Panika oko Bele kuće

U zgradi 197 sistemske komande američke mornarice na obali reke Anakostije u Vašingtonu, u ponedeljak 16. septembra oko 8.15 po lokalnom vremenu, uobičajeni užurbani radni dan za oko 3000 zaposlenih pretvorio se u veliki metež.

Aron Aleksis, tridesetčetvorogodišnji radnik po ugovoru, tog jutra je ostavio svoj iznajmljeni auto na parkingu mornaričkog centra, pokazao vojnu legitimaciju, ušao u kompleks, pred komandom u zgradi 197 pucao u jednog oficira i jednog civila i probio se do četvrtog sprata, sa koga može da se nadgleda atrijum gde su zaposleni doručkovali u kafeteriji. Kad je počela pucnjava, radnici kafeterije su povikali da svi ostanu u prostoriji, ali je neko pritisnuo požarni alarm i nastala je panika. Neki su pokušavali da preskoče visok zaštitni zid kojim je opasan čitav mornarički kompleks u kome radi 16.000 mornara i civila angažovanih po ugovoru.

Komodor Tim Džiras je evakuisao personal kad se civil pod ugovorom tik pored njega srušio pogođen u glavu. Mornarički kapetan Mark Vandrof je držao sastanak kad je začuo pucnje. Ljudi su nagurali stolove na vrata i tražili sklonište.

Nekoliko minuta nakon što je Aron Aleksis otvorio paljbu stotine naoružanih policajaca je opkolilo mornarički centar. Vojni helikopteri su kružili nad bazom, a nebrojena policijska i vozila hitne pomoći pojurila su na mesto događaja. Dok je trajala potraga za napadačem, FBI je zadržavao prolaznike zbog prikupljanja dokaza. Pojedine grupe su tek u ponedeljak uveče izašle iz kompleksa ka vašingtonskoj ulici M (podignutih ruku, očito da bi se izbegao nesporazum s napetim policajcima i vojnicima).

Ukupan saldo pucnjave: trinaest osoba je poginulo i četrnaest ranjeno, među kojima i dva policajca. Televizija NBC je javila da nijedna od dvanaest žrtava koje je Aleksis ubio nije vojno lice, već civili starosti između 46 i 73 godine, koje je vojska angažovala preko privatnih firmi.

UZBUNA U VAŠINGTONU: U svim federalnim zgradama u Vašingtonu pojačane su mere bezbednosti, a zaposlenima je u ponedeljak bilo zabranjeno da izlaze. Aerodrom „Ronald Regan“ je bio zatvoren. Dve škole u blizini su ispražnjene i zatvorene. Senat je prekinuo zasedanje. Predsednik Obama se više puta savetovao sa svojim saradnicima za borbu protiv terorizma. Vašingtonski bejzbol tim Nešenels odložio je utakmicu protiv tima Atlanta Brejvs zakazanu za ponedeljak uveče na obližnjem stadionu Nešenels Park. Vašingtonski metro je posle sigurnosne provere nastavio da funkcioniše.

Admiral sa četiri zvezdice Džonatan Grinert, član zajedničkog štaba i šef mornaričkih operacija, evakuisan je zajedno sa suprugom. On, kao i njegovi prethodnici, živi u istorijskom zdanju u mornaričkoj bazi zvanom Tingi haus. Jedan od njegovih prethodnika, admiral Majk Burda, u toj bazi je 1996. izvršio samoubistvo.

Vašingtonska baza-brodogradilište „Nejvi jard“ je istorijsko mesto. Osnovano je 1799. i bilo je luka, mornarički centar i brodogradilište nove američke flote i matična luka kultnog broda Konstitušn. Englezi su je zauzeli u avgustu 1814, ali je američka vojska spalila brodove da ne bi pali u britanske ruke. Važnu tehnološku ulogu vašingtonski mornarički centar je igrao tokom Drugog svetskog rata.

U tom bloku se nalazi i mornarički muzej, koji mogu da posećuju i civili uz pokazivanje ličnih isprava. Tokom leta ulaz u muzej je bio liberalizovan, ali je taj režim trajao do početka septembra.

