foto: ap photo
Nedavno uhapšeni stari narko bos, koji je “napravio revoluciju u biznisu s marihuanom”, sa 69 godina bio je trgovac drogom s najdužim stažom
“Zašto se toliko smeješ? Da li je život prema tebi bio dobar?” “Da, život je bio dobar prema meni jer sam živ.” Tako je Rafaelo Karo Kintero odgovorio na pitanje novinara 1985. godine, na dan kada je prvi put poslat u zatvor.
Rođen je 1952. u malom gradu Badiraguato, Sinaloa (na severu Meksika), zavičaju i drugih ozloglašenih trgovaca drogom. Narko biznismen El Čapo Guzman bio je samo ubica u ime kartela koji je vodio Karo Kintero, zajedno sa Don Netom i Feliksom Galardom. Jedan od njih je proizvodio travu u velikim količinama, drugi je uveo kolumbijski kokain, a treći je nadgledao strategije za prebacivanje kamiona i aviona u Sjedinjene Američke Države. Zajedno su činili kartel Gvadalahare, koji je kasnije postao kartel Sinaloa, najmoćniji u zemlji, do pojave kartela Nova generacija Haliska pre nekoliko godina.
USPEŠAN BIZNISMEN SA SELA
Karo Kintero je bio sin seljačkog para koji je imao desetoro dece. Jedva da je znao da čita i piše kada je počeo, ali se na marihuani obogatio za samo nekoliko godina. Pre nego što je napunio 30 godina, izgradio je do tada najveći centar za proizvodnju droge, na oko 1482 hektara, sa sofisticiranim sistemom za navodnjavanje i prvim staklenicima u kojima se gaji marihuana u celom Meksiku.
Pre nego što je napunio 30 godina, Karo Kintero je već bio milioner, ne samo zato što je počeo da masovno odgaja ženske biljke marihuane bez semena, koja je postala prvi izbor potrošača, već i zato što je njegova proizvodnja bila najveća. Oko 4.000 zaposlenih radilo je na njegovoj farmi u El Bufalumu, iz koje su se svakodnevno odvozili kamioni puni marihuane. Slao je više kamiona i aviona u Sjedinjene Države nego bilo koji drugi dobavljač, piše “El Pais”. Njegov rođak Amado Kariljo Fuentes je zbog sposobnosti da dovozi male avione u Sjedinjene Države nazvan “Gospodar neba”.
BONI I KLAJD SINALOE
To su bila vremena kada su trgovci drogom posećivali kafane, razmetali se novcem po noćnim klubovim i slikali se sa ministrima i guvernerima predstavljajući se kao uspešni biznismeni sa sela.
U jednom od barova, zgodni i šarmantni Karo Kintero upoznao je Saru Kozio Vidauri, 17-godišnjakinju iz konzervativnog visokog društva u Gvadalahari, rođaku bivšeg guvernera Haliska Giljerma Kozija Vidaurija. Sa DEA za petama, pobegao je sa njom u Kostariku. Porodica je osudila njenu otmicu, a sagu o njenom bekstvu pratili su i tračevi i vesti. Onog dana kada je Sara pozvala roditelje da kaže da je bezbedna, poziv je presretnut. Kada je policija ušla u kuću tog para, “Bonija i Klajda Sinaloe”, ona im je, prema pisanju “El Paisa”, rekla: “Nisam kidnapovana, ja sam zaljubljena”. U vreme kada je uhvaćen sa svojom devojkom u Kostariki, Kintero je imao 33 godine i bio je najveći diler marihuane na svetu.
Prošlog petka, 8. jula, ponovo je uhapšen, ovoga puta u Sinaloi, oko 150 km od grada u kojem je rođen i odakle je predvodio malu vojsku koja širi teror u severnom regionu Sonora. U svetu narkobosova, dostići 33 godine je blagoslov, ali dogurati do 69 je izuzetna privilegija, plaćena, doduše, lišavanjem slobode, piše španski “El Pais”.
