Prst na okidaču

Izveštaj koji je prošlog vikenda poleteo iz Bagdada do sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku nipošto nije „lako štivo“, ne samo zbog toga što broji blizu 12.000 stranica. Malo je zvaničnih dokumenata iščekivano s tolikim nestrpljenjem. Reč je o svojevrsnom maturskom ispitu koji je Sadam Husein dužan da položi prema Rezoluciji 1441 Saveta bezbednosti UN. Rezolucijom je uspostavljena misija UNMOVIC (Misija Ujedinjenih nacija za monitoring, verifikaciju i inspekciju) i ona reguliše ne samo rad misije na terenu već i obaveze vlade u Bagdadu. Tako njena trećatačka obavezuje Bagdad da u najsitnije detalje navede svako zabranjeno oružje koje Irak poseduje ili je ikada posedovao, skladištio ili dokumentovao, ali i naučne i tehničke sposobnosti za stvaranje bilo kojih drugih vidova proskribovanog oružja kad inspektori UN budu spakovali svoje kofere i napustili Irak. No, za razliku od običnog maturskog ispita, kazna za neuspeh neće biti ponavljanje, niti će irački diktator imati pravo na popravni. Ukoliko Savet bezbednosti, na osnovu izveštaja tima UNMOVIC-a, utvrdi da Sadam Husein nije položio ispit, Irak će teško izbeći kaznu u vidu upotrebe vojne sile. Naime, ukoliko tim inspektora na terenu utvrdi da se i najmanja pojedinost iz izveštaja koji je Irak poslao u UN ne poklapa s pravim stanjem svari, to jest, da je iračka vlada „materijalno prekršila“ Rezoluciju, uslediće „teške posledice“.

„POŠTENO I ISKRENO„: Čak i da izveštaj prođe kod UN, Sadam Husein neće moći da odahne. Njega čeka još teži ispit pred američkom administracijom koja već dugo nervozno drži prst na okidaču, a iračkog predsednika na nišanu. Deklaraciju Iraka o arsenalu oružja za masovno uništenje posebno će proveriti Bušova administracija na osnovu obaveštajnih podataka CIA-e, a koja uporno tvrdi da Irak i dalje krije mnogo više od onoga što tvrdi da poseduje. I tako, dok se Sadam Husein upinje da na svaki način pokaže da je „štreber“ i da je svoj domaći zadatak uradio na vreme, najviši zvaničnici američke administracije, posebno jastrebovi iz Ministarstva odbrane ne stišavaju ratoborni ton i čekaju na nepobitne dokaze da je Sadam Husein naprasno zavoleo istinu. Irački zvaničnik zadužen za pripremu deklaracije Iraka o inventaru koja je podneta Ujedinjenim nacijama general-major Hasam Muhamed Amin izjavio je da ona potvrđuje da je Irak odbacio sve programe za tajnu izradu nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja, za šta ga optužuju zvanični Vašington i London. On je dodao da je Sadam Husein lično zahtevao od oficira zaduženih za izradu deklaracije da budu „pošteni i iskreni“. „To znači da govorimo istinu kada kažemo da nemamo oružje za masovno uništenje“, objasnio je general-major Amin.

Američki predsednik Džordž Buš očigledno nije bio impresioniran jer je u svom redovnom obraćanju naciji rekao da će Amerika „prosuditi o tome koliko je deklaracija poštena i potpuna tek nakon što je sami temeljno ispitamo, a to će potrajati“. Drugim rečima, ako Amerika uz pomoć obaveštajnih podataka koje je prikupila CIA i utvrdi da postoje izvesna nepoklapanja, to ne znači da će smesta krenuti u rat, već samo da zadržava pravo da sama o tome odluči. Iz izjava američkih zvaničnika jasno je, međutim, da se Sjedinjene Države mnogo više uzdaju u analizu i sud sopstvenih stručnjaka nego u nalaze Ujedinjenih nacija. Bez obzira na to, ostale članice Saveta bezbednosti UN, kao i američka javnost, i dalje očekuju od američkih vlasti da ponude ubedljiv corpus delicti, tj., da uhvati Sadama u ozbiljnoj laži pre nego što se prvi tomahavk zakuca u iračko tle.

Američki dnevnik „Njujork tajms“ podseća da je pre ravno 40 godina, u jeku kubanske raketne krize, američki ambasador pri UN Adlej Stivenson hladnoratovsku dramu doveo praktično do vrhunca kada je pokazao fotografije sovjetskih raketa koje su sačinili američki izviđački avioni i tako crno na belo pobio navode Sovjeta da pomeraju svoje rakete u pravcu Sjedinjenih država. Postavlja se pitanje zbog čega američka administracija ne proizvede sličan dokaz koji bi opovrgao 12.000 stranica iračke deklaracije da je režim u Bagdadu „čist“.