Ta baza je šezdesetih godina prošlog veka odumirala, ali je nakon devedesetih na tom, kažu veoma kontaminiranom mestu, oko pet kilometara udaljenom od Bele kuće, izgrađeno mnogo novih zgrada, zbog toga što je tamo premešteno pet sistemskih mornaričkih komandi za projektovanje ratnih brodova, mornaričkih instalacija, brodskog oružja, komandnih sistema.

Agencija Rojters podseća da se vašingtonska pucnjava desila tri nedelje nakon što je psihijatar američke vojske major Nidal Hasan osuđen na smrt zbog ubistva trinaest nenaoružanih vojnika 2009. u Fort Hudu, u Teksasu, što je kasnije opisao kao osvetu za američke ratove u muslimanskim zemljama.

U prvim reakcijama američka javnost izrazila je sumnju da su u pitanju zavera i terorizam. Čak je i predsednik Obama pominjao da je napad možda delo više mogućih napadača. Nakon pregleda kamera za video-nadzor odbačena je pretpostavka o saučesnicima i zaključeno da je Aron Aleksis sam izvršio masakr.

ORUŽJE VAN KONTROLE: Po iskazima svedoka koje citira „Los Anđeles tajms“, on se dva sata posle početka pucnjave i nekoliko okršaja s policijom zabarikadirao u jednoj od prostorija na četvrtom spratu komande, gde je tokom razmene vatre ubijen.

Tri komada oružja nađeno je na mestu pucnjave: vojnička puška AR-15, lovačka puška sačmara i poluautomatski pištolj. CNN je javio da je Aleksis automatsku pušku i pištolj marke glok, kako policija pretpostavlja, oteo od dvojice ranjenih policajaca, a da je pušku sačmaricu, koju je koristio u napadu, kupio legalno u prodavnici u Virdžiniji nedelju dana pre pucnjave.

Slučaj je razgoreo i staru raspravu o posledicama slobodne prodaje ubojitog oružja u SAD, koja je bila pojačana decembra 2012. posle masakra u osnovnoj školi u selu Sendi Huk kod Njutauna u Konektikatu kada je dvadesetogodišnji Adam Lanca pobio 26 osoba, među njima dvadesetoro dece starosti šest i sedam godina…

PROFIL UBICE: O motivima Arona Aleksisa u trenutku kada ovaj broj „Vremena“ ide u štampu nije se znalo ništa. On je od 2007. bio mornarički rezervista u Teksasu gde mu je, kako piše magazin „Tajm“, 2011. i prestala služba uz časni otpust, uprkos „nedoličnom ponašanju“ o kome nisu izneti detalji.

U vašingtonsku bazu je ušao kao radnik u maloj IT firmi Eksperts, koju je, preko kompanije Hjulit Pakard angažovala američka vojska po ugovoru na održavanju kompjutera u mornaričkom kompleksu. Direktor firme Tomas Hoško izjavio je posle masakra da je Aron radio i na drugim vojnim instalacijama i da nije bilo izveštaja o tome da je imao problema sa mornaričkim oficirima.

Kao IT serviser, Aron je uprkos mornaričkom dosijeu o problematičnom ponašanju uspeo da prođe bezbednosnu proveru i dobije vojnu propusnicu koja se na ulazu u taj kompleks mora pokazati naoružanom stražaru. Zaposleni su pričali reporteru lista „LA tajms“ da se na tom kontrolnom punktu kontrola prtljaga obavlja sporadično. Na ulazu u samu zgradu komande radnici ne prolaze kroz detektor za metal – jednostavno provuku karticu preko elektronskog čitača i, kad se upali zeleno, „čisti su“, mogu da uđu.

Aron Aleksis je rođen 1979. u Kvinsu, odrastao je s roditeljima u Bruklinu u Njujorku, a živeo u mestu Fort Vort u Teksasu. Njujorški list „Dejli njuz“ objavljuje fotografiju poslednje poznate adrese Arona Aleksisa u Fort Vortu u Teksasu. To je tipična drvena montažna kućica s tremom, ispred koje stoji hrpa starih dasaka nabacanih posle nekog nezavršenog renoviranja.

