Pohod „Brzog“ na Evropu

Ljude sa takvom mešavinom gena kakvu ima francuski predsednik Nikola Sarkozi (52) pre možemo sresti u upravnom odboru neke banke na Menhetnu nego u Jelisejskoj palati. Sin potomka mađarske aristokratije i Jevrejke grčkog porekla, Sarkozi, ili kratko Sarko, kako je poznat u javnosti, nije krio ambiciju da se useli u Jelisejsku palatu otkako se pre više od dve decenije pomolio iz Širakovog šinjela i zakoračio na političku scenu Francuske. Kada ga je pre nekoliko godina jedan francuski novinar upitao da li je istina da mašta o tome da bude predsednik i dok se brije, Sarkozi, tada još „samo“ ministar finansija, britko je odgovorio: „Ne samo tada.“ Doživeo je da njegov pohod na predsedničku palatu ovekoveči proslavljena francuska dramska spisateljica Jasmina Reza čija je knjiga Zora, veče ili noć (L’Aube le Soir ou la Nuit) odavno bestseler.

Reza, koja je tokom predsedničke kampanje Sarkozija pratila u stopu, kasnije je izjavila da joj se predsednik uvukao pod kožu i da ju je očarao svojom energijom, uprkos tome što ga je prikazala kao naprasitog, pomalo neurotičnog čoveka koji „stalno mora nešto da gricka“, bez strpljenja za tuđa mišljenja.

Bilo da ga mrze ili mu se dive, danas više niko ne osporava da je Sarkozi u poslednjih nekoliko godina od enfent terrible francuske politike izrastao u silovitu političku figuru, možda najživopisniju na učmaloj pozornici cele Evrope. Okretnost i utisak da je u stanju da bude na više mesta u isto vreme, koji širi oko sebe spretnom upotrebom medija, doneli su mu i nadimak „Brzi“, kakvim se nijedan francuski političar odavno nije podičio. U jeku predsedničke kampanje upoređivali su ga sa Napoleonom, ali i sa bivšim britanskim premijerom Blerom, njegovim neskrivenim uzorom, samo po „spidu“.

Godinu koja je za nama Sarkozi će sigurno dobro upamtiti. Ona mu jeste donela ostvarenje dugogodišnjeg sna, ali i niz zgusnutih događaja od kojih će neke, kao što je razvod od dugogodišnje životne saputnice Sesilije, želeti brzo da zaboravi.

Francuska je prošlog proleća na izborima pokazala da je spremna za smenu generacija i za korenite promene koje su se na drugim mestima u njenom okruženju već odigrale. U svom inauguracionom govoru svojim sunarodnicima obećao je „krv, suze i znoj“ i radikalni rez sa okoštalom politikom koja je ovu šestu ekonomsku silu sveta gurnula na marginu procesa globalizacije. Od trenutka kada je od sunarodnika dobio moćan mandat, Sarkozi je počeo da krši uvrežena pravila koja važe za političku elitu. Mnogi su poželeli da prođe neki dan bez njegove sveprisutnosti, ali uzalud. Sarkozi je naprosto izvirao odasvud, čak i kada je bio na odmoru. Sarkozi se drznuo da šarm egzotičnih ostrva ili Azurnu obalu zameni patinastim sjajem Nove Engleske, gde je stigao da ruča viršle i hamburgere na imanju porodice Buš u državi Mejn. Time je prekršio još jedan veliki tabu, jer je bez uvijanja izrazio ljubav prema Americi. Pravo na tu ljubav bio je spreman da brani već od prvog dana. „U Americi možete da postanete guverner Kalifornije sa imenom Švarceneger. Neko ko se zove Medlin Olbrajt može da postane šef diplomatije, da ne govorim o Kolinu Pauelu ili Kondolizi Rajs. Zato volim Ameriku“, objasnio je Sarkozi nedavno jednom novinaru. Možda zato u njegovom kabinetu ima sedam ministarki od 15 ministarskih mesta. Među njima je i ministarka pravosuđa Rašida Dati, muslimanka marokanskog porekla (čija je majka bila čistačica). Samo dvoje je završilo prestižnu Školu za državnu administraciju (ENA), svojevrstan inkubator iste one političke elite čije dogme Sarkozi namerava da dovede u pitanje.

Sarkozi je stigao tokom 2007. da pobere aplauze na svetskoj sceni kada je izdejstvovao oslobađanje bugarskih medicinskih sestara i jednog palestinskog doktora iz zatočeništva u Libiji. Oni su u zatvoru proveli više od osam godina, a u humanitarnu misiju poslao je sada već bivšu suprugu. Pre toga je na samitu EU-a aktivno učestvovao u spasavanju evropskog ustava koji su sahranili upravo njegovi sunarodnici na referendumu pre više od dve godine. Pokušao je da sa ruskim predsednikom Putinom pronađe kompromis oko rešenja za status Kosova, ali je ta njegova inicijativa bila jedna od retkih koje su završile u kanti za đubre svetske diplomatije. Njegov susret sa kineskim predsednikom Huom, međutim, bio je mnogo plodonosniji. Kući se vratio sa trgovinskim ugovorima teškim više od 20 milijardi evra.

Posle blistavog početka stigla je jesen koja mu je donela više nedaća nego radosti. Gotovo istovremeno kada je objavljeno da se razvodi od svoje druge supruge Sesilije, sa kojom ima sina, Francusku su paralizovali masovni štrajkovi u koje su se uključili razni esnafi, od državnih službenika do meteorologa i poštara. Na trenutak je delovalo da ga je čarolija napustila kao Pepeljugu u ponoć, ali se Sarko održao na nogama, zadržavši snažnu podršku građana da nastavi sa reformama. Iako je brak sa Sesilijom oduvek bio više pun padova nego uspona, razvod ga je prilično pogodio, ali izgleda da je i na tom planu uspeo brzo da se snađe: utehu mu pruža bivša manekenka Karla Bruni, danas pevačica melanholičnih balada. Ni manje ni više.