REKET ULJUDNIH IZNUĐIVAČA I ZAŠTITA OD POREZNIKA
U životnom iskustvu Karo Kintero kombinuje poslovno znanje, imidž umerenosti, osećaj za potrebe zajednice i nasilje, što ga je dovelo u vrh, među velike narko-bosove 1980-ih. Neki se sećaju dolaska porodice Kara Kintera u pustinjski grad Sonoru osamdesetih godina i slike ružičastih limuzina iz vremena pre nego što su ulice uopšte bile popločane: “Karo je doneo mnogo novca u grad. Narod veoma poštuje njega i njegovu porodicu. Mnogi i dalje žive ovde, a poznato je da on ovamo dolazi i odlazi”, citira “El Pais” neku meštanku.
Meksički list na engleskom jeziku “Meksiko tudej” piše kako je Sinaloa, decenijama stara i veoma uspešna kriminalna grupa, imidž svoje opresivne vladavine povezivala sa predvidljivošću, sa određenim nivoom umerenosti i “prilično pažljivom kalibracijom nasilja”, tako da lokalni političari, biznismeni i ljudi “mogu da razviju predvidljive mehanizme suočavanja”.
Za razliku od klana Nova generacija Haliska, kartel Sinaloa je iza scene gajio profil “uljudnih iznuđivača koji dovode red, koji su civilizovani kriminalci, koji ne vrše samo nasilje zarad nasilja”, kako se u razgovoru za “Meksiko tudej” izrazio jedan biznismen iz Južne Donje Kalifornije.
“Tokom rata među kartelima Sinaloa i Tihuana, njihovim lokalnim opunomoćenicima, kao i među manjim nezavisnim kriminalnim grupama, život je bio veoma težak. Morali ste da platite reket mnogim grupama. Sve vreme vam se neko pojavljivao na vratima i pretio da će vam zapaliti biznis, pobiti porodicu. Cene su rasle i rasle, otprilike svake nedelje. A ako bi jedna grupa saznala da ste platili njihovim rivalima, pretili bi i vama i vašoj porodici iako nije bilo načina da se oduprete. Razmišljao sam da prodam sve svoje restorane. Ali sada kada je kartel Sinaloa pobedio, situacija je bolja. Morate da platite samo jednom, ne nedeljno, samo mesečno, naknada je smanjena, sve je lako. Oni su pristojni. I drže nam podalje od vrata zdravstvene inspektore i poreznike koji su nas maltretirali i tražili pozamašan mito”, pričao je jedan biznismen za “Meksiko tudej”.
U Akapulku, jedan lokalni visoki biznismen priča za taj medij kako je kartel Sinaloa takođe rešio neke slučajeve otmice rođaka biznismena, uhapsio navodne kidnapere i predao ih vlastima.
Tokom proleća 2020. godine, dok je kovid 19 harao svetom i Meksikom, mediji su bili opčinjeni time kako su razne meksičke kriminalne grupe, uključujući kartel Sinaloa, delile pakete hrane, sredstava za dezinfekciju i malu novčanu pomoć, što je bila veoma svrsishodna strategija kartela Sinaloa radi sticanja podrške lokalnog stanovništva. Kartel je obećavao lokalnim ljudima da će ih “spasti i pobrinuti se da ih siromaštvo ne uništi” čak i kada je kartel preuzimao njihove biznise – kao što su ribarstvo ili prodaja cigareta i alkohola, piše “Meksiko tudej”.
PRODUŽENO UBISTVO AGENTA, UZ POMOĆ LEKARA
Jednog dana u novembru 1984. stotine vojnika pojavilo se na farmi, uhapsilo sve radnike i spalilo 8.000 tona marihuane koju su pronašli. Ovo je bila najveća pojedinačna zaplena droge u istoriji, kada su Amerikanci, objavivši fotografije iz vazduha, naterale Meksiko da deluje.
