Foto: Vreme
Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu protiv Nemačke zbog protivzakonite deportacije jednog sirijskog migranta u Grčku i naredio joj da ga obešteti
Evropski sud za ljudska prava (ECHR) doneo je presudu u sredi protiv Nemačke zbog deportacije jednog sirijskog migranta u Grčku bez zakonske procedure i naredio joj da ga obešteti, prenosi agencija DPA.
Sirijac rođen 1993. godine je 2018. preko Grčke dospeo u Nemačku, tu je iskazao nameru da zatraži azil, ali su ga vlasti istog dana, bez provere njegove tvrdnje da je pod pretnjom, poslale u Grčku. Sud je ocenio da je Nemačka time povredila njegovo pravo na primerenu proceduru u okviru sistema azila i moraće da mu plati 8.000 evra obeštećenja.
U tom predmetu sud nije osudio samo Nemačku, nego i Grčku, jer je Sirijac posle deportacije u toj zemlji duže od dva meseca bio u policijskom pritvoru. Savet Evrope, pod čijim okriljem EHCR radi, godinama kritikuje Grčku zbog postupanja sa migrantima.
Komitet protiv torture i nehumanog postupanja u julu je Grčkoj naložio da poboljša uslove u prihvatnim centrima. Savet i EHCR su nezavisne od Evropske unije i zastupaju ljudska prava u 47 država članica.
Grčka se optužuje za desetine smrti migranata u Mediteranu
Više od 385.000 takvih migranata ušlo je u Evropu prošle godine, što je gotovo trostruko više od najnižeg nivoa iz perioda pandemije 2020. To je bio samo deo od ukupno 29 miliona imigranata koji su stigli u prošloj deceniji, legalno i ilegalno, stavljajući značajan pritisak na migracijski sistem koji se već smatra nefunkcionalnim, navodi se u analizi Saveta za inostrane odnose.
Grčka je primila 41.561 njih.
Grčka obalska straža odgovorna je za desetine smrti migranata u Mediteranu u trogodišnjem periodu, tvrde očevici, među njima i za smrti devetoro ljudi koje su namerno bačene u vodu, pisao je BBC.
Grupe za zaštitu ljudskih prava navode da su hiljade ljudi koji su tražili azil u Evropi bili ilegalno silom vraćeni iz Grčke u Tursku i da im je uskraćeno svako pravo da traže azil, što je zagarantovano međunarodnim pravom i zakonima EU.
Savezni sud u Vašingtonu naredio je izvršenje arbitražne presude prema kojoj Hrvatska treba da isplati oko 236 miliona dolara mađarskoj naftnoj kompaniji MOL
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
