Putin vs. Mashadov

Da li je serija terorističkih napada u Ingušetiji u noći između 21. i 22. juna uvod u još jednu ofanzivu čečenskih pobunjenika ili je to samo još jedan pokušaj da se ova ruska republika na granici sa Čečenijom destabilizuje? U napadima na tri grada, uključujući i Nazranj, bivšu prestonicu Ingušetije, učestvovalo je više od 200 boraca i to je njihova najveća operacija ovde u poslednjih deset godina.

Napadnute su zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova u Nazranju i druge policijske zgrade, kao i kontrolni punktovi na granici sa Čečenijom. Bilans je 98 mrtvih, uključujući i v.d. ministra unutrašnjih poslova Ingušetije Abukara Kostojeva, njegovog zamenika, gradskog tužioca, nekoliko desetina policajaca i pripadnika službi bezbednosti i oko trideset civila, dok je više od sto ljudi ranjeno. Okršaji su trajali celu noć i za to vreme Nazranj se pretvorio u bojno polje, jer su teroristi bili naoružani granatama. Za obračun sa teroristima mobilisano je nekoliko hiljada ruskih vojnika iz susedne Čečenije, koji su se, pošto su borbe u gradu bile završene, dale u poteru za njima.

NAJAVA: Iste noći, u Mahačkali, glavnom gradu Dagestana, republici koja se nalazi na istočnoj granici Čečenije, dve osobe su ubijene u pokušaju da zauzmu zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova.

Za napade su odmah optuženi teroristi Šamila Basajeva, koji su delovali sa odobrenjem Aslana Mashadova, nekadašnjeg čečenskog predsednika, a danas državnog neprijatelja broj jedan u Rusiji. Mashadov je pre dve nedelje najavio velike napade izvan čečenskih granica. I dok se u Čečeniji mirno pripremaju za avgustovske predsedničke izbore, zakazane da bi se dobio naslednik Ahmata Kadirova, na koga je pre nešto više od mesec dana izvršen atentat, u njenom susedstvu se vode borbe. To samo na prvi pogled može izgledati čudno.

Otkako su počeli da deluju pre više od deset godina, čečenski teroristi su nastojali da prošire sukob i na susedne oblasti sa pretežno islamskim stanovništvom. Sada, kada se situacija u Čečeniji u velikoj meri stabilizovala i kada verovatno i sami teroristi počinju da veruju da više nema nade da je mogu odvojiti od Rusije, oni pokušavaju da destabilizuju okolne republike i tako još jednom pokrenu sukob i pokažu da još uvek imaju snage da ugroze ove ruske oblasti.

Od kada je vojna kampanja u Čečeniji okončana pre oko dve godine, Rusija je nastupila sa političkim i ekonomskim merama, pokušavajući i, izgleda, uspevši da stabilizuje situaciju u nekadašnjoj pobunjenoj republici. Kako sada stvari stoje, a atentat na Kadirova je to pokazao, teroristi mogu da izvode napade, mogu čak i da ubiu predsednika, ali više ne uspevaju da destabilizuju situaciju u celoj Republici. Ako se uzme u obzir da se u Čečeniji još nalazi oko 30.000 ruskih vojnika i veliki broj pripadnika raznih službi bezbednosti, jasno je da ona više nije oblast za koju se može reći da je „raj za teroriste“. Moraju često da se sele i da pokušaju da izvode akcije u drugim, slabije branjenim oblastima. Tako su Dagestan i Ingušetija postali meta njihovih akcija i neki od najkrvavijih napada gogodili su se upravo ovde. Sigurno je da će, posle avgustovskih izbora, Mashadov biti još više marginalizovan, pa pokušava da ponovo skrene pažnju na sebe i svoj pokret, shvatajući da vreme ne radi za njega.

VEĆE VOJNO PRISUSTVO: U kratkoj poseti Ingušetiji, odmah posle najnovijeg napada, predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je veće vojno prisustvo Rusije u susednim oblastima Čečenije. Akcija tako velikih razmera je, kako se vidi, izazvala veliku zabrinutost u Moskvi. Kada se i sam uverio u razmere napada, Putin je izjavio da „sudeći po tome šta se ovde dešava, federalna vlada ne čini dovoljno da odbrani Republiku. Mi ćemo pojačati naše napore na Severnom Kavkazu i uraditi sve što je potrebno (da se situacija sredi), uključujući i jačanje našeg vojnog prisustva.“ Na kraju je konstatovao: „Teroristički napad, sa teškim posledicama po nas, nije mogao da promeni situaciju.“ Za sada, Putin je naredio razmeštanje nekoliko stotina vojnika u Ingušetiji i oni će obezbeđivati ključne objekte u Nazranju. Cilj je da se oni uspešno suprotstave teroristima. Da li će ta vojska služiti samo kao zaštita od novih terorističkih napada ili se možda sprema akcija većih razmera, još nije poznato. To će zavisiti i od samih terorista i njihove spremnosti da pokreću nove napade.

Treba podsetiti da su čečenski pobunjenici izvršili invaziju na susedni Dagestan pre pet godina i taj događaj je naveo tadašnjeg premijera, a sadašnjeg predsednika Vladimira Putina da pokrene drugu vojnu kampanju u Čečeniji. Posle nje, čečenski separatisti su od snažnog i dobro organizovanog pokreta svedeni na grupice pobunjenika koje više nemaju stvarnog uticaja u Čečeniji. Mashadov izgleda zaboravlja istoriju, ili jednostavno nije naučio lekciju. Ako se Moskva sprema za konačan obračun s njim, možda će i on sam uskoro postati istorija.