Američki zvaničnici, ali i nezavisni vojni analitičari kao jedno od mogućih objašnjenja nude to da su se stvari od tog doba znatno promenile i da je vladama danas lakše da izvrdaju špijunaži uprkos napretku tehnologije. Iako ovakvo objašnjenje ne deluje naročito ubedljivo, činjenica je da je Sadam Husein do sada pokazao da se u tom poslu naročito dobro izveštio jer je prethodnu misiju UN za razoružanje UNSCOM propisno povukao za nos i da je više puta uhvaćen u laži. Zbog toga je ova misija znatno robustnija od one koju je predvodio australijski ekspert Ričard Batler. Međutim, inspektori za sada nisu otkrili ništa nezakonito, što se i očekivalo. Na njihovom spisku za obilazak i proveru nalazi se oko 1000 postrojenja, dvadesetak inspektora, koliko ih se trenutno nalazi na terenu, do sada je obišlo svega desetak. Njima će se ove nedelje pridružiti još 35 kolega, a tim koji bi sačinjavalo stotinak inspektora, trebalo bi da bude kompletan početkom naredne godine. Njima će kao pojačanje biti na raspolaganju i osam helikoptera koji bi trebalo da pokrivaju teren i na taj način pokušaju da uhvate na delu iračke vlasti u slučaju da se odvaže da uklone tragove. Međutim, uprkos raznim čudima tehnologije kojima će inspektori biti opremljeni, njihov posao neminovno će se odvijati presporo za sve nervoznije Amerikance.

Jedna od novina u poređenju s mandatom prethodne misije je i peta tačka Rezolucije koja inspektorima UN dozvoljava da ispituju iračke vojne stručnjake koji su učestvovali u razvijanju programa za izradu oružja za masovno uništenje. Omogućeno je da se ispitivanje obavi van granica Iraka kao program zaštite ispitanika i njihovih porodica, uključujući i pravo na azil. Američki zvaničnici i vojni stručnjaci smatraju da će ispitivanje ovakvih svedoka biti od mnogo veće pomoći u utvrđivanju istinitosti i verodostojnosti dokumenta kojim Sadam Husein na hiljadama stranica opovrgava bilo kakve pogone za izradu zabranjenog oružja. Već se sumnja da je Sadam Husein, uz veštinu opstanka na vlasti (nadživeo je i sovjetskog predsednika Brežnjeva i američkog predsednika Lindona Džonsona), usavršio i tehnike šibicarenja. Veoma je moguće, upozoravaju stručnjaci i neki od članova bivšeg tima UN, da novim inspektorima ispred nosa prolaze neupadljivi kamioni i kombiji koji su pretvoreni u pokretne laboratorije, da su mnoge fabrike preseljene u obične stambene zgrade i slične smicalice. Umesto da se oslanjaju isključivo na tehnološka dostignuća i laboratorijske analize, inspektorima bi bilo mnogo korisnije da se usredsrede na pažljivo iščitavanje svih raspoloživih dokumenata i izveštaja, kao i na opsežne razgovore sa zaposlenima u vojnoj industriji i civilnoj industriji koja ima namensku proizvodnju, kao što su fabrike higijenskih proizvoda, boja i lakova, ali i fabrike alkoholnih pića kojih, uprkos Sadamovom čestom pozivanju na Alaha, nimalo ne manjka u Iraku. Ovo mišljenje je Trevor Findlej, direktor Informativnog centra za istraživanje o verifikaciji i za obuku, nezavisnog britanskog think–tanka izneo u britanskom „Ekonomistu“.

No, za ovakve pedanterije za koje Britanci tradicionalno imaju veoma razvijen osećaj u uzavreloj atmosferi koja vlada u američkim i britanskim prestonicama, kao i u sedištu svetske organizacije, malo ko ima sluha.

ZLOKOBNO ZNAMENJE: Dok se inspektori sa Sadamom igraju mačke i miša na terenu, suprotstavljene strane teraju po svome. Uprkos tome što Sadam Husein za sada nije ničim prekršio rezoluciju UN, američka administracija ne stišava ratoborne talambase. Jedan od razloga svakako je u tome što Sjedinjene Države ne žele da iko pre vremena stekne pozitivan utisak o Sadamovoj naprasnoj spremnosti na saradnju, čime bi se, po mišljenju najratobornijih u Bušovim redovima, otupela oštrica mača. Istovremeno, Sadam svojom neverovatnom i iznenadnom predusretljivošću prema inspektorima i stranim novinarima, među kojima je mnogo veterana ratnog izveštavanja u Bosni, a koji doskoro nisu mogli da dobiju vizu za Irak, pokušava da održi i pridobije simpatije arapskog sveta. Na svaki način želi da dokaže da su ga Amerika i Britanija i „cionistički entitet“, kako irački predsednik ne krijući prezir i mržnju zove Izrael, nepravedno uzeli na zub. Svim ovim potezima on očajnički pokušava da među arapskim svetom izazove sućut sve dok svi ne poviču u isti glas: „Svi smo mi Sadam“. Time što je u Ujedinjene nacije poslao tako obiman materijal, irački predsednik svakako se nada da je i njima i Americi pružio priliku da se neko vreme zamajavaju proučavajući istinitost njegovih navoda, ali to njemu samom može biti poslednji predah pred novu pustinjsku oluju.

A da se oluja sprema, svedoče mnoga znamenja. Amerika i na druge načine, ne samo ratobornom retorikom, održava povišenu temperaturu u regionu. Oko 60.000 vojnika, mornara, marinaca, vazduhoplovaca, kao i oko 200 vojnih aviona već je razmešteno u regionu. Oko 9000 američkih vojnika i 24 helikoptera „apača“ već je u Kuvajtu, kao i oprema za dve oklopne brigade. Oprema za treću brigadu polako ali neprekidno pristiže brodovima i razmešta se u vojnu bazu Arifdžan južno od Kuvajt Sitija. General Tomi Frenks, koji se s timom od oko 1000 iskusnih planera nalazi u Kataru, već je počeo kompjutersku simulaciju invazije na Irak, da nabrojimo samo neke od zlokobnih znamenja.