Za „Vreme“ iz Soluna
Posetom Akropolju u sredu 16. novembra, s vlasti odlazeći američki predsednik Barak Obama je ostvario jedan svoj dečji san. Oduvek je, kaže, želeo da poseti „kolevku demokratije“ i to je učinio na vlastitu inicijativu, malo pre zvaničnog isteka drugog predsedničkog mandata. „Mnogo sam želeo da moje poslednje putovanje bude u Grčku. Toliko sam slušao o grčkom gostoprimstvu, morao sam doći da vidim Akropolj i Partenon, ali i da lično izrazim zahvalnost za sve što je ova mala, a opet velika zemlja pružila čovečanstvu“, rekao je Obama u svom govoru u Atini. U vreme u kome globalizacija, nacionalizam i populizam sve više osvajaju svet, njegova poslednja predsednička želja je bila da iz zemlje koja je rodila demokratiju pošalje svetu važnu poruku, koja će ostati kao njegova „politička zaostavština“. Poruku da demokratija, uprkos svojim nedostacima, ostaje jedini ispravan i human odgovor za svaku „bezizlaznu“ situaciju.
Grčka je američkog predsednika primila veoma srdačno, uprkos demonstracijama hiljada ultralevičara i anarhista u centru Atine. I on je, poznat po svojoj helenofiliji i mediteranskoj ishrani, prihvatio to gostoprimstvo opušteno i toplo. Obamine izjave o pitanjima grčkog duga i izbeglica, bezbednosti i geopolitičke stabilnosti, kiparskog problema, mogu biti od ključnog značaja sada kada odlazi iz Bele kuće, a na njegovo mesto dolazi populista Donald Tramp. U svakom slučaju, podrška koju je Obama pružio Grčkoj je bez presedana. Mogla bi da se uporedi sa govorom Džona Kenedija u Berlinu 1963, posle izgradnje Zida, kada je izgovorio čuvenu rečenicu: „Ja sam Berlinac.“ A Obama je u Atini rekao: „Ja sam Atinjanin, ja sam Grk.“ Nikada ranije Grci nisu bili u prilici da čuju tako laskave reči o svojoj zemlji od jednog stranog predsednika, i to američkog. U svom govoru u Fondaciji „Stavros Nijarhos“, Obama je rekao: „Ovde je tačno pre 25 vekova rođena jedna nova ideja, ideja o demokratiji, da državom (kratos) vlada narod (demos), i odatle dolazi ideja da budemo svi ravnopravni građani, a ne robovi. Rani oblici atinske demokratije nisu bili savršeni, kao što ni u SAD nisu bili savršeni. Uostalom, Perikle je rekao da naš ustav ne inspiriše malobrojne nego mnogobrojne.“ Osim ovog političkog govora temeljca, Obama je poslao i poruku svom nasledniku Donaldu Trampu u vezi sa značajem Grčke. Naime, bez obzira na to ko je na vlasti u Vašingtonu, Grčka je veoma važna za Ameriku baš zbog svoje uloge u istočnom Sredozemlju: za NATO je bedem, za Tursku i Izrael most, za Evropu važna strateška i aeronautička baza. Geostrateški značaj Grčke je naročito porastao otkako je Turska pod Erdoganom postala nepredvidljiva. Vašington nikako ne želi destabilizaciju Grčke, naročito pošto su sve susedne oblasti nestabilne, od severne Afrike do Ukrajine i Balkana.
Zahvaljujući spoljnoj politici Ciprasove levičarske vlade, u roku od godinu dana Grčku su posetili predsednik Francuske Oland, predsednik Rusije Putin, predsednik Evropske komisije Žan-Pol Junker, papa Franjo i još mnogi strani državnici, među kojima i Obama. Ako ništa drugo, to je odličan znak za grčki turizam, „tešku industriju“ ove zemlje, sa 15 milijardi evra prihoda i milion zaposlenih. Kako je to rekao predsednik grčkih hotelijera Andreas Andreadis: „Obamina poseta Atini je poruka celom svetu da je Grčka bezbedna i jedinstvena destinacija. Za vreme Obamine vladavine godišnji priliv američkih turista udvostručio se na 900.000 godišnje, sa direktnim prihodima od preko milijardu evra. Predsedniče, hvala vam!“
Američki predsednik Donald Tramp iskoristio je samit NATO-a u Turskoj za niz oštrih poruka – proglasio je kraj primirja sa Iranom i najavio drastične ekonomske mere protiv Španije koju je nazvao „užasnim partnerom“
Ruske snage izvele su tokom noći novi napad balističkim projektilima na Kijev, u kojem su povređene dve osobe, dok je Ukrajina istovremeno dronovima napala energetsku infrastrukturu duboko na teritoriji Rusije.
Sudije Apelacionog suda u Parizu proglasile su Marin Le Pen krivom za zloupotrebu evropskih fondova, osuđujući je na tri godine zatvora. Ipak, ona potencijalno može da učestvuje na predsedničkim izborima
Evropu će u narednim nedeljama pogoditi novi smrtonosni toplotni talasi, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO), navodeći da manje od polovine evropskih zemalja ima nacionalne planove za zaštitu stanovništva od ekstremnih vrućina
Kuba je ponovo pogođena velikim energetskim kolapsom nakon što je danas nestala struja na celom ostrvu. Vlasti istražuju uzrok, dok se zemlja suočava sa ozbiljnom nestašicom goriva i sve većim problemima u elektroenergetskom sistemu.
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
