Za „Vreme“ iz Budimpešte
Izvesni Žolt Balog, bivši generalni direktor budimpeštanskog GSP-a (BKV), dao je mesec dana pre mađarskih parlamentarnih izbora intervju dnevniku „Mađar nemzet“ (pod kontrolom najveće opozicione stranke Fides) u kome je detaljno opisao kako je u kutiji od nokije morao da preda Miklošu Hađou 15 miliona forinti (oko 63.000 evra).
Primalac je sada već bivši drugi čovek glavnog grada Mađarske, koji je bio dobro kotiran u partiji koja je još na vlasti (Mađarska socijalistička stranka). On je najpre skinut sa izborne liste socijalista, zatim, naravno dobrovoljno, i sa spiska članova partije. Gore pomenuti Balog je – da stvar bude gora – ispričao i da je u toku svog kratkog mandata od jedva godinu dana na čelu BKV-a dao Hađou ukupno 70 miliona forinti (više od 200.000 evra). Ovaj potonji je demantovao navode i uzvratio da je kratkotrajni generalni direktor prilikom odlaska iz firme dobio više od 50 miliona forinti.
Ovo verovatno nije poslednji skandal oko BKV-a koji potresa Mađarsku neposredno pre, po mnogima, najznačajnijih parlamentarnih izbora nakon 1990. godine. Prema svim merodavnim testiranjima javnog mnjenja, opoziciona stranka Fides (Mladi demokrati, koji i nisu više toliko mladi, ali jesu u desnom centru političkog spektra) ubedljivo vodi i pitanje je samo da li će dobiti dvotrećinsku većinu, što i nije tako teško u komplikovanom mađarskom izbornom sistemu (nešto kao miks francuskog i nemačkog izbornog zakona). Za to je dovoljno dobiti malo više od 50 odsto ukupnog izbornog tela. Drugo pitanje je: koliko oslabljeni će izaći socijalisti, koji su vladali poslednjih osam godina i za to vreme promenili tri premijera?
Bivši komunisti dali su šansu mladom Atili Mešterhaziju, verovatno sa zadnjom namerom da on, a ne stari kadrovi, od kojih su neki upleteni u korupcijske skandale koji zaprepašćuju javnost, podnese skoro siguran i verovatno spektakularan poraz.
ULTRADESNICA: Jedno od važnih pitanja mađarskih izbora (11. odnosno 25. april) takođe je i kako će proći ultradesnica okupljena oko partije Jobik. „Radikali“ odbacuju sve što je stvoreno poslednjih 20 godina i pozvali bi na odgovornost svakog političara koji je krao i lagao. Njihov takođe mladoliki vođa Gabor Vona rekao je da će kada oni dođu na vlast (a to će navodno biti nakon ovih izbora) svaki političar koji je oštetio državu makar i za jednu forintu dobiti doživotnu robiju. Jobik ima rejting od 10 do 15 odsto i preti da će biti drugoplasirana stranka – ispred socijalista. Ultradesnica otvoreno igra na antisemitski i antiromski sentiment koji postoji u Mađarskoj, naročito u istočnim delovima zemlje gde ima najviše Roma.
Pojava radikala primorava konzervativni Fides da se što više učvrsti u političkom centru i da i Jobik i bivše komuniste prikažu kao ekstremiste. Viktor Orban i cela stranka već mesecima ne govore ništa o svojim postizbornim namerama. U dva prethodna izborna ciklusa takođe su bili sigurni favoriti, pa su poraženi u poslednjem trenutku.
SPOLJNA POLITIKA: Kao jezgro buduće spoljne politike vlade nazire se nacionalna strategija, naziv koji odražava važnost odnosa Mađarske kao matice i Mađara koji žive u susednim zemljama. Sudeći prema susretima i izjavama sadašnjih i verovatno budućih promotera spoljne politike, kao što je u prvom redu Viktor Orban, ali i dvojica kandidata za ministra inostranih poslova, Janoš Martonji (koji je to bio za vreme prve Orbanove vlade) i Žolt Nemet (koji je bio državni sekretar), Budimpešta se sprema za izbalansiranu međunarodnu aktivnost. Martonji je u poslednje vreme više puta bio u Vašingtonu s očiglednom namerom da uspostavi tešnju saradnju sa američkom administracijom (Orban nije bio omiljen u krugu Bušove vlade). Šef stranke, kao potpredsednik evropskih narodnjaka, bio je na kongresu Putinove stranke i sastao se s ruskim premijerom. Žolt Nemet je prilikom nedavnog diskretnog putovanja u Bratislavu vodio razgovore sa slovačkim ministrom inostranih poslova. Ovaj sastanak je važan za budućnost mađarsko-slovačkih odnosa, koji su možda na najnižem mogućem nivou otkako su dve zemlje članice Evropske unije.
Izjave budućih aktera podvlače ponovno oživljavanje mađarsko-poljskih, dakako tradicionalnih, štaviše istorijskih odnosa. Novi element je novostečeno prijateljstvo Orbana i rumunskog predsednika Baseskua. Basesku je čak vođu Fidesa koristio u svojoj izbornoj kampanji, da bi dobio tamošnje mađarske glasove (više od milion Mađara živi u zapadnom delu Rumunije). Najveća i najmasovnija mađarska stranka izvan matice Mađarski demokratski savez u Rumuniji je doduše vodio žestoku kampanju protiv Trajana Baseskua, da bi posle pobede njegovih demokrata ipak ušao u vladu.
U Vojvodini, Fides je godinama više naklonosti pokazivao prema Agoštonovoj Demokratskoj partiji vojvođanskih Mađara nego prema Savezu vojvođanskih Mađara. Krajem prošle godine, međutim, Viktor Orban se obreo u Subotici i pred svima pohvalio Ištvana Pastora, predsednika SVM-a, zbog prikupljanja više od 120.000 potpisa za Nacionalni savet. Orban je dodao da će primer uspeha SVM-a na polju ostvarivanja kulturne autonomije preporučiti i ostalim mađarskim strankama u susednim zemljama. Posle te snažne podrške poslanici SVM-a nisu glasali za budžet Srbije, iz stranke su odstranjeni počasni predsednik Jožef Kasa i bivši visoki funkcioner Zoltan Bunjik, a Tomislav Nikolić, vođa srpskih naprednjaka, u Budimpešti se sastao sa Orbanom Viktorom, potpredsednikom evropskih narodnjaka, nekako u isto vreme kada se tamo našao i Ištvan Pastor.
