Ceremoniji su prisustvovali senatori, poslanici Državne dume, sudije Ustavnog suda, guverneri, članovi vlade, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, strani ambasadori i drugi gosti
U Moskvi je održana inauguracija predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je izabran u martu, čime počinje njegov peti predsednički mandat.
Putinov mandat trajaće do 2030. godine.
Ceremonija inauguracije počela je svečanim unošenjem ruske nacionalne zastave, predsedničkog standarda, ruskog Ustava i obeležja ruskog predsednika u Svetoandrejsku salu Velikog dvorca u Kremlju.
Ceremoniji su prisustvovali senatori, poslanici Državne dume, sudije Ustavnog suda, guverneri, članovi vlade, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, strani ambasadori i drugi gosti.
Svi mandati
Putin je prvi put postao predsednik Rusije 2000. godine, a 2004. je ponovo izabran za novi mandat.
Nije učestvovao na izborima 2008. godine, pošto mu Ustav tada nije dozvoljavao da se kandiduje više od dva puta uzastopno.
Podržao je kandidaturu Dmitrija Medvedeva, a preuzeo je mesto premijera u maju 2008.
Izvršene su i izmene Ustava, prema kojima se predsednik bira na šest, umesto četiri godine.
Putin je ponovo postao šef države 2012, a zatim je reizabran 2018. godine.
Dobio je pravo da učestvuje na izborima 2024. nakon što su 2020. godine usvojeni novi amandmani na Ustav.
Na predsedničkim izborima u Rusiji održanim od 15. do 17. marta, Putin je osvojio 87,28 odsto glasova.
Po završetku ceremonije inauguracije, Putin će se spustiti crvenim stepeništem do Sabornog trga Kremlja, gde se održava parada Predsedničkog puka.
Povodom predsedničke inauguracije, patrijarh moskovski i cele Rusije služiće moleban u Blagoveštenskom sabornom hramu Kremlja, a po tradiciji, predsednik prisustvuje službi.
Brojne istrage povodom suđenja Nikolasu Maduru, koje sprovode američke vlasti, pominju i učešće nekih balkanskih kartela u švercu narkotika iz Venecuele. Koji putevi iz Južne Amerike vode u naše krajolike
Predsednik SAD Donald Tramp je pohvalio smanjenje represije nad demonstrantima u Iranu, ali vojni ciljevi SAD ostaju nepromenjeni. Nosač aviona USS Abraham Linkoln nastavlja put ka Bliskom istoku, dok se situacija u Teheranu komplikuje
Evropske zemlje poslale su mali broj vojnika na Grenland, ali ne da bi plašile Donalda Trampa nego da bi pokazale kako, eto, nešto rade za bezbednost ostrva. Ali, Tramp i dalje priča svoju priču da hoće Grenland i tačka
Američki predsednik Donald Tramp pozdravio je „dobre vesti” iz Irana nakon što je na društvenim mrežama objavio da jedan iranski demonstrant neće biti osuđen na smrt, posle njegovih upozorenja
Savezni agent ranio je čoveka u nogu u američkom gradu Mineapolisu pošto je bio napadnut, što je dodatno pojačalo već velike nemire koji se šire gradom nedelju dana pošto je imigracioni agent ubio ženu
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
