Vojna hunta Mjanmara (Burme) oslobodila je iz kućnog pritvora lidera opozicije Dau Aung San Su Ći, dobitnicu Nobelove nagrade za mir 1991, najpoznatijeg političkog zatvorenika na svetu i ikonu nenasilnog otpora vojnoj diktaturi. Gospođa Su Ći, lider Nacionalne lige za demokratiju (NLD), u kućnom pritvoru provela je 19 meseci i odmah potom otišla je do sedišta svoje stranke gde ju je dočekalo na hiljade oduševljenih pristalica odevenih u najsvečaniju odeću ili partijsku uniformu koja se sastoji od narandžaste jakne, bele košulje i kariranog zeleno-plavog ogrtača.
„Današnjim danom počinje nova stranica istorije naroda Mjanmara i međunarodne zajednice“, kaže se u vladinom saopštenju koje je potpisao portparol vlade potpukovnik Hla Min. U saopštenju se dodaje da se vlada obavezala da će svim svojim građanima dozvoliti da slobodno učestvuju u političkom procesu zemlje.
Iako se iz opreznih izjava specijalnog izaslanika UN-a za Burmu Razalija Ismalija, maležanskog diplomate koji mesecima pokušava da uspostavi politički dijalog između hunte i opozicije, moglo naslutiti da će vlada učiniti ovaj prvi veliki gest dobre volje, radost mnogih pomućena je sumnjom u iskrenost namera vojne hunte da stvori uslove za lagani izlazak zemlje iz međunarodne izolacije i bede. Su Ći, naime, već je bila u višegodišnjem kućnom pritvoru. Kada je 1995. godine oslobođena iz kućnog pritvora, vojne vlasti su podrazumevale da je slobodna da se kreće samo u prestonici Rangun, a ne i da napušta grad. Kada je u septembru 2000. pokušala da obiđe pristalice svoje partije u Mandaleju, drugom po veličini burmanskom gradu, vlasti su je ponovo stavile u kućni pritvor. Zatvor joj je bila njena kuća na obali najvećeg jezera u Rangunu, gde je bila bez telefona i prava na posete.
TAJNI PREGOVORI: Međutim, suočena s neverovatnom nemaštinom u zemlji, koju je sama izazvala trošeći i poslednji kjat na vojni budžet, i sa zidom međunarodne izolacije, vlada je pre nekoliko meseci počela da tajno pregovara sa Su Ći. Trijumvirat generala koji upravlja zemljom shvatio je da je ključ od vrata iza kojih je zatočena Su Ći zapravo onaj isti koji otvara vrata spoljne izolacije. Iako su vlasti dugo negirale da sa Su Ći vode bilo kakve pregovore, od pre nekoliko meseci dozvoljeno joj je da povremeno izlazi do ograde i razgovara s pristalicama. Nakon jedne u nizu poseta Burmi u svojstvu specijalnog izaslanika UN-a u januaru ove godine, ambasador Ismail prvi put je potvrdio da su pregovori u toku, ne otkrivajući pri tom nikakve detalje.
No, da su Burmom počeli da duvaju neki novi politički monsuni, postalo je jasno u martu ove godine kada je vojna vlast uhapsila bivšeg diktatora Ne Vina (92), njegovog zeta i trojicu unuka pod optužbom da su planirali puč. Zvanično saopštenje vojne hunte – Državnog veća za mir i razvoj – glasilo je da je bivši diktator s rodbinom planirao da izvede puč naoružan vudu lutkicama i iglama u kineskom restoranu.
Ma kako neuverljivo vladino saopštenje izgledalo, rezultat je mnogima bio važniji od detalja: pod ovim izgovorom vlasti su iskoristile priliku da sprovedu temeljnu čistku u vojnim redovima. Diktator Ne Vin, koji je utro put sadašnjim vojnim diktatorima i ovu nekada bogatu zemlju doveo do ivice ponora, povukao se s vlasti 1988, nakon masovnih mirnih demonstracija građana koje su predvodile Su Ći i njena Liga. Nakon krvavog obračuna vojske s mirnim demonstrantima u avgustu 1988. ubijeno je na hiljade ljudi i generali su zaveli vojnu diktaturu. Mesec dana kasnije grupa generala koji su sebe nazivali članovima Državnog veća za red i mir preuzeli su vlast i ugušili demokratski pokret. Tada su obećali da će Veće upravljati zemljom sve dok se ne steknu uslovi za demokratske izbore.
