Pošalji pismo da bi glasao

Za „Vreme“ iz Severne Dakote

U 18. veku u Sjedinjenim Američkim Državama izbori su trajali nekoliko dana. Glasači su često morali daleko da putuju do glasačkog mesta i uzimaju u obzir vremenske prilike. Krajem 19. veka u američki Ustav je uneto da će se predsednički izbori održavati u utorak posle prvog ponedeljka u novembru i otada postoji „dan izbora“, iako se ni onda nije glasalo samo u jednom danu. Vojnici i diplomate oduvek su slali glasačke listiće poštom, a u 20. veku je ta praksa znatno proširena. „Rano glasanje“, to jest mogućnost da se glasa pre samog dana izbora, takođe je sve rasprostranjenija.

foto: ap photo

SAD se sastoje od pedeset država koje glasanje organizuju praktično potpuno autonomno. Svaka od njih ima svoja pravila organizovanja izbora, način glasanja i prebrojavanja glasova. Ponegde morate da se do određenog datuma registrujete za izbore, ponegde i da navedete da li ste demokratski ili republikanski, „neopredeljen“ ili „nezavisan“ glasač; ponegde možete da se „registrujete“ na samom glasačkom mestu; negde se glasa dodirivanjem ekrana, negde se olovkom zaokružuje kandidat; u nekim državama glasački listić poštom mogu da pošalju samo stariji i/ili invalidi, ili oni koji mogu da dokažu da u vreme održavanja izbora neće moći da dođu do glasačkog mesta; negde opet glasačke listiće svi dobijaju u poštanskom sandučetu i treba samo da ih popune i pošalju, ili ubace u specijalne glasačke kutije koje se obično nalaze u lokalnoj izbornoj kancelariji.

Trend je sasvim jasan: neprekidno raste broj glasača koji glasaju pre samog dana izbora. Poslednjih decenija on iznosi oko 30 odsto.

foto: ap photo

PODRIVANJE LEGITIMNOSTI IZBORA

Na ovim predsedničkim izborima broj „ranih“ glasača je drastično skočio. Pre četiri godine, kada je Donald Tramp pobedio, pre dana izbora glasalo je nešto manje od pedeset miliona ljudi. Pred izbore 3. novembra 2020. već je bilo glasalo gotovo sto miliona Amerikanaca, znači oko dve trećine upisanih birača. U nekim državama pre utorka je glasalo više ljudi nego što je prošlog puta izašlo na izbore.

Jedan razlog je, nesumnjivo, pandemija virusa kovid 19. Da bi se izbegle gužve, glasačima je dato više vremena i mogućnosti za glasanje bez fizičkog kontakta sa drugim ljudima. Donald Tramp je u tome naslutio pokušaj velike izborne krađe njegovih protivnika.

O „izbornoj prevari“ je u američkoj javnosti prvi put Donald Tramp govorio već nedugo pošto je izabran za predsednika. U tome da je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton zvanično osvojila ukupno čak tri miliona glasova više, Tramp je video prevaru i zaveru demokrata. Govorio je o „tri miliona ilegalnih doseljenika“ koji su glasali protiv njega, iako nemaju pravo glasa. Čak je bio osnovao i specijalnu komisiju sa zadatkom da ispita tu stvar. Posle nekoliko meseci komisija je raspuštena.

Raspravu o „integritetu izbora“ Tramp je ponovo rasplamsao pre nekoliko meseci, po principu da bi njegova pobeda značila da su izbori ispravno sprovedeni, dok bi njegov poraz bio dokaz da su bili „namešteni“. On „nameštaljku“ vidi u masovnom glasanju poštom.

U SAD različite institucije kontrolišu čitav izborni proces, pa i glasanje poštom. Konzervativna Heritidž fondacija sprovela je opsežno istraživanje u Koloradu, državi u kojoj svi glasaju poštom. Prema Heritidž fondaciji, izbornih problema ili čak prevara u Koloradu nikada nije bilo. I državne institucije na čijem su čelu uglavnom ljudi koje je Tramp postavio potvrđuju da je glasanje poštom zaštićeno od bilo kakvih manipulacija. I sam Tramp i mnogi iz njegovog okruženja u načelu glasaju poštom.

OPASNA IGRA

Profesor sa Univerziteta Hemlajn i stručnjak za izborno pravo Dejvid Šulc kaže za ABC njuz da Tramp „radi nešto veoma opasno“, da „dovodi u pitanje legitimnost izbora“ i priprema situaciju da ukoliko izgubi može da kaže da njegov poraz nije legitiman, da je „sve bila prevara“.

