Ples po zmijskim glavama

fotografije: ap

Samo dan posle napada na postrojenja saudijskog nacionalnog naftnog giganta Aramko14. septembra, američki državni sekretar Majk Pompeo optužio je Iran. On tvrdi da Teheran stoji iza „gotovo sto napada na Saudijsku Arabiju“ i da ugrožava globalno snabdevanje naftom. „Usred svih poziva na deeskalaciju, Iran je preduzeo nečuveni napad na svetsko snabdevanje energijom“, rekao je Pompeo i zapretio da će se administracija predsednika Trampa uz podršku saveznika postarati da Iran „odgovara za agresiju“.

U dizanju tenzija pridružio mu se i američki potpredsednik Majkl Pens izjavom da su SAD „spremne da preduzmu bilo koju vrstu akcija“ ne bi li odbranile sebe, svoje vojne trupe i saveznike u Zalivu. „Možete računati na to“, rekao je Pens najavljujući da će predsednik Donald Tramp „uskoro“ doneti odluku o eventualnoj akciji, ali ne i kakva bi ona mogla da bude. Sam Tramp je pomenuo „krajnju opciju“, precizirajući naknadno da to znači „rat“. Naknadno se ogradio da postoje i „druge mogućnosti“.

MEĐUSOBNE OPTUŽBE

SAD su dve već iskoristile. Tramp je odobrio slanje američkih vojnika u Saudijsku Arabiju, a Pentagon je saopštio da će oni biti fokusirani na odbranu. Prema rečima američkih zvaničnika, pored „umerenog broja“ vojnika biće poslata i vojna oprema.

Druga mera SAD protiv Irana su nove sankcije, koje obuhvataju i iransku centralnu banku i razvojni fond. Ekonomske sankcije Tramp vidi kao američku vojnu uzdržanost: „Najlakše mi je da kažem ‘može, slupajte petnaest velikih stvari u Iranu’… Ali, ako mogu, gledaću da to ne uradim“.

Saudijska Arabija, koja takođe Iran smatra odgovornim za teroristički napad na svoja naftna postrojenja, pridružila se američkoj oštroj retorici. „Da li će biti vojne operacije? Sve je na stolu, naravno, ali to treba dobro razmotriti. Ko god da preuzme odgovornost za napad, iza njega sigurno stoji Iran“, rekao je saudijski ambasador u Nemačkoj princ Bin Farhan.

Vlasti Irana odbacuju sve te optužbe. Ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif rekao je u intervjuu za CNN kako se optužbe SAD i Saudijske Arabije zasnivaju na „lažima“ i da se radi o potpirivanju sukoba. „Žele da pripišu krivicu Iranu kako bi nešto postigli i zato kažem da je ovo agitacija za rat, jer se temelji na lažima, na obmanama. Lažete i obmanjujete kada to služi vašim interesima, a ovo čak ni ne služi njihovim interesima“, rekao je Zarif.

PROPALI SPORAZUM

Iran i SAD su na ratnoj nozi već duže vreme. Tramp je u maju prošle godine objavio da se SAD povlače iz međunarodnog Nuklearnog sporazuma sa Iranom rekavši da je to „loš dogovor“, i proglasio Iran za „najvećeg sponzora terorizma u regiji“. Sporazum sa Iranom od pre četiri godine, u kojem su učestvovale i Nemačka, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija, trebalo je da ograniči iranski nuklearni program, pre svega obogaćivanje i skladištenje uranijuma. Zauzvrat, Iranu bi postepeno bile ukinute sankcije.

Povlačenje SAD iz sporazuma zabrinulo je UN i Evropsku uniju, koja se uz oštre kritike i pretnje iz Vašingtona i dalje pridržava sporazuma. Iran je, sa svoje strane, u međuvremenu suspendovao delove nuklearnog sporazuma. Predsednik Irana Hasan Ruhani najavio je obnovu obogaćivanja uranijuma, a SAD su na to odgovorile novim sankcijama. Trampovo nedavno otpuštanje savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, kojeg su iranske vlasti smatrale jednim od najvećih huškača protiv Irana, nagovestilo je kakvu-takvu mogućnost obnove dijaloga. Posle napada na saudijska naftna postrojenja i sve oštrijih izjava američkih zvaničnika, povratak za pregovarački sto se ni ne nazire. Tramp je ovih dana rekao da je fleksibilan u pogledu mogućeg sastanka sa iranskim zvaničnicima, ali da ništa nije dogovoreno. Vlasti Irana za sada su čvrste u stavu da bez ukidanja sankcija nema nikakvih razgovora.

