Pred parlamentarne izbore u Gruziji, milijarder i osnivač partije „Gruzijski san“ Bidzina Ivanišvili izlazi iz političke senke kako bi osvojio dvotrećinsku većinu u parlamentu i sproveo ustavne promene
Do sada je upravljao iz pozadine, a sada se milijarder Bidzina Ivanišvili kandiduje. Njegova partija „Gruzijski san“ hoće da se obračuna sa „izdajnicima“ i, možda, napravi dil sa Moskvom o otcepljenim teritorijama.
Dvotrećinska većina u parlamentu kako bi mogli da menjaju ustav – to je cilj „Gruzijskog sna“, vladajuće stranke u Gruziji, pred izbore krajem oktobra, piše Dojče vele.
Cilj je proglasio osnivač i počasni predsednik te stranke Bidzina Ivanišvili.
Ovaj milijarder dugo je siva eminencija Gruzije, male kavkaske zemlje sa četiri miliona stanovnika između Rusije, Turske, Jermenije i Azerbejdžana. Ivanišvili upravlja zemljom bez ikakve funkcije. No, sada izlazi iz senke i sam se kandiduje za parlament.
Jer Ivanišvili želi da „temeljno promeni politički sistem“. On pod time misli ukidanje liberalne opozicije, koju naziva „kolektivnim UNP-om“. A za Ivanišvilija je UNP maltene kao psovka.
Ujedinjeni nacionalni pokret (UNP) je bivša vladajuća stranka koju je Ivanišvili smenio na parlamentarnim izborima 2012. svojim „Gruzijskim snom“.
UNP je, istina, slabiji nego ikad. Njegov bivši vođa Mihail Sakašvili je u zatvoru, stranka se više puta cepala, ali je Ivanišvili i dalje označava kao najvećeg neprijatelja zemlje.
Uz nju nabraja i druge prozapadne stranke, nevladine organizacije, čak i predsednicu Salome Zurabišvili, i to otkako se ona od njega distancirala i opoziciji predložila da se udruži.
„Nirnberški proces“ protiv opozicije
Parlamentarni izbori moraju postati „Nirnberški proces“ ljudima „bez domovine“ i „stranim agentima“, izjavio je Ivanišvili na jednom skupu krajem avgusta.
Ustavne promene želi da sprovede nakon što osvoji potrebnu dvotrećinsku većinu u parlamentu.
Da bi na svoju stranu pridobio većinom konzervativno stanovništvo, Ivanišvili obećava još neke ustavne promene. Predložio je da se pravoslavna vera proglasi državnom religijom.
Visoki predstavnici pravoslavne crkve nisu, međutim, oduševljeni tim predlogom. Oni strahuju od uticaja države na versku instituciju koja ima veliku moć.
Nakon toga Ivanišvili je obećao da će pravoslavnu veru, kao „stub gruzijskog identiteta“ uneti u ustav, a to će isto uraditi i sa „porodičnim vrednosti i zaštitom maloletnika“, kao i zabranom „LGBT propagande“.
Nagodba sa Rusijom?
Ipak, kod jedne druge stvari u vezi s promenama ustava Ivanišvili je ostao neodređen.
Tako će u slučaju mirnog ponovnog uspostavljanja teritorijalne celovitosti Gruzije, „gruzijski sistem vladavine i teritorijalni državni poredak biti usklađeni sa novom stvarnošću“.
Misli se tu na dva područja koja su otcepljena uz rusku pomoć – Južno Osetiju i Abhaziju.
Najava da bi se prihvatila „nova stvarnost“ već mesecima podgreva nagađanja da bi se Ivanišvili mogao nagoditi sa Rusijom.
Time bi Gruzija ponovo dobila nadzor nad Južnom Osetijom i Abhazijom ili ušla u federaciju sa ta dva područja.
Zauzvrat bi Gruzija, navodno, morala da odustane od cilja zapisanog u ustavu – članstva u Evropskoj uniji i NATO. Prema ispitivanju javnog mnjenja sprovedenom 2021, većina Gruzijaca je dala prednost vraćanju otcepljenih područja.
Stigma za „strane agente“
Dok je, kada je reč o ovoj temi, nejasno za šta se zalaže, Ivanišvili pokazuje opsesivnu nameru da pobedi još uvek jaku liberalnu opoziciju.