Ako je širenje priča o mogućoj prevari trebalo da demotiviše glasače, efekat je bio upravo suprotan. Na rano glasanje Amerikance je motivisala i jedna dosta bizarna afera od pre nekoliko nedelja, kada je otkriveno da je direktor državnog poštanskog servisa, jedinog ovlašćenog za dostavu glasačkih listića, inicirao različite sistemske promene koje su za rezultat imale usporavanje protoka pošte. Mnogi su posumnjali u perfidnu sabotažu, pokušaj da se uspori dostava pošte i tako onemogući da veliki broj glasačkih listića stigne na vreme. Sve promene u organizaciji pošte su navodno zaustavljene, ali je sumnja ostala. Veliki broj glasača je nakon toga, za svaki slučaj, glasačke listiće poslao čim ih je dobio.

foto: ap photo

GLASANJE IZ AUTOMOBILA

Sva ispitivanja javnog mnjenja pred izbore su pokazivala da Bajden solidno vodi u odnosu na Trampa. Na raspoloženje javnog mnjenja nije uticalo ni to što je Tramp oboleo od korone, ni to što se brzo oporavio, ni pokušaj da se kao skandal predstavi neka zavrzlama vezana za Hantera Bajdena, sina Džoa Bajdena, koja po svemu sudeći ne počiva ni na čemu realnom.

Otprilike jedna trećina Amerikanaca bez obzira na sve stoji čvrsto uz Trampa, a njegova pobeda nad Hilari Klinton i njihova raspodela po saveznim državama ulivala mu je nadu da bi ponovo, uprkos manjoj podršci ukupnog broja izašlih na izbore, mogao obezbediti dovoljan broj elektorskih glasova. U takvoj situaciji napori jedne strane bili su usmereni na to da se na svaki način poveća izlaznost i olakša glasanje, dok je druga, često pod izgovorom brige zbog „izbornih prevara“, pokušavala da uvede različite restrikcije i obeshrabri glasače.

Tramp i njegov sin danima su pozivali dobrovoljce da se pridruže njihovoj „vojsci“ koja će „pažljivo pratiti“ šta se dešava na izborima, što je nezakonito, jer nikakva „vojska“ ne može da zameni ovlašćene posmatrače i kontrolore na izbornim mestima. Pretnja da će neko vaninstitucionalno da „posmatra“ i „prati“ šta se dešava, na primer naoružane grupe raznoraznih milicija, imala je za cilj da Bajdenove prisatlice odvrati od glasanja.

Bilo je različitih pokušaja da se glasači motivišu, odnosno demotivišu. Tako je u periodu ranog glasanja u jednom teksaskom okrugu u kojem su na vlasti demokrate bio drastično povećan broj glasačkih mesta, a moglo je da se glasa i direktno iz kola. Takođe je produženo vreme predviđeno za glasanje do kasno u noć, negde i do ponoći. Odziv je bio ogroman, čitavih nedelju dana pred izbore već je bilo glasalo više ljudi nego ikada ranije.

Istovremeno su u istom okrugu republikanci podneli tužbu protiv nadležnih organa tvrdeći da je glasanje iz kola nepropisno i da svi tako predati listići treba da se odbace. To je samo jedan od više stotina sudskih procesa koji se očekuju u vezi sa izborima, deo velike pravničke borbe u kojoj na obe strane učestvuje hiljade pravnika.

BEZ UZBUĐENJA

Televizijski izveštaji u danima ranog glasanja pokazali su da među biračima vlada veliki entuzijazam, da je mnogo njih bilo spremno da provede i po pola dana čekajući u redu samo da bi što pre glasali. Različiti pokazatelji govore da su demokratski glasači u većoj meri bili motivisani da što ranije glasaju.

Međutim, u sredinama u kojima Tramp ima pouzdanu većinu, nema mnogo uzbuđenja. U Severnoj Dakoti, recimo, u kojoj Tramp uživa podršku dve trećine glasača, kod većine ljudi snimci dugačkih redova pred biralištima i priče o različitim zapletima u vezi sa glasanjem u drugim delovima Amerike gotovo da izazivaju nevericu.

Doris Šel, koja već odavno glasa samo za demokrate, kaže da je već nekoliko puta glasala poštom, pa je i sada to isto uradila, samo ovog puta „za svaki slučaj“ nešto ranije. Njena republikanski opredeljena drugarica Čeri Kruger kaže da je uvek do sada lično na svom biračkom mestu glasala na sam dan izbora, ali da je ove godine poštom dobila glasački listić i da ga je nekoliko dana pre samog izbornog dana ubacila u specijalnu, za to predviđenu kutiju. Zbog pandemije je htela da izbegne čekanje u redu i kontakt sa drugim ljudima. U Severnoj Dakoti je još pre deset dana bilo otvoreno mnogo biračkih mesta, koja su uglavnom zvrjala prazna. I ranije, kada je rano glasanje trajalo mnogo kraće, jedva da je igde bilo gužve.