Porez, nafta i nuklearno oružje

Kampanja pristalica nezavisnosti Škotske i pristalica Unije se zahuktava. Rasprava u javnosti, koja je nakon raspisivanja referenduma počela „mekim“ govorima premijera Velike Britanije Dejvida Kamerona o emocionalnim i patriotskim razlozima za zajednicu, nastavila se žustrim diskusijama o ekonomskim i političkim aspektima eventualnog razlaza. Usijanju debate doprinosi i sve veći broj javnih ličnosti koje podržavaju jednu ili drugu opciju – nakon što je Dejvid Bouvi poručio Škotima „da ostanu“, edinburška grupa poznatih umetnika koji podržavaju nezavisnost je svakim danom sve veća. „Romantičnija“ britanska štampa odluku Škota o raspisivanju referenduma pod naslovom David Bouwie vs. Braveheart dovodi u vezu sa 700. godišnjicom škotske pobede nad Englezima u bitci kod Benokberna 1314. godine, ekranizovanoj u filmu Mela Gibsona Hrabro srce.

Škotski „Sandej herald“ su prve novine koje su iznele svoj stav o odgovoru na referendumsko pitanje „Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja?“. Naslovna strana osvanula je sa velikim Yes.

BUDUĆNOST ŠKOTSKE: Plan o nezavisnosti škotskog premijera Aleksa Salmonda, predstavljen u novembru prošle godine u Glazgovu u Beloj knjizi nazvanoj „Budućnost Škotske“, jasno je definisao pravce u kojima bi nezavisna Škotska krenula. Po planu Salmondove Škotske nacionalne partije, novonastala Škotska bi zadržala britansku krunu, britansku funtu i 90 procenata prihoda od nafte i gasa u Severnom moru. Velika Britanija bi morala da izmesti Trident nuklearne projektile iz Škotske, dok bi Škotska nakon sticanja nezavisnosti pristupila i NATO-u i Evropskoj uniji.

Prema trenutnim nadležnostima škotska vlada i parlament kontrolišu škotsko zdravstvo, obrazovanje, pravosuđe, transport i pitanja životne sredine. Od mnogobrojnih nadležnosti nad Škotskom centralizovanih u Londonu, pokret za nezavisnost veliki akcenat stavlja na poreski sektor – samo deo poreza sakupljenog u Škotskoj u njoj i ostaje. Škotska industrija nafte i gasa takođe je pod kontrolom Londona.

Međutim, zvanični stav Londona i pokreta „Bolji zajedno“, koji okuplja torijvce, laburiste i liberal-demokrate na jednom mestu, jeste da se do takve budućnosti Škotske, predstavljene u Beloj knjizi, ne može doći. Pokret protiv nezavisnosti Škotskoj nudi veću nezavisnost ukoliko ostane u Uniji (maksimalnu fiskalnu nezavisnost) i ne vidi način da odgovori na zahteve iz Bele knjige koje bi postavila škotska vlast nakon eventualno uspešnog referendum. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn jasno je, još u februaru, odbacio mogućnost da Škotska zadrži britansku funtu.

Prema Edinburgškom sporazumu, kojim je omogućeno raspisivanje škotskog referendum, Škotska bi nezavisnost nakon pozitivnog ishoda referenduma mogla da proglasi tek posle pregovora sa Londonom. To bi uključivalo niz komplikovanih i kontroverznih pitanja, od organizacije vlasti, imigracije, do pitanja mesta Škotske u Evropskoj uniji i Šengenskom prostoru.

PLAN B: Decenijama unazad istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se broj pristalica nezavisne Škotske kreće oko jedne trećine biračkog tela. Prema pojedinim istraživanjima javnog mnjenja pokret za nezavisnost okupljen oko premijera i vođe škotskih nacionalista Aleksa Salmonda lagano je dobio na snazi, što su britanski mediji propratili sa dozom panike. Međutim, prema istraživanjima javnog mnjenja drugih kompanija, kampanja „Bolji zajedno“ na čelu sa laburistom Alisterom Darlingom, koja okuplja tri najjače britanske partije i zalaže se za ostanak Škotske u Velikoj Britaniji, nema razloga za paniku. U istraživanju objavljenom na britanskom nacionalnom Kanalu 4, 58 odsto birača izjasnilo se protiv nezavisnosti, dok je 42 procenta za nezavisnu Škotsku.