Međutim, kada je NLD na izborima 1990. odneo ubedljivu pobedu, hunta je odbila da prizna rezultate i nedugo potom Su Ći je prvi put dopala kućnog pritvora. Njena sudbina, ipak, nije bila ni izbliza toliko teška kao mnogim njenim pristalicama i građanima kojima bi i strogi kućni pritvor značio spas od nedaća koje su ih u Burmi čekale na svakom koraku. Pošto nije mogla da najsurovije postupi prema laureatu najprestižnije nagrade za doprinos miru u svetu, hunta je svoj gnev iskalila nad stotinama hiljada političkih protivnika.
SUROVI OBRAČUNI: Oni koje politika nije zanimala pokušavali su da prežive ili da izbegnu da budu poslati na pirinčana polja gde su milioni bili na prinudnom radu pod neprekidnom nadzorom oficira. Vojna diktatura u Mjanmaru odavno je označena kao ona koja koristi torturu, silovanje i ubistva kao sredstvo borbe i obračuna s političkim protivnicima, ili naprosto kao sredstvo zastrašivanja građana. Na stotine kancelarija NLD-a je zatvoreno, a više hiljada aktivista i političkih vođa je ili pogubljeno ili poslato na prinudni rad. Uz to, procenjuje se da među blizu 50 miliona stanovnika Mjanmara ima oko milion narkomana jer je zemlja jedan od najvećih proizvođača opijuma na svetu, supstance koja je osnova za proizvodnju heroina i amfetamina. Zbog sveopšteg siromaštva i nedostatka osnovne zdravstvene zaštite, gde su i igle veliki luksuz, sida poprima razmere epidemije. Procenjuje se da zaraženih virusom side ima više od 700.000, što Mjanmar po riziku od ove opake bolesti izjednačava sa zemljama Afrike.
Šta je, onda, navelo jedan od najozloglašenijih režima na svetu da iz kućnog pritvora oslobodi Su Ći a iz zatvora pusti više stotina političkih zatvorenika, pogotovo ako se zna da se NLD dosledno zalagao za miroljubivi otpor vojnoj diktaturi, i da režimu ne preti opasnost od oružane pobune? Nema sumnje da hunta više nema otkud da crpi novac za održavanje skupog sistema i investicije u naoružanje dok milioni građana gladuju; jedini način da vlasti odobrovolje Zapad i dobiju neophodnu finasijsku injekciju jeste da stvori makar i privid političkih sloboda. Oslobađanje Su Ći i drugih političkih zatvorenika prvi put je bezuslovno i svi se slažu da je ovo tek prvi, neophodan korak u otvaranju prema svetu. No, demokratija je još daleko, jer je za sada teško pretpostaviti da bi generali bili voljni da makar dele vlast sa NLD-om, a kamoli da je u potpunosti predaju. Upravo je to ono na čemu Su Ći i NLD insistiraju sve vreme, a zbog svog nepopustljivog stava da se NLD neće zadovoljiti ničim manjim od preuzimanja vlasti na osnovu izbornih rezultata iz 1990, Su Ći je često kritikovana. Oči obespravljenih građana su sada uprte u nju, i ona nipošto neće smeti da pokaže da ju je kućni pritvor u bilo kom smislu smekšao. Međutim, dok hunta sada garantuje pravo NLD-a da vodi političku kampanju, a kao dokaz svoje dobre volje dozvolili su Ligi da ponovo otvori kancelarije i ogranke širom zemlje, generali ne daju nikakve nagoveštaje da su spremni da se povuku.
PROBNI PERIOD: Čini se zato da nije Su Ći ta koja je puštena na uslovnu slobodu, već će pre biti to da je hunta dobila probni period u kom će morati da se trudi da joj ne stane na žulj. Naime, pomoć Zapada, koji ima težak zadatak da nađe načina da dostavi pomoć u zemlju, a da ona pri tom ne završi za jačanje vojske i privilegije oficira, umnogome će zavisiti od toga kako na proces gleda sama Su Ći.
Dovoljna je samo jedna njena reč da Zapad ukine pomoć i da se zid sankcija ponovo spusti oko Burme. Ukoliko generali ne potkrepe iskrenost svoje namere da će dopustiti razvitak demokratije u zemlji nekim značajnijim procesima, pomoći jednostavno neće biti. Iako za sada hunta nije dala nikakve naznake da je spremna da ustupi vlast, postoji nada da ovo jeste početak otvaranje Burme ka svetu. Međutim, čak i da je hunta najdobronamernija u svojim potezima i da su generali preko noći zavoleli demokratiju, Burmi će trebati decenije da se oporavi od dugogodišnje diktature i da povrati mesto koje je početkom šezdesetih imala u regionu: jedne od najbogatijih zemalja u jugoistočnoj Aziji.
