama sa Džefrijem Epstinom. On je nakon saslušanja u policiji pušten uz kauciju, saopštile su vlasti
Skoro godinu dana nakon što je objavila dečju knjigu o suočavanju s gubitkom, Amerikanka Kuri Ričins našla se na optuženičkoj klupi - tužilaštvo tvrdi da ga je supruga ubila zbog novca i nove veze
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
