Ceremoniji su prisustvovali senatori, poslanici Državne dume, sudije Ustavnog suda, guverneri, članovi vlade, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, strani ambasadori i drugi gosti
U Moskvi je održana inauguracija predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je izabran u martu, čime počinje njegov peti predsednički mandat.
Putinov mandat trajaće do 2030. godine.
Ceremonija inauguracije počela je svečanim unošenjem ruske nacionalne zastave, predsedničkog standarda, ruskog Ustava i obeležja ruskog predsednika u Svetoandrejsku salu Velikog dvorca u Kremlju.
Ceremoniji su prisustvovali senatori, poslanici Državne dume, sudije Ustavnog suda, guverneri, članovi vlade, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, strani ambasadori i drugi gosti.
Svi mandati
Putin je prvi put postao predsednik Rusije 2000. godine, a 2004. je ponovo izabran za novi mandat.
Nije učestvovao na izborima 2008. godine, pošto mu Ustav tada nije dozvoljavao da se kandiduje više od dva puta uzastopno.
Podržao je kandidaturu Dmitrija Medvedeva, a preuzeo je mesto premijera u maju 2008.
Izvršene su i izmene Ustava, prema kojima se predsednik bira na šest, umesto četiri godine.
Putin je ponovo postao šef države 2012, a zatim je reizabran 2018. godine.
Dobio je pravo da učestvuje na izborima 2024. nakon što su 2020. godine usvojeni novi amandmani na Ustav.
Na predsedničkim izborima u Rusiji održanim od 15. do 17. marta, Putin je osvojio 87,28 odsto glasova.
Po završetku ceremonije inauguracije, Putin će se spustiti crvenim stepeništem do Sabornog trga Kremlja, gde se održava parada Predsedničkog puka.
Povodom predsedničke inauguracije, patrijarh moskovski i cele Rusije služiće moleban u Blagoveštenskom sabornom hramu Kremlja, a po tradiciji, predsednik prisustvuje službi.
Uprkos predizbornim obećanjima, Donald Tramp se ispostavlja kao jedan od najmilitantnijih američkih predsednika ikada. Nakon kidnapovanja predsednika Venecuele i vojnog napada na Iran, na red bi mogla da dođe Kuba. Za sada grca pod sankcijama SAD bez nafte i struje
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
