Zvaničan cilj združene vojne vežbe kineske i ruske mornarice je da pokažu sposobnost u rešavanju sigurnosnih pretnji i očuvanju mira i stabilnosti na globalnom i regionalnom nivou. Za NATO, međutim, Kina se svrstala na stranu Moskve u ratu protiv Ukrajine, a Peking upozorava zapadnu vojnu alijansu da „ne dovodi haos u Aziju“
Mornarice Kine i Rusije su 14. jula pokrenule zajedničku vežbu u vodama i vazdušnom prostoru u blizini Žanjianga, grada u južnokineskoj provinciji Guangdong, gde se nalazi štab kineskih pomorskih snaga, i to samo nekoliko dana nakon što su NATO saveznici nazvali Peking „presudnim u omogućavanju rata u Ukrajini“.
Kina i Rusija tom vojnom vežbom produbljuju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, a vežba se sprovodi u skladu s kinesko-ruskim godišnjim planom za vojni angažman i bilateralnim sporazumom, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane.
Pokazati sposobnost kineske i ruske mornarice
Kinesko ministarstvo odbrane je saopštilo da su snage Kine i Rusije nedavno bile u patrolama u zapadnom i severnom Tihom okeanu, ali da te operacija nije imala nikakve veze s međunarodnom i regionalnom situacijom, niti su bile usmerene ni protiv jedne treće strane, piše Radio Slobodna Evropa.
Cilj vežbe je da se pokažu sposobnosti kineske i ruske mornarice u rešavanju sigurnosnih pretnji i očuvanju mira i stabilnosti na globalnom i regionalnom nivou, a navedeno je da bi u vežbu mogle da budu uključene protivraketne vežbe, napadi s mora i protivvazdušna odbrana.
„Kina ima fer i objektivan stav prema ratu u Ukrajini“
Saopštenje koje su potpisale 32 članice NATO saveza na nedavno održanom samitu u Vašingtonu jasno je pokazalo da Kina još više ulazi u fokus tog vojnog saveza – tu se Peking označava kao faktor koji „presudno omogućava“ ruski rat protiv Ukrajine.
Kao odgovor Kina je optužila NATO da traži sigurnost na račun drugih i poručila NATO savezu „da ne donosi haos u Aziju“, a kinesko Ministarstvo inostranih poslova naglašava da Kina ima fer i objektivan stav prema ratu u Ukrajini.
Prijateljstvo „bez granica“
Kina i Rusija su se približile prethodnih godina ističući da je njihovo prijateljstvo „bez granica“, a Peking je dodatno ojačao svoje diplomatske, ekonomske i vojne veze s Moskvom od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine
Kina nikada nije osudila rusku invaziju i tvrdi da je neutralna strana u sukobu, a zapadni lideri su je kritikovali zbog političke i ekonomske podrške Rusiji, uključujući trgovinu robom koja ima i civilnu i vojnu namenu.
Pacifik je žarište međunarodnih napetosti zbog sporova oko suvereniteta između Kine i nekoliko njenih komšija koje podržavaju Sjedinjene Američke Država, kao što su Japan, Filipini i Tajvan.
Evropske avio-kompanije upozorile su da bi avio kompanije širom Evrope za nekoliko nedelja mogle da se suoče sa ozbiljnim nedostatkom avionskog goriva, kerozina. Od Brisela traže hitne mere kako bi se ublažile posledice krize izazvane tenzijama oko Ormuskog moreuza
Bivši učenik pucao je nasumično i ranio 16 ljudi, a zatim je izvršio samoubistvo
Dok je šestosedmični sukob između SAD-a i Irana pauziran zbog trenutnog primirja, paralelna bitka se nastavlja na internetu. Upravo se tamo, pomoću veštačke inteligencije i prepoznatljive Lego estetike, odvija proiranska propaganda
Kako nemački mediji vide pad Viktora Orbana i uticaj na mrežu njegovih balkanskih partnera
Zašto pobednik parlamentarnih izbora u Mađarskoj Petar Mađar planira ukidanje vesti na javnom medijskom servisu
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