Nakon tog napada, Karo Kintero se zakleo da će se osvetiti i tri meseca kasnije ubijeni su Kiki Kamaren Salazar, agent DEA koji je uspeo da se infiltrira na farmu, i pilot aviona. Kada je 7. februara 1985. godine Kamaren napustio američki konzulat u Gvadalahari, kidnapovala ga je policija i predala kartelu Gvadalahare, koji je u to vreme bio neprikosnoveni lider trgovine drogom između Meksika i SAD. Ubili su ga, ali to nisu učinili brzo: mučili su ga nedeljama, dok ga je lekar držao u životu da bi mu gazda produžio muke. DEA se tada zaklela da će osvetiti svog saradnika, proglasila je Kintera za metu broj jedan na listi najtraženijih kriminalaca i nudila 20 miliona dolara za bilo koju informaciju koja bi dovela do njegovog hapšenja.
OSLOBOĐEN ZBOG RUPE U ZAKONU
Pošto je proveo 28 godina u pet različitih zatvora, Karo Kintero je oslobođen 2013. godine zbog rupe u zakonu. Sudija je odlučio da mu nije trebalo suditi na saveznom već na lokalnom nivou, u njegovom rodnom gradu i pustio ga je na slobodu.
Pre nego što je pravosudni sistem mogao da promeni presudu, kapo je već otišao u podzemlje. Iz svog skrovišta dao je intervju časopisu “Proceso” negirajući svoje učešće u Kamareninoj smrti i tvrdeći: “Više nisam opasnost za društvo. Ne želim da znam ništa o trgovini narkoticima. Ako sam uradio nešto loše, već sam to platio”.
Međutim, sve je ovo bilo samo spektakl, on se vratio starim putevima u mestima kao što su Kaborka ili San Luis Rio Kolorado, gde je ponovo okupio malu vojsku i pokušao da obnovi poslove u svetu organizovanog kriminala. Uprkos tome što je bio kriminalac za koga je DEA ponudila najveću nagradu od 20 miliona dolara, njegovo skrovište bilo je javna tajna na njegovoj matičnoj teritoriji. Ostao je blizu malih, zabačenih sela u kojima je odrastao, prašnjave sijere Sinaloe i pustinje severne Sonore. U Kaborki, 100 kilometara od američke granice, preplavljenoj nasiljem između lokalnih kartela u kojima su učestvovali njegovi ljudi, u kojoj je kontrola vlasti bila slaba, Karo Kintero je održavao još jedno svoje sklonište. Kada je oslobođen, prvo što je uradio bilo je da se vrati u svoj rodni grad. Reorganizovao je svoje ljude, pregovarao o deobi kolača i tiho nastavio sa poslom.
FBI je locirao Kintera u Badiraguatu, u Sinaloi, rodnom gradu skoro svih meksičkih narko “kaposa”, najavljujući da on upravlja sopstvenim kartelom izvan regiona. Nisu bili daleko od cilja. Povratak kući je, inače, bila strategija meksičkih trgovaca narkoticima čak i kada je to dovodilo do njihovog hapšenja. Hoakin El Čapo Guzman je poslednji put uhvaćen u kući u Los Močisu, u Sinaloi, 2016. godine. Pretpostavlja se da je isto učinio i poslednji šef narko kartela iz stare škole kartela Sinaloa, Ismael El Majo Zambada.
Kada je Kintero uhvaćen u petak 8. juna popodne, meksička mornarica je rekla da se krio u nekom žbunju i da ga je pronašao mornarički pas. U svom saopštenju, meksička mornarica je, međutim, navela da je 14 njenih pripadnika poginulo nakon što se helikopter black hawk srušio u gradu Los Močis u Sinaloi, ali tvrdi i da nije bilo naznaka da je nesreća povezana sa Kinterovim hapšenjem.
