Međunrodni sud pravde bi danas trebalo da se izjasni o zahtevu da Izrael hitno obustavi ratna dejstva u Pojasu Gaze. Suđenje na osnovu tužbe Južne Afrike da je Izrael počinio genocid nad Plestinicima trajaće godinama
Međunarodni sud pravde u Hagu danas bi trebalo da odluči da li će odobriti hitne mere protiv Izraela, posle optužbi Južne Afrike krajem decembra 2023. da vojna operacija u Pojasu Gaze predstavlja „genocid nad Palestincima“.
Sudije koje imenuju Južna Afrika i Izrael Dikgang Moseneke i Aharon Barak pridružiće se petnaestočlanom panelu sudija Međunarodnog suda pravde. Pravno obavezujuće odluke suda donose se prostom većinom, ali tribunal nema načina da osigura njihovo izvršenje.
Južna Afrika je Sudu podnela zahtev da odobri osam konkretnih mera u cilju zaštite prava Palestinaca, u njih spada i hitn obustava ratnih dejstava u Pojasu Gaze. U ovoj fazi suđenja neće se odlučivati o tome da li je, ili nije, počinjen genocid nad Palestincima.
Iako Međunarodni sud pravde nema mogućnosti da sam sprovede svoje presude, one bi i te kako mogle da utiču na povećanje međunarodnog pritiska na Izrael.
Jevrejska držva bi mogla da se ogluši o za nju eventualno negativnu presudu, mogla bi da dovede u pitanje i nadležnost ovog suda, ali bi to imalo posledice po njen međunarodni ugled i položaj.
Šta stoji u tužbi
U tužbi Južne Afrike stoji da akcije Izraela u Pojasu Gaze sadrže elemente genocida, da Izrael „ubija Plestince, nanosi im veliku duhovnu i fizičku štetu i stvara uslove za život koji idu u pravcu njihovog fizičkog uništenja“.
Nabrajaju se veliki broj palestinskih civilnih žrtava, bombardovanje, prisilni zbegovi, napadi na bolnice i porodilišta, blokada Gaze koja dovodi do nedostatka namirnica i vode za piće koje za posledicu imaju izbijanje zaraznih bolesti i smrt.
Južna Afrika se poziva na stručnjake Ujedinjenih nacija, svedočenja pripadnika humanitarnih organizacija kao i izjave pojedinih izraelskih ministara kojima se prebacuje „direktno i javno podstrekivanje na genocid“. U te izjave spadaju pretnje da se Pojas Gaze učini nepodobnim za život ili da se Palestinci trajno proteraju.
Južna Afrika se poziva na Konvenciju UN-a o genocidu koju je potpisao i Izrael.
Odlučno odbacivanje optužbe Izraela
Izrael decidirno odbacuje sve optužbe i poziva se na pravo na samoodbranu posle napada Hamasa na njegovu teritoriju 7. oktobra 2023. godine.
„Izrael je u ratu sa Hamasom, a ne sa palestinskim narodom“ i čini sve da „zaštiti civilno stanovništvo“, izjavio je pravni zastupnik Izraela.
On kaže da je upravo Hamas odgovoran za veliki broj palestinskih civilnih žrtava jer je njegova vojna komanda „sistematski i protivpravno vojnu infrastrukturu smestila u bolnice, škole, džamije i na drugim kritičnim mestima“, a to je „planski i oduran metod vođenj rata“.
Nakon kolektivne traume na „crni šabat“ većina Izraelaca smatra da Hamas treba obrisati sa lica zemlje i jednom za svagda otkloniti terorističku pretnju po izraelsko stanovništvo. Za velike razmere „kolateralne štete“ optužuju Hamas „koji svesno i kukavički civile koristi kao živi štit“.
Izrael se poziva na međunarodno vojno pravo koje predviđa da civilne ustanove, kakve su bolnice ili škole, kada se koriste kao vojna uporišta postaju legitimne mete.
Od početka rata između Izraela i palestinske organizacije Hamas je u Pojasu Gaze poginulo više od 26.000 Plestinaca, dok je 64.487 ranjeno, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja u Gazi.
Navodi se da dve trećine žrtava čine žene i deca, javlja AP. Za protekla 24 sata su poginule 183 osobe, a 377 je povređeno.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
