Međunrodni sud pravde bi danas trebalo da se izjasni o zahtevu da Izrael hitno obustavi ratna dejstva u Pojasu Gaze. Suđenje na osnovu tužbe Južne Afrike da je Izrael počinio genocid nad Plestinicima trajaće godinama
Međunarodni sud pravde u Hagu danas bi trebalo da odluči da li će odobriti hitne mere protiv Izraela, posle optužbi Južne Afrike krajem decembra 2023. da vojna operacija u Pojasu Gaze predstavlja „genocid nad Palestincima“.
Sudije koje imenuju Južna Afrika i Izrael Dikgang Moseneke i Aharon Barak pridružiće se petnaestočlanom panelu sudija Međunarodnog suda pravde. Pravno obavezujuće odluke suda donose se prostom većinom, ali tribunal nema načina da osigura njihovo izvršenje.
Južna Afrika je Sudu podnela zahtev da odobri osam konkretnih mera u cilju zaštite prava Palestinaca, u njih spada i hitn obustava ratnih dejstava u Pojasu Gaze. U ovoj fazi suđenja neće se odlučivati o tome da li je, ili nije, počinjen genocid nad Palestincima.
Iako Međunarodni sud pravde nema mogućnosti da sam sprovede svoje presude, one bi i te kako mogle da utiču na povećanje međunarodnog pritiska na Izrael.
Jevrejska držva bi mogla da se ogluši o za nju eventualno negativnu presudu, mogla bi da dovede u pitanje i nadležnost ovog suda, ali bi to imalo posledice po njen međunarodni ugled i položaj.
Šta stoji u tužbi
U tužbi Južne Afrike stoji da akcije Izraela u Pojasu Gaze sadrže elemente genocida, da Izrael „ubija Plestince, nanosi im veliku duhovnu i fizičku štetu i stvara uslove za život koji idu u pravcu njihovog fizičkog uništenja“.
Nabrajaju se veliki broj palestinskih civilnih žrtava, bombardovanje, prisilni zbegovi, napadi na bolnice i porodilišta, blokada Gaze koja dovodi do nedostatka namirnica i vode za piće koje za posledicu imaju izbijanje zaraznih bolesti i smrt.
Južna Afrika se poziva na stručnjake Ujedinjenih nacija, svedočenja pripadnika humanitarnih organizacija kao i izjave pojedinih izraelskih ministara kojima se prebacuje „direktno i javno podstrekivanje na genocid“. U te izjave spadaju pretnje da se Pojas Gaze učini nepodobnim za život ili da se Palestinci trajno proteraju.
Južna Afrika se poziva na Konvenciju UN-a o genocidu koju je potpisao i Izrael.
Odlučno odbacivanje optužbe Izraela
Izrael decidirno odbacuje sve optužbe i poziva se na pravo na samoodbranu posle napada Hamasa na njegovu teritoriju 7. oktobra 2023. godine.
„Izrael je u ratu sa Hamasom, a ne sa palestinskim narodom“ i čini sve da „zaštiti civilno stanovništvo“, izjavio je pravni zastupnik Izraela.
On kaže da je upravo Hamas odgovoran za veliki broj palestinskih civilnih žrtava jer je njegova vojna komanda „sistematski i protivpravno vojnu infrastrukturu smestila u bolnice, škole, džamije i na drugim kritičnim mestima“, a to je „planski i oduran metod vođenj rata“.
Nakon kolektivne traume na „crni šabat“ većina Izraelaca smatra da Hamas treba obrisati sa lica zemlje i jednom za svagda otkloniti terorističku pretnju po izraelsko stanovništvo. Za velike razmere „kolateralne štete“ optužuju Hamas „koji svesno i kukavički civile koristi kao živi štit“.
Izrael se poziva na međunarodno vojno pravo koje predviđa da civilne ustanove, kakve su bolnice ili škole, kada se koriste kao vojna uporišta postaju legitimne mete.
Od početka rata između Izraela i palestinske organizacije Hamas je u Pojasu Gaze poginulo više od 26.000 Plestinaca, dok je 64.487 ranjeno, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja u Gazi.
Navodi se da dve trećine žrtava čine žene i deca, javlja AP. Za protekla 24 sata su poginule 183 osobe, a 377 je povređeno.
Francuska je tokom rekordnog toplotnog talasa zabeležila više od 2.000 dodatnih smrtnih slučajeva, dok meteorolozi upozoravaju da Evropu već ovog vikenda očekuju nove ekstremne vrućine
Teheran koristi pogreb Alija Hamneija i članova njegove porodice da proširi svoj poljuljani uticaj u regionu i svetu. Ceremonija će trajati šest dana, a najavljene su delegacije iz blizu stotinu država
Temperature mora na hrvatskoj, crnogorskoj ili albanskoj obali ovog leta su za preko 5 stepeni više od proseka za ovo doba godine
Tokom ceremonije žalosti i sahrane ajatolaha Alija Hamneija u Iranu su pojačane mere bezbednosti. Razlozi su ekstremne vrućine, ali i prvo pojavljivanje u javnosti novog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija
Četiri godine od početka ruske agresije na Ukrajinu oko dva miliona vojnika na obe strane je poginulo ili ranjeno, podaci su Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) sa sedištem u Vašingtonu
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