DUG KRVI
Agenti američke DEA sa sedištem u Meksiku sarađivali su sa meksičkim vlastima na lociranju i hapšenju Kintera, saopštila je, prema CNN-u, administratorka DEA En Milgram u belešci u kojoj je pripadnicima te agencije poručila: “Više od 30 godina muškarci i žene DEA-e neumorno su radili na tome da Karo Kintero bude priveden pravdi. Današnje hapšenje je rezultat godina vaše krvi, znoja i suza. Bez vašeg rada Karo Kintero se ne bi suočio sa pravdom…”
“To je verovatno jedno od najvažnijih hapšenja u poslednjoj deceniji”, rekao je Majk Vigil, bivši šef međunarodnih operacija DEA za Rojters. Američki državni tužilac Merik Garland je najavio kako će SAD tražiti da Kintero bude hitno izručen, jer “ne postoji mesto za skrivanje bilo koga ko kidnapuje, muči i ubija američke policajce”.
“El Pais” piše da se predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador, koji je kritikovan od strane SAD-a zbog neaktivnosti, nakon hapšenja Kintera može pohvaliti prvim značajnim uspehom. Međutim, njegovi kritičari tvrde da se to dogodilo samo zato što se sastao sa Bajdenom u Beloj kući tri dana pre toga.
Na dnevnom redu posete bili su bezbednost, trgovina oružjem, kao i migraciona kriza. Karo Kintero više nije moćni trgovac drogom kakav je nekada bio, ali njegovo izručenje moglo bi da predstavlja “poravnanje” jednog od dugotrajnih dugova Meksika prema Sjedinjenim Državama, kao što se to desilo sa jednim od nekada najtraženijih narko-bosova, Hoakinom “El Čapom” Guzmanom, koji je izručen ubrzo nakon što je Donald Tramp preuzeo dužnost 2017. godine.
Meksički narko karteli uzimaju između 19 i 29 milijardi dolara godišnje od prodaje droge u SAD. Prema izveštaju Kongresne istraživačke službe (CRS) iz jula 2020. godine, koji citra CNN, oko 125.000 do 150.000 ubistava bilo je povezano sa organizovanim kriminalom od 2006. do 2018. godine.
KARTEL SINALOA
Kartel Sinaloa, prema opisu vlade SAD, jedna je od najvećih organizacija za trgovinu drogom na svetu. Osnovan je kasnih 1980-ih, vodio je ulične bitke sa vojskom usred bela dana jer je imao ozbiljnu vojnu moć, arsenal oružja, uključujući bacač granata na raketni pogon i Guzmanov pozlaćeni AK-47. Dugo godina kartel je vodio narko-bos Hoakin Guzman “El Čapo” (ili “Kratki”), koji je pobedio nekoliko rivalskih grupa, kidnapovao, mučio i klao njihove članove.
“El Čapo” je uhapšen 2014. i u julu 2019. osuđen na doživotni zatvor nakon jednog od najzanimljivijih suđenja u novijoj istoriji SAD-a. El Čapo (kao i njegovo “carstvo trgovine drogom” i njegovo bogatstvo) bili su tema brojnih knjiga i TV serija.
Kada je dugogodišnji vođa uhapšen, kartel je delimično kontrolisao njegov sin Ovidio Guzman Lopez, koji je takođe uhapšen u oktobru 2019. godine.
NOVA GENERACIJA HALISKA
Osnovan oko 2010. godine, kartel Halisko, sa imovinom od oko 20 milijardi dolara, najjači je i najagresivniji konkurent Sinaloi. Kartel predvodi Ruben Oseguera, poznat kao “El Menčo”, bivši policajac, najtraženiji čovek u Meksiku, za čije hvatanje američka vlada nudi nagradu od 10 miliona dolara.
Kartel Halisko je, prema proceni američke vlade, jedan od glavnih distributera sintetičkih droga na američkom kontinentu, ključni igrač na ilegalnom tržištu amfetamina u SAD i Evropi, a takođe se smatra da ima veze sa tržištem droge u Aziji.
