Specijalno za „Vreme“ iz SAD
U noći između utorka i srede, dok ovaj broj „Vremena“ bude bio u štampi, Hilari Klinton će slaviti pobedu u Zapadnoj Virdžiniji, jednoj od preostalih šest država koje još nisu ugostile predizborni rodeo. Ova država, nekada poznata po rudarskoj industriji, jedna je od „najbeljih“ i najsiromašnijih saveznih država. Danas je poznata po prelepim planinama i po… prelepim planinama.
Sledeće nedelje u isto vreme, senatorka Klinton pobediće i u Kentakiju, čiji se stanovnici diče nepreglednim pašnjacima, rasnim konjima, dobrim viskijem i time da imaju najviše ćurki po glavi stanovnika u celoj Americi. I to bi bilo to. Ma kako ubedljive njene pobede bile u narednim rundama, loša vest za dinastiju Klinton ukratko glasi: premalo, prekasno. Hilarini partijski drugovi i njen takmac Barak Obama džentlmenski će je pustiti da istrči poslednji počasni krug, i da još malo uživa na lovorikama i u iluziji da su šanse i dalje na njenoj strani.
KRAJ NEIZVESNOSTI: Mnogi će s pravom pomisliti da su ovaj film već gledali. „Povratak otpisanih 08“ prikazivao se više puta tokom ove dugačke i iscrpljujuće kampanje, a u glavnim ulogama smenjivali su se svi predsednički kandidati. Među njima se posebno isticao i senator Džon Mekejn, koji je već osvojio republikansku nominaciju iako je prošlog leta njegova kampanja praktično bila pred bankrotstvom. Neizvesnost se potom preselila u demokratski tabor, a borba je ovog proleća počela sve više da liči na one jeftine filmove u kojima se Godzila bori protiv King Konga.
Neizvesnost je okončana prošle nedelje izborima u Indijani i Severnoj Karolini, državama koje na političkoj pozornici Amerike retko igraju presudnu ulogu. Senator Obama, koji je nedeljama pre okršaja bio više prinuđen da se brani nego da napada (za šta se najviše pobrinuo kontroverzni sveštenik Džeremaja Rajt, bivši Obamin pastor), očekivano je pobedio u Severnoj Karolini, državi sa znatnim brojem birača afričkog porekla. Pobeda u Severnoj Karolini bila je ubedljivija nego što su Obamine pristalice širom Amerike smele da se nadaju. Svoju protivnicu nadmašio je za više od 14 odsto u osvojenim glasovima. Istovremeno, Hilari Klinton ostvarila je tesnu pobedu u Indijani, osvojivši samo dva odsto glasova više od Obame. Time je senator iz Ilinoisa inkasirao nedostižnu prednost u delegatima koji će se u avgustu okupiti na konvenciji u Denveru, savezna država Kolorado, gde će nominacija biti i ozvaničena. Govorništvo svakako spada u jače vrline senatora iz Čikaga. Obama se svojim pristalicama u Severnoj Karolini obratio govorom koji je više podsećao na one inauguracione nego na rutinsko obraćanje oduševljenim obožavaocima. Ton jeste bio pobednički, ali bez primese trijumfalizma. Štaviše, džentlmenski je ukazao počast svojoj rivalki koja nije štedela otrovne strele od trenutka kada je njen štab počeo da ga uzima za ozbiljno.
Nekoliko sati kasnije, i više od hiljadu kilometara zapadnije, bivša prva dama poručila je da ide ka Beloj kući „gasom do daske“. Sudeći po izrazima lica supruga Bila i ćerke Čelzi, koji su sve vreme stajali iza nje, njena ratoborna retorika već je bila u koliziji sa novom realnošću.
Sutradan su se mnogi televizijski komentatori zapitali šta treba da se desi da Hilari Klinton shvati da je izgubila i da je vreme da se povuče pre nego što nanese nepopravljivu štetu svojoj partiji i izgledima da demokrate nakon osam Bušovih godina nasele Belu kuću. Nedeljnik „Tajm“ pojavio se sa slikom Baraka Obame na naslovnoj strani i krupnim naslovom „Pobednik je…“.
