Povratak gospođe Meng

Poslednjih meseci najprodavanija knjiga u Kini je Američka zamka Frederika Pjeručija, bivšeg šefa francuske kompanije Alstom, koji je odležao dve godine u američkom zatvoru jer se ogrešio o američke sankcije prema firmama u Indoneziji. Bio je optužen i za korupciju, tako da je, iako je njegova firma platila Americi kaznu od 773 miliona dolara, morao da odsluži svoje, a njegovu kompaniju preuzeo je konkurent iz SAD. Kineze je privukla ova knjiga ne toliko zbog samog autora, koliko zbog njegove kritike američkog zakona o sankcijama koji može da pogodi bilo koju kompaniju ili pojedinca u svetu i predstavlja američku zamku u borbi za globalno tržište i politički uticaj.

Velika kineska kompanija Huavej, koja je bila izložena sličnom maltretiranju, delila je ovu knjigu besplatno svojim zaposlenima i stranim posetiocima. Za razliku od francuske firme, Huavej nije pao u američku zamku.

DOMOVINA JE TU DA NAS PODRŽI

To je potvrdio trijumfalni povratak u domovinu gospođe Meng Vandžou, potpredsednice upravnog odbora i glavnog finansijskog direktora firme Huavej, što je većina Kineza doživela kao simboličnu pobedu u dugom i teškom geopolitičkom rvanju s američkom hegemonijom. Meng se pojavila u crvenoj dugoj haljini na vratima specijalnog aviona kineske vlade u Šendženu, centrali firme Huavej, zbog koje je skoro tri godine provela u kućnom pritvoru u Kanadi. Tragovi od nanogice još su bili vidljivi na njenoj nozi. Direktan prenos njenog povratka pratilo je na televiziji više od 400 miliona Kineza (nedavni povratak kineskih astronauta na Zemlju samo 38 miliona).

„Bez snažne domovine ja ne bih bila na slobodi“, poručila je gospođa Meng. „Shvatila sam da su sudbina firme i interesi pojedinaca blisko povezani sa sudbinom zemlje i da je domovina uvek tu da nas podrži.“ Neki kineski listovi bili su direktniji: Meng je uhapšena jer je Kina bila snažna, a puštena je jer je Kina postala još snažnija.

U isto vreme u Vankuver su stigla dva Kanađanina, osuđena u Kini na zatvorske kazne zbog špijunaže, pa iako kineska štampa odbija da ova dva slučaja dovede u vezu, prilično je jasno da se radi o dogovoru u kome su, pored Pekinga i Otave, učestvovali Amerikanci, i to kao glavni igrači. Tajni pregovori vođeni su verovatno od prvog dana kada je gospođa Meng uhapšena, a predsednici Si i Bajden razgovarali su telefonom početkom septembra.

Kineski predsednik je tada rekao da slučaj gospođe Meng treba rešiti pravedno i na odgovarajući način, a predsednik Amerike, optužen u domaćoj javnosti da popušta Kinezima, branio se da Si nije, kako je Bajden ranije pričao, njegov „stari prijatelj“, jer je „autokrata i nema ni zrno demokratije u sebi“. „To je samo biznis“, rekao je.

Tako je ova „diplomatija talaca“ okončana u hladnoratovskom stilu, samo što je razmena zatvorenika obavljena interkontinentalnim letovima, a ne na nekom mostu u Berlinu.

VEZIVANJE ČVORA

Prema kineskoj poslovici, „ko čvor zaveže, treba i da ga razveže“. Kako su Amerikanci taj čvor vezali? Gospođa Meng ne samo da ima funkcije u Huaveju, već je i ćerka osnivača ove kompanije Žen Džengfeja, što je ne manje važno. Uhapšena je na aerodromu u Vankuveru 1. decembra 2018. U Kanadi je imala stalnu boravišnu dozvolu i već godinama bila kanadski rezident. Hapšenje je izvršila kanadska policija po zahtevu SAD i deset dana kasnije određen joj je kućni pritvor sa nanogicom, do ekstradicije u Ameriku gde ju je čekala optužnica za ugrožavanje bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država.

Prema američkoj optužnici, Meng je dovela u zabludu bankarskog giganta HSBC u vezi s poslovima Huaveja u Iranu, čime je „mogla da banku dovede u opasnost da prekrši američke sankcije protiv Teherana“. Meng je negirala optužbe, a kompanija Huavej je saopštila da je reč o političkim optužbama SAD, sa ciljem da se izvrši udar i uništi kineska visokotehnološka industrija.

Da je radila u nekoj manjoj kineskoj firmi, Meng je u Kanadi mogla mirno da dočeka penziju. Ali, Huavej je nešto drugo. Ovu kompaniju američka administracija označava kao globalnog protivnika koji putem svojih 5G sistema komunikacija, koristeći špijunažu, podriva bezbednost SAD i zapadnih zemalja.