Zakon o „stranom uticaju“, koji ide tome u prilog, već je stupio na snagu. Tako su svi mediji i organizacije koje primaju više od dvadeset odsto svojih prihoda iz inostranstva morale da se registruju u Ministarstvu pravde.
Po navodima Ministarstva, taj zahtev je ispunio mali deo postojećih organizacije, njih 476. Po navodima Nacionalne statističke uprave, aktivno je više od 4.000 organizacija.
Onima koji ne ispune zahtev za prisilnom registracijom preti novčana kazna od osam hiljada evra, a ko se registruje biće nagrađen novčanom pomoći od vlade, što brojne nevladine organizacije sa zgražanjem odbacuju jer žele da ostanu nezavisne.
Zaustavljen proces pristupa Evropskoj uniji
Za razliku od nevladinog sektora, Ivanišvili i njegove pristalice su tokom proteklih dvanaest godina uspele da preuzmu kontrolu nad bitnim institucijama u zemlji.
Prema ispitivanjima javnog mnjenja, vladajuća stranka još uvek ima podršku većine birača, dok se mnoge opozicione stranke bore za prelazak izbornog praga od pet posto.
Više političara se zato udružilo uprkos razlikama u mišljenjima. Oni su potpisali i „Povelju za Gruziju“ koju je predložila predsednica Zurabišvili. Plan je da se zemlja nakon izbora opet okrene ka Evropskoj uniji.
EU je zamrzla proces pristupanja Gruzije nakon prihvatanja zakona o „stranom uticaju“.
Mimo interesa ljudi
Ivanišvili pokušava da prebaci krivicu na Brisel i opoziciju. U predizbornoj kampanji koristi simboliku EU, jer se već godinama većina stanovništva izjašnjava za pristup Evropskoj uniji. Upitno je koliko verodostojno to izgleda stanovništvu.
Osim toga, prema ispitivanjima javnog mnjenja, većini ljudi su već odavno druge stvari važnije od „evropskog puta“ – plate i socijalno stanje.
Sve češće se štrajkuje. Već nedeljama štrajkuju radnici jedne kantine i jednog rudnika za više plate i bolje radne uslove. Žene su se iz očaja odlučile na štrajk glađu. Rudari su sebi zašili usne.
Kao i na ranijim izborima, mnogi Gruzini će biti prinuđeni da prodaju glas vladajućoj partiji da bi zadržali posao, ili će to učiniti kako bi dobili neki izborni poklon.
Lokalnim i međunarodnim posmatračima vladajuća stranka već prebacuje zbog namere da navodno lažnim optužbama isprovociraju nasilje i prevrat.
Ruska tajna služba za inostranstvo SWR tvrdi da Sjedinjene Države žele da se umešaju u izbore i za to iskoristi OEBS-ovu posmatračku misiju ODIHR. Pred Gruzijom su napete sedmice.
Turska policija je privela ukupno 59 osoba, uključujući trojicu gradonačelnika iz opozicione Republikanske narodne partije zbog optužbi za korupciju. Iz ove partije kažu da je u pitanju nastavak progona koji je počeo sa hapšenjem Ekrema Imamoglua
Predsednica Evropske komisije je u poseti Prištini kazala da ništa ne može da prepiše istoriju Kosova, naglašavajući da se presude u Hagu odnose na individualnu odgovornost
Krista Pajk, osuđena na smrt zbog ubistva 19-godišnje Kolin Slemer, ostala je živa nakon što su joj u zatvoru u Tenesiju date dve doze leka predviđenog za smrtonosnu injekciju. Nakon neuspešnog pokušaja izvršenja kazne prebačena je u bolnicu, a njeno stanje zasad nije poznato
Kada je avion počeo naglo da gubi visinu putnici na letu iz Dubaija ka Tel Avivu, mahom Izraelci, mislili su da će da poginu. A onda se avion stabilizovao i oni su preuzeli stvari u svoje ruke
Iako mu popularnost nikada nije bila niža, uoči izbora Donald Tramp vezuje sudbinu svoje stranke za sebe. U njegovom svetu cene namirnica padaju, rast eksplodira, produktivnost vrtoglavo raste, investicije cvetaju, inflacija se stabilizuje, granice nikada nisu bile sigurnije, a rat sa Iranom već je dobijen nebrojeno mnogo puta
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
