Zvaničan cilj združene vojne vežbe kineske i ruske mornarice je da pokažu sposobnost u rešavanju sigurnosnih pretnji i očuvanju mira i stabilnosti na globalnom i regionalnom nivou. Za NATO, međutim, Kina se svrstala na stranu Moskve u ratu protiv Ukrajine, a Peking upozorava zapadnu vojnu alijansu da „ne dovodi haos u Aziju“
Mornarice Kine i Rusije su 14. jula pokrenule zajedničku vežbu u vodama i vazdušnom prostoru u blizini Žanjianga, grada u južnokineskoj provinciji Guangdong, gde se nalazi štab kineskih pomorskih snaga, i to samo nekoliko dana nakon što su NATO saveznici nazvali Peking „presudnim u omogućavanju rata u Ukrajini“.
Kina i Rusija tom vojnom vežbom produbljuju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, a vežba se sprovodi u skladu s kinesko-ruskim godišnjim planom za vojni angažman i bilateralnim sporazumom, saopštilo je kinesko Ministarstvo odbrane.
Pokazati sposobnost kineske i ruske mornarice
Kinesko ministarstvo odbrane je saopštilo da su snage Kine i Rusije nedavno bile u patrolama u zapadnom i severnom Tihom okeanu, ali da te operacija nije imala nikakve veze s međunarodnom i regionalnom situacijom, niti su bile usmerene ni protiv jedne treće strane, piše Radio Slobodna Evropa.
Cilj vežbe je da se pokažu sposobnosti kineske i ruske mornarice u rešavanju sigurnosnih pretnji i očuvanju mira i stabilnosti na globalnom i regionalnom nivou, a navedeno je da bi u vežbu mogle da budu uključene protivraketne vežbe, napadi s mora i protivvazdušna odbrana.
„Kina ima fer i objektivan stav prema ratu u Ukrajini“
Saopštenje koje su potpisale 32 članice NATO saveza na nedavno održanom samitu u Vašingtonu jasno je pokazalo da Kina još više ulazi u fokus tog vojnog saveza – tu se Peking označava kao faktor koji „presudno omogućava“ ruski rat protiv Ukrajine.
Kao odgovor Kina je optužila NATO da traži sigurnost na račun drugih i poručila NATO savezu „da ne donosi haos u Aziju“, a kinesko Ministarstvo inostranih poslova naglašava da Kina ima fer i objektivan stav prema ratu u Ukrajini.
Prijateljstvo „bez granica“
Kina i Rusija su se približile prethodnih godina ističući da je njihovo prijateljstvo „bez granica“, a Peking je dodatno ojačao svoje diplomatske, ekonomske i vojne veze s Moskvom od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine
Kina nikada nije osudila rusku invaziju i tvrdi da je neutralna strana u sukobu, a zapadni lideri su je kritikovali zbog političke i ekonomske podrške Rusiji, uključujući trgovinu robom koja ima i civilnu i vojnu namenu.
Pacifik je žarište međunarodnih napetosti zbog sporova oko suvereniteta između Kine i nekoliko njenih komšija koje podržavaju Sjedinjene Američke Država, kao što su Japan, Filipini i Tajvan.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
