Zvaničan cilj združene vojne vežbe kineske i ruske mornarice je da pokažu sposobnost u rešavanju sigurnosnih pretnji i očuvanju mira i stabilnosti na globalnom i regionalnom nivou. Za NATO, međutim, Kina se svrstala na stranu Moskve u ratu protiv Ukrajine, a Peking upozorava zapadnu vojnu alijansu da „ne dovodi haos u Aziju“
Mornarice Kine i Rusije su 14. jula pokrenule zajedničku vežbu u vodama i vazdušnom prostoru u blizini Žanjianga, grada u južnokineskoj provinciji Guangdong, gde se nalazi štab kineskih pomorskih snaga, i to samo nekoliko dana nakon što su NATO saveznici nazvali Peking „presudnim u omogućavanju rata u Ukrajini“.
Kina i Rusija tom vojnom vežbom produbljuju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, a vežba se sprovodi u skladu s kinesko-ruskim godišnjim planom za vojni angažman i bilateralnim sporazumom, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane.
Pokazati sposobnost kineske i ruske mornarice
Kinesko ministarstvo odbrane je saopštilo da su snage Kine i Rusije nedavno bile u patrolama u zapadnom i severnom Tihom okeanu, ali da te operacija nije imala nikakve veze s međunarodnom i regionalnom situacijom, niti su bile usmerene ni protiv jedne treće strane, piše Radio Slobodna Evropa.
Cilj vežbe je da se pokažu sposobnosti kineske i ruske mornarice u rešavanju sigurnosnih pretnji i očuvanju mira i stabilnosti na globalnom i regionalnom nivou, a navedeno je da bi u vežbu mogle da budu uključene protivraketne vežbe, napadi s mora i protivvazdušna odbrana.
„Kina ima fer i objektivan stav prema ratu u Ukrajini“
Saopštenje koje su potpisale 32 članice NATO saveza na nedavno održanom samitu u Vašingtonu jasno je pokazalo da Kina još više ulazi u fokus tog vojnog saveza – tu se Peking označava kao faktor koji „presudno omogućava“ ruski rat protiv Ukrajine.
Kao odgovor Kina je optužila NATO da traži sigurnost na račun drugih i poručila NATO savezu „da ne donosi haos u Aziju“, a kinesko Ministarstvo inostranih poslova naglašava da Kina ima fer i objektivan stav prema ratu u Ukrajini.
Prijateljstvo „bez granica“
Kina i Rusija su se približile prethodnih godina ističući da je njihovo prijateljstvo „bez granica“, a Peking je dodatno ojačao svoje diplomatske, ekonomske i vojne veze s Moskvom od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine
Kina nikada nije osudila rusku invaziju i tvrdi da je neutralna strana u sukobu, a zapadni lideri su je kritikovali zbog političke i ekonomske podrške Rusiji, uključujući trgovinu robom koja ima i civilnu i vojnu namenu.
Pacifik je žarište međunarodnih napetosti zbog sporova oko suvereniteta između Kine i nekoliko njenih komšija koje podržavaju Sjedinjene Američke Država, kao što su Japan, Filipini i Tajvan.
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
