Ceremoniji su prisustvovali senatori, poslanici Državne dume, sudije Ustavnog suda, guverneri, članovi vlade, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, strani ambasadori i drugi gosti
U Moskvi je održana inauguracija predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je izabran u martu, čime počinje njegov peti predsednički mandat.
Putinov mandat trajaće do 2030. godine.
Ceremonija inauguracije počela je svečanim unošenjem ruske nacionalne zastave, predsedničkog standarda, ruskog Ustava i obeležja ruskog predsednika u Svetoandrejsku salu Velikog dvorca u Kremlju.
Ceremoniji su prisustvovali senatori, poslanici Državne dume, sudije Ustavnog suda, guverneri, članovi vlade, predstavnici tradicionalnih verskih zajednica, strani ambasadori i drugi gosti.
Svi mandati
Putin je prvi put postao predsednik Rusije 2000. godine, a 2004. je ponovo izabran za novi mandat.
Nije učestvovao na izborima 2008. godine, pošto mu Ustav tada nije dozvoljavao da se kandiduje više od dva puta uzastopno.
Podržao je kandidaturu Dmitrija Medvedeva, a preuzeo je mesto premijera u maju 2008.
Izvršene su i izmene Ustava, prema kojima se predsednik bira na šest, umesto četiri godine.
Putin je ponovo postao šef države 2012, a zatim je reizabran 2018. godine.
Dobio je pravo da učestvuje na izborima 2024. nakon što su 2020. godine usvojeni novi amandmani na Ustav.
Na predsedničkim izborima u Rusiji održanim od 15. do 17. marta, Putin je osvojio 87,28 odsto glasova.
Po završetku ceremonije inauguracije, Putin će se spustiti crvenim stepeništem do Sabornog trga Kremlja, gde se održava parada Predsedničkog puka.
Povodom predsedničke inauguracije, patrijarh moskovski i cele Rusije služiće moleban u Blagoveštenskom sabornom hramu Kremlja, a po tradiciji, predsednik prisustvuje službi.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