PODRŠKA IRANA

Odgovornost za napad na saudijska naftna postrojenja preuzeli su jemenski pobunjenici Huti, koji već godinama ratuju protiv zvaničnih vlasti Jemena. Bez obzira na to, SAD i dalje optužuju Iran ne navodeći konkretne dokaze. Dokaze za odgovornost Teherana pokušala je da pruži Saudijska Arabija na konferenciji za medije održanoj 18. septembra na kojoj su bile izložene navodne olupine dronova i raketa kojima je napad izveden. Kako prenosi Bi-Bi-Si, saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je osamnaest dronova i sedam krstarećih raketa upućeno iz smera koji isključuje Jemen kao polazište napada, što je ponovo u fokus stavilo Iran.

Navodi o vezama Hutija sa Iranom postoje već dugo. Bivši predsednik Jemena Ali Abdulah Salih (smenjen 2011. posle „arapskog proleća“) u intervjuu za „Njujork tajms“ još 2008. rekao je da Iran neformalno podržava Hutije zbog sukoba sa SAD. „Iran, naravno, ne može doći do SAD, pa raščišćava račune sa njima u drugim zemljama, u arapskim poput Jemena, ili na neki drugi način“, rekao je Salih. On je Jemenom vladao 33 godine koristeći podele u zemlji, što je postalo poznato kao „ples po zmijskim glavama“. I pored ranijih optužbi protiv Hutija, Salih je posle silaska sa vlasti sa njima sklopio savez, da bi im 2017. ponovo okrenuo leđa. Salih je neprijateljstva i saveze sklapao po potrebi, pa se njegove optužbe ne mogu smatrati dokazom iranskog uticaja. Huti su ga ubili 4. decembra iste godine.

FRIZIRANI DRONOVI

Poznavalac prilika u Jemenu, docent na Filološkom fakultetu u Beogradu Marko Gagić kaže da Huti ne negiraju bliske odnose sa Iranom. Njihov ubijeni vođa al-Huti govorio je da je Iran jedini pravi borac za „muslimansku stvar“. Međutim, Gagić ocenjuje da se „ne može sa sigurnošću utvrditi koliki je uticaj Irana na Hute“ i da se ne može „dokazati u kojoj meri iz Irana dobijaju materijalnu podršku“. Čak i da su Huti izveli napad, smatra Gagić, pitanje je da li im je u tome Iran pružio podršku.

Ako je verovati diplomatskim depešama koje je objavio Vikiliks, prema navodima da Iran daje oružje Hutima bile su skeptične i američke diplomate. U depeši od 9. decembra 2009. godine

(ID: 09SANAA2186_a) bivši američki ambasador u Jemenu Stiven Seš napisao je da se, suprotno optužbama iz jemenske vojske da Hute snabdeva Iran, „većina izveštaja lokalnih političkih analitičara slaže u tome da Huti oružje nabavljaju na crnom tržištu“ i od korumpiranih pojedinaca iz vojske.

Iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif smatra da su Huti mogli samostalno da izvedu napad: „Čuo sam da su objavili neke dokumente koje nisam lično pregledao, a i nisam stručan za to. Ti dokumenti pokazuju da su Huti uspeli da poboljšaju domet projektila i dronova mlaznim motorima. Ali nisam stručnjak, pa ne mogu da tvrdim“, rekao je Zarif.

SAUDIJSKI INTERESI

Kakvi god bili interesi vlasti Irana u Jemenu, nije Teheran doveo do rasula u kome se zemlja već godinama nalazi. U Jemenu deluje više aktera sa različitim motivima. Pobunjeni Huti su se tokom godina pokazali kao dostojan protivnik jemenskim vlastima. Glavni grad Sana nalazi se u njihovim rukama već pet godina. Sa druge strane, na jugu deluje pokret za nezavisnost Južnog Jemena al-Hirak. Tu je i Al Kaida Arabijskog poluostrva, čije snage pretežno čine borci koji su otišli iz Avganistana i Iraka. A Saudijci i njihovi interesi su poseban faktor.