Britanki mediji počeli su da spekulišu o mogućim pravcima u kojima bi pregovori mogli da krenu u slučaju da Škotska izglasa nezavisnost. Prema pisanju britanskog lista „Gardijan“, neimenovani izvor blizak ministru Ozbornu rekao je da mogućnost dogovora o zajedničkoj valuti ipak postoji, jer „Velika Britanija želi da sačuva nuklearno oružje u Škotskoj, a škotska vlada želi da sačuva funtu. Možete pretpostaviti kuda to vodi“. U isto vreme, britanska štampa razmatra opcije uvođenja nove škotske valute predložene škotskom parlamentu – od uvođenja škotske funte, preko imenovanja nove valute „merk“, po novčiću kovanom u Škotskoj u XVI veku, sve do imenovanja nove valute po kovanici „jednorog“ (unicorn), korišćene u XV veku.

Nakon govora koji je premijer Škotske Aleks Salmond održao na Evropskom koledžu u belgijskom Brižu, jasno istakavši stav da će nezavisna Škotska krenuti putem Evropske unije, debata o škotskoj nezavisnosti se fokusirala na eventualno pristupanje novonastale Škotske EU. Dok je Salmond u Belgiji insistirao na posvećenosti Škotske vrednostima Evropske unije i želji za priključenjem nakon sticanja nezavisnosti, britanski ministar inostranih poslova Vilijam Hejg poručio je Salmondu da građanima Škotske izloži „plan B“, jer pristupanje nezavisne Škotske Evropskoj uniji ne bi išlo ni glatko, ni brzo.

Deo plana nezavisne Škotke o pristupanju EU kritikovao je i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ocenivši da bi to bilo „ekstremno teško, ako ne i nemoguće“, i ukazao na to da bi pristanak o priključenju novonastala Škotska morala da dobije od svih članica, aludirajući na slučaj Španije koja nije priznala Kosovo.

JEDNAČINA SA VIŠE NEPOZNATIH: Salmond je Hejgu odgovorio da je politika britanske vlade licemerna. Po Salmondu, veća pretnja po EU od škotskog referenduma je evroskeptizam Kameronovih konzervativaca koji su obećali referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, ukoliko ostanu na vlasti. Aleks Salmond i Dejvid Kameron slažu se u jednom – škotski referendum je „šansa koja se pruža jednom u životu“. Dok je za Salmonda to prilika za ostvarenja njegovih političkih ciljeva, za Kamerona je šansa da pitanje škotske nezavisnosti odloži za svog mandata „makar za jednu generaciju“.

Međutim, debata o aspektima škotskog referendum se, kako se komentariše u britanskoj štampi, može smatrati uvertirom za debatu koja će se voditi kada i ako na dnevni red dođe referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije 2017. godine. Politički komentator londonskog „Dnevnog telegrafa“ Benedikt Brogan upozorava Kamerona da bi trebalo da dobro odmeri svaku reč koju koristi u kampanji za spas Unije, jer će se slične koristiti i 2017. kada na red dođe referendum o ostanku Britanije u EU. Zvaničan stav Vestminstera je da premijer Dejvid Kameron može računati na podnošenje ostavke ukoliko dođe do odvajanja Škotske.

U jednačinu debate o škotskom referendumu uplela se i kampanja za izbore za Evropski parlament, koji su održani između 22. i 25. maja. Tako je Salmond otpočinjući tu kampanju intervjuom u britanskom časopisu „GQ“, u kome je nazvao Putinov patriotizam „potpuno razumnim“ i navodno podržao politiku Vladimira Putina prema Krimu, izazvao burne negativne reakcije. Portparol Škotske nacionalne partije je to kasnije demantovao, rekavši da je intervju rađen „pre aneksije Krima“.

Britanska štampa ocenila je da se stav Sjedinjenih Američkih Država o škotskoj nezavisnosti čeka kao poslednje „borbeno polje“. SAD pitanje škotskog referenduma tretiraju kao unutrašnje pitanje Velike Britanije. Međutim, i Salmond i Alister Darling su u posetama SAD poslali poruku Vašingtonu da očekuju bilo kakav „mig“.

Kako se broj dana preostalih do referenduma smanjuje, britanski poslovni krugovi sve glasnije iznose stavove u vezi sa referendumom. Najveće britanske banke Barklis i Lojds u referendumu vide „potencijalni rizik“, dok je odbor Konfederacije britanske industrije izrazio zabrinutost zbog negativnog efekta koji bi potencijalna odluka o nezavisnosti Škotske imala na finansijski sektor i energetiku.