Sankcije koje je Amerika uvela Huaveju bile su oštre i višestruke: zabranjena je prodaja opreme kineske firme u Americi i prekinuto je snabdevanje Huaveja čipovima i drugim komponentama iz Amerike. Sankcije Huaveju morale su da sprovedu i mnoge druge zemlje, već ugovoreni poslovi su bili otkazani. Huavej je imao ozbiljne gubitke, ali opstaje.

Kineska država stala je iza svoje kompanije, jer je ocenjeno da se radi ne samo o pojedinačnoj, doduše velikoj kineskoj kompaniji, već i o poziciji Kine u svetu. Nedavno je u Pekingu usvojen antisankcioni zakon, koji domaćim kompanijama daje pravnu osnovu da nadoknade štetu izazvanu stranim sankcijama koje smatraju nelegalnim.

ZA AMERIKU PROBLEMI TEK PREDSTOJE

Puštanje na slobodu gospođe Meng ne znači da su Sjedinjene Države odustale od sankcija prema Kini, niti prema kompaniji Huavej. Kinezi računaju da će i narednih godina ostati pod pritiskom. Glavni zadatak koji je sebi postavila kompanija Huavej jeste da pronađe način da izgradi fleksibilnije sisteme telekomunikacionih mreža, koji bi se bazirali na najnovijim tehnologijama i omogućili potpuni prelazak na informatičko upravljanje sistemima putem tehnologije „oblaka“, i manju zavisnost od baznih stanica na zemlji.

Ako je sistem 5G izazvao buru u Americi i na Zapadu, onda će mreža 6G, na kojoj Kinezi ubrzano rade, izazvati paniku. Ta mreža omogućava brzinu hiljadu puta veću od najbržih mreža danas, a biće sto puta brža nego što 5G može da dostigne u budućnosti. Na tome, naravno, rade i druge zemlje, ali je Kina bar za korak u prednosti. Tehnološki eksperti tvrde da je sajber bezbednost važnija od teritorijalne bezbednosti.

Kinezi su već poslali u orbitu eksperimentalni satelit 6G, preko koga će se povezivati uređaji na Zemlji. Sve što je zatim zamišljeno prevazilazi maštu običnog čoveka. Šest G će omogućiti integraciju ljudskog mozga sa kompjuterom, to jest da impulsi ljudskih neurona u mozgu i elektronski signali veštačke inteligencije međusobno komuniciraju putem superbrze bežične veze. Na primer, telepatski razgovori umesto telefona i mejla, sejvovanje uspomena i snova i slično, što sve više spada u oblast tehnološkog proučavanja u oblasti BMI (Brain-machine interface) nego u naučnofantastične maštarije. Neke tehnologije BMI (npr. upravljanje veštačkim udovima) već se primenjuju u medicini.

Da Kinezi gledaju u budućnost potvrđuje i revolucija u energetici koja, pored informativnih tehnologija, predstavlja jedan od odlučujućih faktora za određivanje geostrateške pozicije u svetu.

Kina će u oktobru pustiti u probni rad nuklearni reaktor koji umesto uranijuma koristi torijum, koji je tek neznatno radiokativan. Prednost torijuma je, pored ostalog, i u tome što za hlađenje reaktora nije potrebna voda. Slaba strana je što, za sada, generiše energiju manju od uranijuma. Kineski naučnici ubrzano rade na rešavanju tog problema, koristeći probni torijumski reaktor koji su izgradili u pustinji Gobi, i koji bi uskoro trebalo da počne sa eksperimentalnim radom. Predviđena je izgradnja serije ovih reaktora.

Kina više nije ona od pre pedeset godina, kada ova velika, ali još siromašna zemlja i superbogate SAD nisu imale ni diplomatske odnose. Tada su Amerikanci i Kinezi neočekivano odigrali nekoliko stonoteniskih susreta na naglašeno prijateljskoj osnovi. To je nazvano „ping-pong diplomatija“ i predstavljalo je svetsku sportsko-političku senzaciju. Ubrzo nakon toga normalizovani su američko-kineski odnosi, američki predsednik Nikson posetio je Kinu, ona je primljena u Ujedinjene nacije i postala stalni član Saveta bezbednosti. Ping-pong diplomatija bila je lepa predstava za javnost. U senci su vođeni ozbiljni politički pregovori i tajne posete.

Verovatno se nešto slično događalo i sada. Vidljiva je samo „talačka diplomatija“ koja se vodi u drugačijim okolnostima, pošto je odnos snaga bitno promenjen. U martu, prilikom prvog američko-kineskog susreta nakon Bajdenovog izbora za predsednika, kineski pregovarač je rekao Amerikancima: „Vi niste kvalifikovani da sa mojom zemljom razgovarate sa pozicije sile.“

Na Kineze se više ne može primeniti latinska poslovica o Jupiteru i volu. Ne pristaju na podređen položaj. Rivalstvo se zaoštrava, mada je teško, gotovo nemoguće srušiti mnogobrojne mostove podignute u poslednjih pedeset godina.

Zato priča o Huaveju nije završena. Ona se nastavlja, ali po kineskim pravilima igre.