Trodnevni samit NATO-a, povodom 75. godišnjice postojanja tog vojnog saveza, počinje u Vašingtonu, a glavna tema skupa biće podrška Ukrajini, odnosno novi plan za koordinaciju isporuke opreme Ukrajini i obuka njenih oružanih snaga
Samitu će prisustvovati i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je istakao da je Srbija posvećena dijalogu i saradnji, i da će istovremeno ostati čvrsto pri politici vojne neutralnosti i nacionalnim interesima.
Đurić je rekao da će predstavljati politiku Srbije i razgovarati sa predstavnicima zemalja sa kojima Srbije deli stavove o regionalnim i međunarodnim temama, ali i i sa predstavnicima država sa kojima Srbija manje deli ili ne deli stavove o regionalnim i međunarodnim temama.
Razgovori o jačanju odbrane
NATO saveznici će na samitu razgovarati o jačanju odvraćanja i odbrane, povećanju vojne proizvodnje i industrijske baze, unapređenju partnerstava NATO-a i ulaganju u sopstvenu i kolektivnu odbranu NATO članica.
Najavljeno je da će se na marginama samita sastati predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, ali i sa drugim saveznicima koji su potpisali bilateralne bezbednosne sporazume sa Ukrajinom.
U saopštenju Stejt departmenta navedeno je da će samit obeležiti 75 godina istorijskih dostignuća, „pokazati snagu i jedinstvo transatlantske veze, unaprediti sprovođenje najsnažnijih planova odvraćanja i odbrane od kraja Hladnog rata i pokazati vitalnu ulogu NATO-a u odbrani naše budućnosti za generacije koje dolaze”, navedeno je u saopštenju Stejt departmenta.
Novi plan za opremu za Ukrajinu
Lideri NATO-a podržali su novi plan za koordinaciju isporuke opreme Ukrajini i obuku njenih oružanih snaga i obnovili obećanje da će se Ukrajina jednog dana pridružiti NATO-u, „ali ne dok je u ratu”.
Sjedinjene Američke Države i saveznici će objaviti i nove korake za jačanje ukrajinske protivvazdušne odbrane kako bi pomogli Ukrajini da nastavi da se brani i spreči brutalne napade kao što je napad na dečju bolnicu u Kijevu.
Poruka Vladimiru Putinu
Stejt department je saopštio i da će samit „poslati snažan signal predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da greši, ako misli da može da nadživi koaliciju zemalja koje podržavaju Ukrajinu”
„Poslaćemo i važnu poruku ostatku sveta, uključujući i naša partnerstva u Indo-Pacifiku, da smo zajedno jači, ujedinjeni i podržavamo demokratske vrednosti”, navdeno je u saopštenju Stejt departmenta.
Od trenutka kada je stvorena u aprilu 1949. godine NATO alijansa je sa početnih 12 zemalja koje su potpisale osnivački ugovor proširena na 32 zemlje članice.
Izvor: RTS
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
