Zbog toga što im je Savezna vlada uskratila određene subvencije, nemački poljorivrednici su danas širom zemlje počeli sa blokadama autoputeva i drugih saobraćajnica. Protest je najavljen do kraja sedmice. Paori nisu jedini: štrajk od srede najavlju i mašinovođe
Ni razgovori ni pretnje nisu pomogli. Nakon što im je Savezna vlada uskratila određene subvencije, nemački poljoprivrednici su sa reči prešli na dela: u ponedeljak su širom zemlje počeli da blokiraju autoputeve i prilaze autoputevime.
Od ranog jutra mediji izveštavaju o saobraćajnom kolapsu i najavljuju blokade. U Diseldorfu je, na primer, najavljeno 6 demonstracija sa traktorima i jedna sa kamionima u kojima će učestvovati najmanje 250 vozila; najavljena je blokada autoputeva A60, A61 i A63; kolona traktora kreće se u pravcu Majnca; u Sarskoj oblasti konvoji traktora blokiraju saobraćaj; u Hesenu se 200 poljoprivrednih vozila autoputem A5 kreće ka Visbadenu; u Hesenu su blokirani brojni prilazi autoputevima; u Hamburgu se očekuje dolazak 250 do 300 traktora; u Tiringiji se oko 900 traktora kreće ka Erfurtu; u Bremenu policija računa sa 2000 vozila koja se kotrljaju iz pravca severozapada…
Kod Brandenburše kapije u Berlinu okupilo se oko 550 demonstranata. U Erfurtu u Tirinigiji policija je izbrojala preko 1600 vozila.
U fabrici Folksvagena Emden obustavljena je proizvodnja jer mnogi zaposleni nisu mogli da stgnu na posao.
Kako javlja reporter Vremena iz Kelna, divovski traktori i šleperi u sporoj vožnji kruže centrom grada, usporavajući saobraćaj u milionskoj metropoli na zapadu Nemačke. Njihove sirene čuju se širom centra Kelna, od čuvene katedrale do sajma.
U Berlinu je Savez poljoprivrednika najavio akcije na autoputevima, benzinskim pumpama, prodavnicama. U Bavarskoj je hiljade poljoprivridnika najavilo izlazak na ulice sa svojim vozilima i mašinama, a njihovom protestu će se pridružiti i pekari, mlinari i mesari.
Paori u pojedinim gradovima, kao u Kilu, sa traktorima ulaze u gradsko jezgro i voze se u krug. U Kelnu je bilo očekivano oko 120 poljoprivrednih vozila, okupilo ih se preko 500, formira se kolona koja treba da krene ka gradu.
U pojedinim regijama i gradovima roditeljima je savetovano da deca ne idu u školu.
Na protestima su istaknute borbene parole: „Nikada nezaboravite! Mi seljaci proizvodimo vašu hranu!“, „Mi smo ovde. Mi uopšte nismo tihi. Jer mi mislimo da je vaša politika sranje!“
Predsednik Udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid bio je najavio proteste „kakve ova zemlja nikada ranije nije videla“ i „veoma vruć januar“. Ispostavlja se da nije pretio praznom puškom.
Iskušenje za demokratiju
U Nemačkoj postoji bojazan da bi ekstremno desna Alternativa za Nemačku, koja je u naletu, mogla da prigrli ove proteste i profitira od njih.
„Protesti su esencijalni za živu demokratiju, ali mogu i da je oštete. Akcija poljoprivrednika će odlučiti o tome kako će zemlja i njen politički sistem izgledati na kraju ove sedmice“, piše nemački „Špigel“ u uredničkom komentaru. List smatra da je akcija poljoprivrednika nesrazmerna, ali da imaju svako pravo da iskažu svoje nezadovoljstvo.
Na sav ovaj haos koji su izazvali paori, Sindikat mšinovođa (GDL) najavljuje štrajk upozorenja od srede do petka.
“Moramo da dejstvujemo brzo i punom silom da okupiramo teritoriju, odatle sve proteramo, sve uništimo i pretvorimo je u mrtvu zonu”, kaže penzionisani izraelski general Uzi Dajan. Zašto se veći broj Izraelaca tome ne suprotstavi? Zašto ista ta većina poziva Irance da u ime slobode i progresa izađu na ulice i sruše teokratsku vlast, a nemo posmatra kako Izrael gubi atribut “jedine demokratije Bliskog istoka”
Estonija, članica NATO-a i Evropske unije koja se graniči sa Rusijom, živi između priprema za najgori scenario i svakodnevice koja je još uvek mirna. Dok država ulaže u odbranu, najveće podele ne pravi granica već jezik, generacije i identiteti
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Situacija u Avganistanu se dramatično pogoršava, posebno za žene i devojčice koje su praktično isključene iz javnog života. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, skoro polovina stanovništva ove zemlje će zavisiti od humanitarne pomoći do kraja godine
Novčanica od sto dolara, međunarodni aerodrom na Floridi, propusnice za nacionalne parkove nosiće ime Donalda Trampa. Postoje planovi i za ratne brodove, auto-puteve, uz sve drugo što već sada krase lik i ime aktuelnog američkog predsednika
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