Saudijska Arabija je i ranije bila upetljana u sukobe u Jemenu. Marko Gagić kaže da se njeni interesi ne mogu zanemariti, ne samo sa pozicije suseda, već i sa pozicije monarhije, jer se „protivi političkom islamu koji crpi legitimitet iz volje naroda“. Saudijska Arabija je bila umešana i u građanski rat u Jemenu šezdesetih godina prošlog veka. Protiv Hutija je intervenisala 2009. godine, a u trenutne sukobe umešala se krajem marta 2015. godine, kada je uz podršku SAD i grupe arapskih zemalja pokrenula vazdušne napade na položaje Hutija u Jemenu.

U to vreme saudijski ambasador pri SAD rekao je da je cilj intervencije suzbijanje Hutija, te da „operacija treba da odbrani i podrži legitimnu vladu Jemena i spreči radikalni pokret Huti da preuzme zemlju“. Međutim, Saudijci su u Jemenu gađali i sahrane i svadbe, a skoro su sravnili i jedan zatvor. Od početka rata u Jemenu poginulo je na hiljade civila, uništene su bolnice, vlada glad, i inače loše snabdevanje vodom je pogoršano, a izbila je i epidemija kolere.

PLES SA ĐAVOLOM

Dok krupni igrači razmenjuju optužbe i prete ratom, najveće žrtve su civili u Jemenu. UN smatraju da su za katastrofalnu situaciju u Jemenu krive sve strane. Grupa eminentnih međunarodnih i regionalnih stručnjaka, koju je formirao Savet za ljudska prava UN, objavila je

3. septembra izveštaj o brojnim ratnim zločinima počinjenim u proteklih pet godina u Jemenu. Pominju se vazdušni napadi, bezobzirno granatiranje, upotreba snajpera i mina, proizvoljno ubijanje i pritvaranje, mučenje i silovanje, kao i ometanje pristupa humanitarnoj pomoći. Grupa je u izveštaju osim Saudijske Arabije i Hutija pomenula i SAD, Veliku Britaniju, Francusku i Iran, i to u kontekstu „pružanja saveta stručnjaka, podataka, logističke podrške i/ili snabdevanja oružjem“.

O trgovini oružjem u Jemenu je za britanski državni Kanal 4 početkom aprila govorio bivši potporučnik britanske avijacije Šon Bel, koji je bio zadužen za nadzor prodaje: „Zašto britanska vlada to i dalje radi? Zbog platnog bilansa. Zbog uticaja na Bliskom istoku. Zbog stabilnosti cena nafte se ples sa đavolom ponekad isplati“.

Trgovina oružjem važna je i za Donalda Trampa, koji je u julu vetom blokirao inicijativu u Kongresu o zabrani prodaje oružja Saudijcima i Emiratima. Dok platni bilansi trgovaca oružjem rastu, raste i bilans civilnih žrtava u Jemenu.

Napadi na saudijska naftna postrojenja i reakcija na to koja će tek uslediti samo su još jedna epizoda u regionu obuhvaćenom neprestanim tinjajućim ratnim dejstvima koji prete da eskaliraju u oružane sukobe većih razmera.

Rat dronova

Zaselak Abkajk sa svega 1500 stanovnika skriven je u jednoj od najvećih peščanih pustinja na svetu, udaljen oko 50 kilometara od morske obale. Ovde se nalazi centralna rafinerija saudijske državne kompanije Armako koju je 14. septembra u ranu zoru napala flota dronova. Ove bespilotne letelice pogodile su naftne rezervoare, kako je kasnije ustanovljeno, na 19 mesta, i izazvale seriju požara, a potom i strašan potres na tržištu nafte, novu krizu na Bliskom istoku i žestok verbalni sukob SAD i Irana. Rusija je ponudila novi sistem odbrane od dronova, a SAD će uputiti vojne savetnike kako bi se slični napadi sprečili u budućnosti.