IGRA BROJKI: Nedugo potom, Obama je potukao svoju rivalku i na frontu na kome je ubedljivo vodila od samog početka – među takozvanim superdelegatima, u privilegovanoj kategoriji stranačkih velikodostojnika, koji će na konvenciji glasati prema sopstvenom nahođenju i simpatijama. Neki od njih su glasno pozvali senatorku da se ispiše iz trke, ali je bivša prva dama za sada rešena da se ne obazire na takve poruke. Time je Obama zaokružio sve pobede – osvojio je više glasova, pobedio u više država i, shodno tome, osigurao preimućstvo u broju delegata koji odlučuju o nominaciji.
No, predizborna algebra oko delegata i superdelegata nije jedina igra brojeva koja dinastiji Klinton mrsi račune. Presušilo je i donatorsko vrelo, pa je mašinerija Klinton sada ostala bez pogonskog goriva i maziva. Ironija je u tome da je senatorka Klinton predsedničku trku započela sa najvećim fondom u istoriji Amerike, i milionskim preimućstvom. Sada je suočena sa ozbiljnim dugovima. Senatorka je nedavno bila prinuđena da u kampanju upumpa više od šest miliona dolara svojih para. Nakon pobede u Pensilvaniji i Ohaju prošlog meseca, Hilari je za tili čas prikupila oko 10 miliona u donacijama. Nakon pobede kroz iglene uši u Indijani, u fond se nije slio ni ceo milion, prema priznanju njenih saradnika. Da stvari budu gore, njena kampanja je do sada napravila dug od najmanje 20 miliona dolara.
U finansijskoj konstrukciji njene kampanje ogledaju se i svi nedostaci njene strategije, a dijagnoza ukratko glasi: prva dama se preračunala na svakom polju. Hilari Klinton ušla je u kampanju kao apsolutni favorit, kao superzvezda među kandidatima, za koju radi moćna i podmazana mašinerija. Od samog početka ponašala se kao da joj povratak u Belu kuću pripada po nekom božanskom pravu. Ona jeste od januara prikupila rekordnih 190 miliona u donacijama za kampanju, ali je Barak Obama prikupio „rekordnijih“ 240 miliona dolara. Sledeća greška bila je u tome što se oslonila na tradicionalne imućne demokratske donatore, koji su već dosegli zakonski limit od 2300 dolara koje pojedinac sme da priloži u ove svrhe, i sada nema više od koga da traži novac. Za razliku od nje, Obama je stvorio mrežu brojniju od milion i po donatora koji su uplaćivali mnogo skromnije iznose. Istovremeno, time je stvorio armiju „deoničara“ svoje kampanje, koji će mu pomagati i kada još više zagusti. „Donatori su nanjušili miris smrti u njenoj kampanji“, kaže Lio Hindri, bivši savetnik Džona Edvardsa, demokratskog kandidata koji se povukao iz predsedničke trke januara ove godine, „i počeli su da se povlače. A sada ne možete da ih molite da vam daju pare da platite dug“. Džon Glen, bivši astronaut i demokratski senator, 20 godina je otplaćivao dugove nakon neuspelog pokušaja da se kandiduje na predsedničkim izborima 1984. godine.
BEZ STARE „KLIKE„: Zato je pitanje povlačenja Hilari Klinton iz predsedničke trke pitanje od 20 miliona dolara. Ona je već nagovestila da očekuje od Obame da plati makar deo tog duga. Druga stvar koja bi mogla da je uteši, bar prema glasinama koje se šire iz njenog kruga, jeste potpredsedničko mesto, iako nije bilo davno kada je njen muž Bil Klinton to mesto „velikodušno“ nudio Obami. Izvor iz Vašingtona blizak Obaminim krugovima, a koji je želeo da ostane anoniman, kaže za „Vreme“ da Barak Obama, u slučaju pobede, ne namerava da pozove nikoga iz stare Klintonove diplomatske „klike“ u novu administraciju. Razlog ne leži u nedostatku sposobnosti već u nedostatku poverenja, nakon duge i prilično bezočne kampanje koju je senatorka vodila protiv Obame. Obama za sada odbija javno i da razmatra mogućnost da mu Hilari diše za vratom ako se bude uselio u Belu kuću, vadeći se na to da on još nije pobedio. No, ako partijska vrhuška bude procenila da je to najefektniji način da se zakopaju ratne sekire u okviru stranke i da se svom silinom obruše na Mekejna, Obama možda neće imati mnogo izbora nego da prihvati svoju rivalku pod okrilje nove administracije. U tom slučaju, savetuje ga jedan dobar poznavalac Klintonovih, bilo bi mu bolje da angažuje nekoga ko će probati hranu koja mu se servira. Za svaki slučaj.