Zbog toga što im je Savezna vlada uskratila određene subvencije, nemački poljorivrednici su danas širom zemlje počeli sa blokadama autoputeva i drugih saobraćajnica. Protest je najavljen do kraja sedmice. Paori nisu jedini: štrajk od srede najavlju i mašinovođe
Ni razgovori ni pretnje nisu pomogli. Nakon što im je Savezna vlada uskratila određene subvencije, nemački poljoprivrednici su sa reči prešli na dela: u ponedeljak su širom zemlje počeli da blokiraju autoputeve i prilaze autoputevime.
Od ranog jutra mediji izveštavaju o saobraćajnom kolapsu i najavljuju blokade. U Diseldorfu je, na primer, najavljeno 6 demonstracija sa traktorima i jedna sa kamionima u kojima će učestvovati najmanje 250 vozila; najavljena je blokada autoputeva A60, A61 i A63; kolona traktora kreće se u pravcu Majnca; u Sarskoj oblasti konvoji traktora blokiraju saobraćaj; u Hesenu se 200 poljoprivrednih vozila autoputem A5 kreće ka Visbadenu; u Hesenu su blokirani brojni prilazi autoputevima; u Hamburgu se očekuje dolazak 250 do 300 traktora; u Tiringiji se oko 900 traktora kreće ka Erfurtu; u Bremenu policija računa sa 2000 vozila koja se kotrljaju iz pravca severozapada…
Kod Brandenburše kapije u Berlinu okupilo se oko 550 demonstranata. U Erfurtu u Tirinigiji policija je izbrojala preko 1600 vozila.
U fabrici Folksvagena Emden obustavljena je proizvodnja jer mnogi zaposleni nisu mogli da stgnu na posao.
Kako javlja reporter Vremena iz Kelna, divovski traktori i šleperi u sporoj vožnji kruže centrom grada, usporavajući saobraćaj u milionskoj metropoli na zapadu Nemačke. Njihove sirene čuju se širom centra Kelna, od čuvene katedrale do sajma.
U Berlinu je Savez poljoprivrednika najavio akcije na autoputevima, benzinskim pumpama, prodavnicama. U Bavarskoj je hiljade poljoprivridnika najavilo izlazak na ulice sa svojim vozilima i mašinama, a njihovom protestu će se pridružiti i pekari, mlinari i mesari.
Paori u pojedinim gradovima, kao u Kilu, sa traktorima ulaze u gradsko jezgro i voze se u krug. U Kelnu je bilo očekivano oko 120 poljoprivrednih vozila, okupilo ih se preko 500, formira se kolona koja treba da krene ka gradu.
U pojedinim regijama i gradovima roditeljima je savetovano da deca ne idu u školu.
Na protestima su istaknute borbene parole: „Nikada nezaboravite! Mi seljaci proizvodimo vašu hranu!“, „Mi smo ovde. Mi uopšte nismo tihi. Jer mi mislimo da je vaša politika sranje!“
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid bio je najavio proteste „kakve ova zemlja nikada ranije nije videla“ i „veoma vruć januar“. Ispostavlja se da nije pretio praznom puškom.
Iskušenje za demokratiju
U Nemačkoj postoji bojazan da bi ekstremno desna Alternativa za Nemačku, koja je u naletu, mogla da prigrli ove proteste i profitira od njih.
„Protesti su esencijalni za živu demokratiju, ali mogu i da je oštete. Akcija poljoprivrednika će odlučiti o tome kako će zemlja i njen politički sistem izgledati na kraju ove sedmice“, piše nemački „Špigel“ u uredničkom komentaru. List smatra da je akcija poljoprivrednika nesrazmerna, ali da imaju svako pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo.
Na sav ovaj haos koji su izazvali paori, Sindikat mšinovođa (GDL) najavljuje štrajk upozorenja od srede do petka.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
