Višenedeljne demonstracije na ulicama Tbilisija, tuča u skupštini, upozorenje Zapada... Ništa nije sprečilo gruzijski parlament da izglasa zakon o stranim agentima. Predsednica Salome Zurabišvili uložila je veto na kontroverzni zakon iako smatra da će je Gruzijski san nadglasati
Predsednica Gruzije, Salome Zurabišvili je u subotu uložila veto na zakon o „stranim agentima“ kojim se između ostalog targetiraju mediji, a zbog kojeg Gruzijci protestuju već nedeljama, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Prema tom zakonu, mediji i nevladine organizacije bi morali da se registruju kao entiteti koji „zastupaju interese stranih sila„, ukoliko više od 20 odsto njihovih finansija stiže iz inostranstva.
Zakon za koji kritičari tvrde da liči na rusko zakonsko rešenje kojim je tamošnji predsednik Vladimir Putin ugušio opoziciju i nezavisne medije, usvojen je u utorak 14. maja, uprkos višenedeljnim protestima u zemlji i upozorenjima sa Zapada.
Period uoči i nakon usvajanja zakona je obeležen masovnim demonstracijama desetina hiljada Gruzijaca, koje su više puta nasilno gušene, suzavcem, vodenim topovima i gumenim mecima.
Gušenje opozicije i medija
Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili ocenila je da je usvajanje zakona o „stranim agentima“ na insistiranje vlade predstavlja jasno odstupanje od zapadnog puta zemlje, što će ugroziti njene napore da se pridruži Evropskoj uniji.
Zurabišvili je intervjuu za Glas Amerike ponovila da će staviti veto na zakon koji liči na zakon u Rusiji, a koji je iskorišćen za gušenje opozicije i medija, ali i ukazala da vladajuća partija Gruzijski san ima dovoljnu većinu u parlamentu da prevlada njen veto.
Ona je rekla da je zakon usvojen u atmosferi obnovljene „veoma antizapadne, antiameričke, antievropske“ retorike s optužbama da Zapad želi da podstakne destabilizaciju Gruzije i smeni vladu.
„Zakon je podnet u najgorem trenutku, jer treba da radimo na pozitivnom zakonodavstvu koje se od nas očekuje“, rekla je Zurabišvili.
Ugroženi odnosi
Zurabišvili je ranije tokom sedmice najavila da će uložiti veto, te da smatra da je zakon „neprihvatljiv“ i da predstavlja jasno odstupanje od evropskog puta zemlje.
Nakon što je Gruzija u decembru dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, Brisel i Vašington upozoravaju da bi usvojeni zakon mogao da ugrozi partnerstvo zemlje sa Zapadom.
Postoji mogućnost da Evropska unija zbog zakona zamrzne kandidaturu za članstvo ove zemlje, pisao je ove sedmice Financial Times.
Pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajen, koji je boravio u Tbilisiju dan pred usvajanje zakona rekao je da će odnosi Vašingtona sa tom zemljom biti ugroženi i da će američka pomoć Gruziji biti predmet revizije ako se usvoji predlog zakona.
„Ako se zakon usvoji bez usaglašavanja sa normama EU i ako se nastavi ovakva retorika i klevete SAD i drugih partnera, mislim da je odnos ugrožen“, rekao je O’Brajen.
Sličan zakon je prošle godine bio predložen u gruzijskom parlamentu, ali je povučen nakon masovnih protesta. Pre nekoliko meseci je praktično isto zakonsko rešenje uz neznatne izmjene vraćeno pred poslanike.
Sukobi
Opozicija osuđuje nacrt kao „ruski zakon“, jer, kako navode, Moskva koristi sličan zakon za obračun sa nezavisnim medijima, neprofitnim organizacijama i aktivistima koji su kritični prema Kremlju.
Tokom burne debate o osporavanom zakonu, poslanici vladajuće stranke i opozicije su se sukobili i razmenjivali udarce, pokazuju snimci koje je emitovala javna televizija Gruzije.
Sukobi između poslanika opozicije i vladajuće stranke izbili su nakon što se stotine demonstranata, uglavnom mladih, okupilo ispred parlamenta protestujući protiv ovog zakona. Ipak, zakon je usvojen.
Dan čistote porodice
Visoki sveštenici Gruzijske pravoslavne crkve i konzervativne verske grupe obeležili su u petak novouvedeni praznik Dan čistote porodice maršom duž centralne avenije u Tbilisiju, koja je poprište višenedeljnih protesta zbog usvojenog zakona o „stranim agentima“.
Dan čistote porodice ustanovila je Gruzijska pravoslavna crkva 2014. godine kao odgovor na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije, koji se obeležava svake godine 17. maja kako bi se podigla svest o kršenju LGBT prava širom sveta.
Da bi se izbegla konfrontacija, tokom marša za Dan čistote porodice nisu zakazani skupovi protiv zakona o „stranim agentima.
Marš na Dan čistote porodice za koji je ove godine određen neradni dan, podržava vladajuća partija Gruzijski san, koja je u martu progurala predlog zakona o ograničavanju prava LGBT osoba, samo nekoliko nedelja pre nego što je vratila u parlamentarnu proceduru zakon o „stranim agentima“ koji liči na drakonski ruski zakon.
Zakon o ograničavanju LGBT prava zabranjuje transrodne operacije, usvajanje dece istopolnim parovima, označavanje pola koji nije muški i ženski u zvaničnim dokumentima, i organizovanje javnih događaja koji se zalažu za istopolne odnose.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
