Francuske vlasti pokrenule su istragu zbog mnogobrojnih pretnji smrću koje su upućene umetničkom direktoru ceremonije otvaranja Olimpjskih igara u Parizu koje su mnogi shvatili kao „ satanističku“ predstavu omalovažavanja hrišćanstva. Tomas Žoli je prethodno podneo tužbu protiv ljudi koji su ga uznemiravali na društvenim mrežama.
Žoli je pretrpeo mnogobrojne pretnje zbog segmenta ceremonije otvaranja „Festivity” u kome je nastupala grupa plesača i dreg izvođača, u sceni za koju su mnogi mislili da je aludirala na „Poslednju večeru“ Leonarda Da Vinčija.
Scena je izazvala ogorčenost različitih hrišćanskih grupa, koje su optužile Žolija za ismevanje hrišćanstva, ali istaknutih „branitelja kulture“ kao što mađarski premijer Viktor Orban i bivši predsednik SAD Donald Tramp, piše Politico.
Gradonačelnica Pariza An Idalgo pružila je „nepokolebljivu podršku“ Žoliju.
„Poslednja večera“ nije bila inspiracija
Nakon nastupa koji je izazvao kontroverze Žoli je pojasnio da mu „Poslednja večera“ nije bila inspiracija, već da jscena trebalo da liči na pagansku proslavu povezanu sa bogovima Olimpa i da nije trebalo da vređa hrišćanstvo.
„U Francuskoj nam je dozvoljeno da volimo kako hoćemo i koga želimo, dozvoljeno nam je da verujemo ili ne verujemo. Imamo mnoga prava, a ideja je bila da pokažemo te vrednosti“, rekao je Žoli.
„Bilo bi veoma žalosno da se naš rad iskoristi za stvaranje nove mržnje i podela, s obzirom na to da smo uspeli da pronađemo mir i podvučemo kako možemo da postignemo velike stvari kada smo zajedno“, rekao je on.
Pretnje upućene i Barbari Buč
Di-džej Barbara Buč, lezbejka i protivnica sramoćenja gojaznih ljudi koja se pojavljuje u glavnoj ulozi na sceni, takođe je prijavila da je bila izložena pretnjama i uznemiravanju na društvenim mrežama, što ju je navelo da podnese i nekoliko tužbi.
Tužilaštvo u Parizu je saopštilo da je analiziralo poruke poslate Žoliju i da je slučaj prebačen organima zaduženim za ispitivanje zločina iz mržnje.
Za slučaj Barbare Buč navodi se da su ustanovljene činjenice koje će verovatno biti okarakterisane kao uvrede izazvane diskriminacijom, pretnje smrću i javne provokacije u cilju da se namerno naškodi nečijem životu ili fizičkom integritetu.