Agencija Rojters izveštava da je njegov otac Algernon Aleksis bio šokiran kada su mu telefonom saopštili vest i da se raspitivao kako da stupi u kontakt sa istražiteljima. Pričao je da je njegov sin bivši vojnik, da je imao napade besa, a da sada radi na poslu povezanom s kompjuterima u privatnoj kompaniji. Aleksisov pašenog je u šoku pričao da ga zapravo nikada nije sreo – nisu imali kontakt čak ni kad je upoznao svoju ženu i oženio se njome. Kaže da Aleksis nije bio blizak s familijom.

Lokalni mediji u malom mestu Fort Vort opisuju ga kao mirnog ljubaznog momka, ili zgodnog i ljubaznog kelnera iz tajvanskog restorana Hepi boul u kome je radio s mamom i tatom svog prijatelja dok je studirao jezike (britanski BBC tvrdi da je studirao aero-inženjerstvo).

Njegov prijatelj i bivši sustanar Tajlanđanin Kristi Sutamtekul je ispričao CNN-u da je u poslednjih nekoliko meseci primetio promene kod Aleksisa, ali nijedan znak potencijalnog nasilja. „Bio je ljubazan i prijateljski raspoložen…“ Među problemima koje je pominjao je frustracija zbog toga što mu nije plaćeno nešto što je trebalo da bude plaćeno i nadoknade za neki posao u Japanu prošle godine. Kaže da je bio nezadovoljan vladom i time što kao veteran nije tretiran na fer način i da je razmišljao da napusti SAD.

Putovao je u Tajland, tamo proveo izvesno vreme, vratio se i tražio posao. Nedavno je prešao u budističku veru, a prijatelji kažu da je sebe smatrao Tajlanđaninom. Nosio je srebrni amulet Bude oko vrata. U budističkom meditativnom centru Vat Busajabamvanaram u Fort Vortu, gde je često meditirao, izvesni gospodin Sirun je ispričao novinarima magazina „Tajm“ da je Aleksis pomagao drugima, ali da ga je najmanje jedna osoba izbegavala, jer je izgledalo da je nečim teško povređen, da pati. „Ne bih bio iznenađen da je izvršio samoubistvo, ali ne mislim da može da izvrši ubistvo“, rekao je gospodin Sirun. Aron je posedovao oružje, ali nikada o njemu nije govorio.

List „Dalas njuz“ pak, citira Aleksisovu bivšu komšinicu, koja je rekla da ju je Aleksis maltretirao. Policijski zvaničnik iz Sijetla pričao je medijima da je Aleksis hapšen 2004. zato što je pucao u gume nečijeg vozila. Policiji je objašnjavao da mu je pao mrak na oči jer su mu se tog jutra rugali građevinci čiji je to auto, valjda, bio. Aleksis je bio hapšen i 2010. godine zato što je u Teksasu pucao u plafon i zamalo pogodio čoveka koji je živeo na spratu iznad. Policiji je kasnije rekao da je pištolj opalio dok ga je čistio. Hapšen je i u Džordžiji 2008. zbog nekog incidenta.

SINDROM: Svaki svoj ispad Aron je pravdao posttraumatskim sindromom, od koga je navodno patio od 11. septembra 2001. godine, kada je pomagao u čišćenju ruševina i spasavanju nastradalih u terorističkom napadu, za šta je dobio dve medalje (National Defense Service Medal i Global War on Terrorism Service Medal), koje su dodeljene mnogima u to vreme.

CNN izveštava da je Aleksis zbog psihičkih problema imao kontakt s dve bolnice koje se bave problemima vojnih veterana. BBC izveštava da je lečen od paranoje, nesanice i zbog toga što je „čuo glasove“. Masakr koji je Aron Aleksis počinio ukazuje na nekoliko dubljih problema: nekontrolisano ubojito oružje, propuste u obezbeđenju i kako je neko sa takvim dosijeom i očigledno nelečenim psihičkim oboljenjem uopšte mogao da radi u mornaričkoj bazi u Vašingtonu.