Iseljavanje jedne porodice često je teška odluka, koja se nerado prihvata, ali iseljavanje 9000 ljudi teško da može proći bez nemira i suza. Jevrejski naseljenici u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali znali su da se bliži dan kada će morati da napuste svoje domove, to je izraelska vlada najavila pre gotovo dve godine. Malo ko od njih je očekivao da će se sve završiti za nekoliko dana. Polovina je spremno dočekala odluku vlade i mirno napustila domove, dok je druga polovina pokušavala i još pokušava da pruži otpor i uzda se u čudo koje će sprečiti raseljavanje. Ipak, 40.000 maksimalno tolerantnih izraelskih vojnika, čiji je zadatak evakuacija oko 9000 neseljenika, garancija su da se čudo neće desiti. Selidba izraelskih naselja iz pojasa Gaze i na Zapadnoj obali, koja je počela 15. avgusta, privodi se kraju. Masovna seoba, zamišljena da traje četiri nedelje, ušla je u završnu fazu već posle sedam dana, i po svemu sudeći, biće završena mnogo pre roka. Za to vreme izraelske snage bezbednosti uspele su da isele oko 8000 naseljenika iz Gaze i, u vreme nastanka ovog teksta (u utorak), počelo je iseljavanje četiri naselja na Zapadnoj obali, koje bi trebalo da potraje do kraja nedelje. Posle toga, prema odluci izraelske vlade, sve kuće u kojima su stanovali izraelski građani biće uništene, a Gaza će konačno biti predata na upravu palestinskim vlastima. Očigledno, izraelske vlasti uspevaju da sve izvedu na najefikasniji način.
PROTIVREČNA OSEĆANjA: Odluka o napuštanju Gaze posle 38 godina, teško je pala Izraelu, koji je zbog toga duboko podeljen. Dok većina smatra da je odricanje od dela okupiranih teritorija u zamenu za mir i veću bezbednost zemlje dobra odluka, protivnici povlačenja i dalje protestuju, smatrajući da Izrael ustupa svetu zemlju. Objašnjenje da se to vrši u ime viših ciljeva ne zvuči svima dovoljno uverljivo, jer su jevrejski naseljenici u ime tih istih ciljeva sve donedavno gurani u te iste domove koje sada moraju da napuste. Oni smatraju da je u pitanju mnogo veći ulog od same Gaze i nekoliko izolovanih naselja na Zapadnoj obali. Pristalice izgradnje jevrejskih naselja vide u povlačenju opasan potez, koji u budućnosti može obavezati Izrael na nova popuštanja, pa i na predaju cele Zapadne obale i delova Jerusalima. Epilog borbe između ove dve struje može odrediti da li će Izrael biti u stanju da konačno sklopi mir sa Palestincima.
Izraelski premijer Arijel Šaron često je ponavljao da će povlačenje povećati izraelsku bezbednost, ali da ne namerava da čini dalje ustupke Palestincima, dok ne vidi nove korake dobre volje na njihovoj strani. Pod tim on pre svega misli na razoružanje palestinskih militantnih grupa, Hamasa, Islamskog džihada i ostalih. Prema njegovom mišljenju, budućnost mirovnog procesa zavisiće od pregovora između dva naroda, i sada je na palestinskoj strani da se pokaže. Do tada, on ne namerava da iseljava nova jevrejska naselja sa palestinske zemlje. Upravo tu počinje začarani krug. Za izraelskog premijera povlačenje iz Gaze i iseljavanje izolovanih naselja na Zapadnoj obali ima pre svega strateško opravdanje. Izrael će napustiti područja gde su Palestinci u velikoj većini, dok će blokovi naselja na Zapadnoj obali, uz granicu sa Izraelom, biti dodatno ojačani.