Prva ideja je bila da su dronovi gađali rezervoare, ali su, po svemu sudeći, izvršili i „kamikaza napade“. Ako pogledate mapu, zapazićete kako se napadnuta rafinerija – inače najveće takvo postrojenje na svetu iz koga stiže svaki dvanaesti litar goriva koji potrošite – nalazi na krajnjem istoku Arabijskog poluostrva, sučelice Iranu i relativno blizu ne samo obale, nego i iranskih voda. Sa druge strane, Jemen se nalazi daleko, daleko na jugozapadu. Dometi dostupnih vojnih bespilotnih letelica nisu veći od stotinak kilometara, što je većinu onih koji su o ovome mislili bar nekoliko minuta navelo na zaključak da robotizovani napadači nisu doleteli sa juga, nego sa istoka, iz Irana.

Igrom slučaja, Jemen je početkom godine obišla specijalna stručna komisija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Komisija je 25. januara objavila sistematičan izveštaj na 24 strane ne samo o zvaničnim borbenim kapacitetima, nego o trenutnom stanju i ukupnom naoružanju svih zaraćenih grupa, između ostalog i Huta. I upravo ovaj izveštaj, označen kao S2019-83, navodi kako Huti imaju i veštinu i tehničke mogućnosti da izvrše napad dronovima, kao i da su to već radili.

Letelice kojima raspolažu su adaptirani uređaji, najčešće sa dodatim motorom i tovarom eksploziva, i sa samo jednom namenom – da krišom priđu kakvom objektu i izvedu kamikaze. Ovi se dronovi svakako razlikuju od onih koje viđamo iznad parkova i gradova i koji služe za snimanje i druge akcije – to su u garaži modifikovane mašine, ali bez sumnje borbeni uređaji, na šta je ukazala i svojevrsna „izložba“ koju je vojska Saudijske Arabije priredila za medije i izložila ostatke dronova korišćenih u napadu. Ova izložba, ali pre svega izveštaj UN, ukazuju na veze sa Iranom – same letelice ili pak njihovi dograđeni delovi su potekli iz Irana.

Sa druge strane, američka štampa je poslednjih dana intenzivno istraživala kako su Saudijci postupali tokom napada i ustanovila da, mada je rafinerija imala protivvazdušnu zaštitu (pre 15 godina već je bila meta Al Kaide), odbranu su, kako prenosi CNBC, vodili potpuno nesposobni operativci, a i oprema im nije odgovarajuća za odbranu od dronova.

Rafinerija je uz protivvazdušne topove bila naoružana i vrlo sofisticiranim američkim presrećućim raketama zemlja-vazduh tipa Patriot, pa bi insistiranje na Iranu kao moćnom neprijatelju spram militantne garažne ekipe iz Jemena moglo biti motivisano i prikrivanjem neuspeha.

Ma kako ulozi bili veliki, ako se izuzmu izjave u svrhu propagande i slanja pretećih poruka, ne može se pouzdano reći da li je zaista Iran odgovoran (mada je jasno da je upleten) i da li se zbog toga možda nagoveštava i novi rat u Persijskom zalivu. No, šta god bio ishod, slučaj će, bez sumnje, ući u istoriju i biti zanimljiv za sve koji se bave pitanjima bezbednosti – nakon napada u Abkajku čini se kao da mala militantna grupa može uz malo eksploziva, raketnog motora i starih vojnih dronova napraviti ubitačnu leteću flotu od koje se nije lako odbraniti. Dronovi se inače u ratnom vazduhoplovstvu i koriste zbog toga što su neuporedivo jeftiniji i dostupniji od borbenih aviona i ne nose rizik gubitka života pilota.

Kako su dronovi poslednjih godina postali sve prisutniji u civilnoj upotrebi, zbog svoje lakoće i stabilnosti (pre svega zbog nepostojanja potrebe da nose veliki teret jer nemaju pilota), javlja se i sve veći broj incidenata – od provokacija kao u slučaju albanske zastave na stadionu u Beogradu, do blokade aerodroma u Londonu. Istorija nas, međutim, uči da moderna društva lako stiču imunitet na terorističke ideje i da će uskoro biti smišljen, a potom na užas ljubitelja dronova preduziman čitav niz mera kako bi se objekti, postrojenja i ljudi štitili od metalnih ptica.

Slobodan Bubnjević