Taj klan je u velikoj meri odgovoran za talas ekstremnog nasilja koji je zahvatio Tihuanu, Huarez, Gvanahuato i Meksiko Siti. Pripadnici tog kartela oborili su vojni helikopter raketom, ubili desetine državnih zvaničnika, a čak su vešali tela svojih žrtava na mostovima da bi zastrašili rivale.
ZALIVSKI KARTEL
Zalivski kartel, jedan od najstarijih u Meksiku, počeo je 1920. godine krijumčareći u SAD kokain, marihuanu, heroin i amfetamine. Blisko je sarađivao sa kartelima u Kolumbiji. Kartel je vodio Huan Garsija Abrego, prvi meksički narko-bos koji je uvršten na FBI listu 10 najtraženijih lica. Uhvaćen je 1996. i doživotno zatvoren u SAD.
Njegov naslednik Oziel Kardenas Gilen izgradio je 1990-ih vojno krilo kartela i regrutovao izvestan broj korumpiranih vojnika specijalnih snaga, ali kada su vojnici 2010. postali odmetnici i formirali sopstveni rivalski kartel Los Zetas, sukob između tih dveju grupa nazvan je “najnasilnijim u istoriji organizovanog kriminala u Meksiku”.
Kardenas je uhapšen 2003. i trenutno služi 25 godina zatvora u SAD. Njegov brat i glavni vođa kartela, Ezekiel Kardenas Gilen, ubijen je u pucnjavi sa meksičkim trupama 2010. godine. Kartel se tada podelio na više frakcija sa različitim vođama.
LOS ZETAS
Kada se 30 bivših vojnika Zalivskog kartela odvojilo i formiralo sopstvenu organizaciju 2010. godine, ta dva kartela su se žestoko sukobila, posebno na severoistoku Meksika. Zete su postale posebno poznate po brutalnosti, mučenju i obezglavljivanju svojih žrtava. Glavno bogatstvo grupe nije droga već organizovano nasilje, uključujući krađu, iznudu, krijumčarenje ljudi i kidnapovanje.
Jedan od njihovih vođa je 2012. ubijen u oružanom sukobu sa meksičkom mornaricom. Njegova zamena Migel Anhel Trevinjo Morales je uhvaćen. Njegov mlađi brat Omar Trevinjo Morales preuzeo je vlast, ali je takođe uhvaćen 2015, što je označilo početak opadanja i dovelo do rascepa grupe Zetas, koja je, prema analizi organizacije koja prati organizovani kriminal u Americi, i dalje opasna.
BELTRAN LEIVA
Organizaciju Beltran Leiva (BLO) osnovala su četvorica braće Beltran Leiva – Arturo, Karlos, Alfredo i Hektor. Sva braća su ubijena ili uhapšena, ali grupa nastavlja da deluje u delovima Meksika kroz “labave saveze” sa većim kartelima. Prema Nacionalnoj proceni opasnosti od droga Američke agencije za borbu protiv droga, podgrupe BLO oslanjaju se na kartel Nove generacije iz Haliska, kartel Huarez i Los Zetas.
GEREROS UNIDOS
Gereros (Guerreros unidos GU) je otcepljena grupa iz BLO i ima radni odnos sa Novom generacijom Haliska – koristi iste transportne mreže za rastući šverc heroina u SAD.
KARTEL HUAREZ I LA LINEA
Ranije su bili povezani sa kartelom Sinaloa, a zatim su počeli da se bore za kontrolu nad Sijudad Huarezom i državom Čivava. Oni i dalje drže udeo u velikom krijumčarskom koridoru između Sijudad Huareza i El Pasa u Teksasu.
KARTEL TIHUANA/ARELANO FELIKS
Većina braće Arelano Feliks uhapšena je ili ubijena, međutim, ta grupa ponovo jača zahvaljujući usklađivanju aktivnosti sa kartelom iz Haliska.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