Palestinska strana pozdravila je odluku o povlačenju, ali ističe da je to samo prvi korak i da Izrael mora da ukloni sva naselja na Zapadnoj obali. Pošto je povlačenje iz Gaze i četiri naselja na Zapadnoj obali takoreći gotovo, palestinska strana u budućnosti očekuje nove ustupke. Oni nameravaju da svoju buduću državu grade u Gazi i na Zapadnoj obali, sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom. Kao i Izrael, i palestinska uprava se nalazi na prekretnici. Položaj palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, koji je do sada uspevao da bude pouzdan partner Izraelu u mirovnom procesu, mnogo zavisi od budućih koraka koje bi Izrael mogao da preduzme. Iako još uvek nije u stanju da razoruža terorističke organizacije, vremenom i njegov položaj jača. Ukoliko Izrael nastavi sa povlačenjem, a Palestinci počnu da dobijaju obećanu pomoć za izgradnju uništene infrastrukture i oporavak privrede, on će sve više biti imun na ratničku propagandu Hamasa i ostalih militantnih grupa. Njegova sposobnost da Palestincima ulije nadu u neku svetliju budućnost, sa novim radnim mestima i sa izgledima za stvaranje palestinske države, može dosta uticati na rezultate parlamentarnih izbora, koji treba da se održe početkom sledeće godine. Ukoliko se to ne desi, Hamas će najverovatnije ostati glavna politička snaga na palestinskoj teritoriji. Smetnji, naravno, ima mnogo.
ŠTA DALJE: Hamas uporno tvrdi da je izraelsko povlačenje rezultat samoubilačkih napada i njegovih akcija. Što se razoružanja tiče, njegovi lideri su već mnogo puta ponovili da o tome nema ni govora. Ni palestinske vlasti ne znaju kako da se postave prema izraelskom povlačenju, jer je ono ipak jednostrana akcija, koja je doduše u izvesnoj meri kompatibilna sa „putnom mapom“ koju su oni prihvatili, kao plan za rešenje sukoba sa Izraelom. Iako pozdravljaju povlačenje, oni su uvek bili sumnjičavi prema planu Arijela Šarona i dok je Izrael još uvek u šoku zvanom „povlačenje sa palestinskih teritorija“, Palestinci i ostatak sveta već razmišljaju o budućnosti.
Izraelski premijer nije bio u potpunosti jasan kada je izneo plan o povlačenju. Prema njemu, Izrael namerava da ukloni sva naselja koja su građena bez dozvole izraelske vlade. Takvih „ilegalnih“ naselja ima oko 90, od ukupno 130 na Zapadnoj obali. Kada je o njihovoj evakuaciji reč, Arijel Šaron nije sasvim precizan. Dok on njihovu evakuaciju odlaže na neodređeno vreme, list „Jerusalim post“ (23. avgust) prenosi izjavu neimenovanog visokog zvaničnika vlade, koji tvrdi da je povlačenjem iz Gaze već „probijen led“ i da će evakuacija ilegalnih naselja na Zapadnoj obali početi u narednih 90 dana. Ta naselja, od kojih su 24 stvorena nakon 2001, kada je Arijel Šaron došao na vlast, neprestano opterećuju izraelske odnose sa SAD i EU-om. Iako SAD retko javno kritikuju izraelsku politiku, ipak postoji stalan pritisak da se naselja uklone. Isti zvaničnik navodi da je Arijel Šaron obećao i američkom predsedniku Džordžu Bušu da će ih ukloniti.
Da stvar bude još komplikovanija, Arijel Šaron je tokom vikenda nagovestio izgradnju novih naselja na Zapadnoj obali, izvan zelene linije, koja označava granicu Izraela od pre rata 1967. Prema rezolucijama SB UN-a sva jevrejska naselja van te linije su nelegalna.
Što se reakcija iz sveta tiče, u poplavi izjava da će „izraelsko povlačenje doprineti mirovnom procesu“, jedna strana je ostala gotovo nema: lideri arapskih država, nekadašnjih (i sadašnjih) velikih protivnika Izraela, gotovo da uopšte nisu komentarisali njegovo povlačenje. Jedan od retkih bio je egipatski predsednik Hosni Mubarak, koji je rekao da je Arijel Šaron „jedini koji može doneti mir“ na Bliskom istoku. Na Izraelu i palestinskim vlastima je da opravdaju takve ocene.
