Tokom poslednjih 14 meseci Zahrina porodica tražila je sigurnost seleći se od mesta do mesta u Džabaliji i Beit Lahiji na severu Pojasa Gaze. U decembru se sedmočlana porodica uputila u grad Gazu, piše Dojče vele (DW).
„Rat je težak od prvog dana, ali sada je kao pakao“, kaže Zahra za DW. Javila se telefonom iz grada Gaze, traži da se ne koristi njeno puno ime, dok tu boravi. Njena porodica pronašla je sklonište u kampu za izbeglice Šati. „Ne znamo da li ćemo preživeti ili nestati pre nego što se sve završi“, kaže.
Uprkos više puta ponovljenim naredbama Izraelskih odbrambenih snaga (IDF) da se upute u južni deo Pojasa Gaze, Zahrina porodica odlučila je da za početak ostane na severu, delom i zbog straha da nikada neće moći da se vrate kući.
„Nismo napustili sever ranije jer smo znali da se svuda bombarduje i nadali smo se da će vojna operacija na severu uskoro da se završi. Ali, umesto toga, postalo je još nepodnošljivije“, kaže Zahra. „Naš smeštaj u kampu Džabalija potpuno je uništen pre nekoliko meseci, a sada smo u stanju stalnog raseljavanja.“
Iako međunarodne agencije i svetske vlade pritiskaju Izrael i Hamas da postignu dogovor o prekidu vatre koji bi doveo do oslobađanja preostalih talaca zarobljenih u Gazi u zamenu za kraj rata i humanitarnu pomoć za civile, nema naznaka da će sukob prestati.
Tokom vikenda, IDF je saopštio da je pogodio više od stotinu ciljeva širom Pojasa Gaze nakon što je Hamas tokom prošle sedmice ispalio rakete na Izrael.
„Nema sanitarija, ništa…“
Zimsko je vreme, hladno i kišovito. Šatori i sličan improvizovani smeštaj često je poplavljen. Pomoći je nedovoljno – delom zbog izraelske blokade, delom zbog pljačke. Na sve to su u više navrata poslednjih sedmica upozoravale humanitarne organizacije.
U nedelju su snage civilne odbrane u Gazi saopštile da su u izraelskim napadima ubijeni ljudi koji su bili zaduženi za bezbednost konvoja pomoći na jugu Pojasa. Vlasti su takođe navele da je izraelska vojska granatirala gradske četvrti i digla u zrak stambene zgrade u severnoj Gazi, pri čemu je nekoliko ljudi ubijeno i ranjeno. Više od 45.800 Palestinaca ubijeno je otkako je Izrael pokrenuo svoju ofanzivu velikih razmera nakon terorističkih napada predvođenih Hamasom 7. oktobra 2023, prema Ministarstvu zdravlja Gaze.
Džabalija i područje severno od grada Gaze na meti je novog napada IDF-a koji je započeo u oktobru. IDF tvrdi da se Hamas i drugi militanti u tom području pregrupišu i da su naredbe civilima da se evakuišu imale za cilj da se drže podalje od opasnosti. Ali, Palestinci i humanitarne organizacije naglašavaju da u Gazi nema bezbednog mesta i da stalno raseljavanje sve to dodatno pogoršava.
Krajem decembra izaslanstvu Ujedinjenih nacija dozvoljeno je putovanje na sever Pojasa Gaze. Džonatan Vital, vršilac dužnosti šefa kancelarije UN za koordinaciju humanitarnih poslova u istočnom Jerusalimu, rekao je u snimku objavljenom na Iksu da „ljudi ovde nemaju hrane, vode, sanitarnih uslova, ništa… Moramo biti u mogućnosti da pružimo osnove za preživljavanje.“
Vital je dodao da su Ujedinjene nacije u poslednja dva meseca podnele 140 koordinacionih zahteva IDF-u za posete tom području – svi su odbijeni.
Koordinacija vladinih aktivnosti na teritorijima, što je zvaničan naziv izraelske civilno-vojne uprava odgovorne za pristup i humanitarnu pomoć za Gazu, odgovorila je u postu na Iksu da su „nedavne tvrdnje o odbijenim zahtevima za humanitarnu koordinaciju obmanjujuće“.
Malo ljudi ostalo na severu Gaze
Ujedinjene nacije procenjuju da je 10.000 do 15.000 ljudi ostalo u opkoljenom severnom delu Pojasa Gaze, koji uključuje Beit Lahiu, Džabaliju i Beit Hanun. Tačne brojke nisu poznate. Navodno je veliki deo područja očišćen od ljudi i sravnjen sa zemljom, što je podstaklo nagađanja da Izrael namerava da, nakon završetka rata, zadrži to područje kao zatvorenu tampon-zonu.
IDF je negira da sprovodi takozvani „Generalov plan“, koji predviđa na proterivanje stanovnika severne Gaze tako što se svi preostali civili označavaju kao vojni ciljevi i blokiranjem hrane i medicinskih potrepština.
Prošle sedmice, članovi Odbora za spoljne poslove i odbranu Kneseta u pismu su pozvali ministra odbrane Izraela Kaca da naredi uništenje svih izvora vode, hrane i energije u tom području. Izrazili su i žaljenje zbog toga što IDF još nije porazio Hamas.
Za to vreme, stanovnici tog područja navode da već postoji velika nestašica hrane i vode, a stalno granatiranje i pucnjava gotovo onemogućavaju bilo kakvo kretanje, uključujući i dolazak do humanitarnih koridora prema jugu.
Zahra kaže da je njena porodica na kraju uspela da se dokopa izbegličkog kampa Šati na severozapadu grada Gaze. Na putu su morali da prođu kroz izraelski kontrolni punkt. „Dozvoljeno mi je da prođem sa svoje tri ćerke, a suprug i dva sina morali su da čekaju pet sati pre nego što su i oni mogli da prođu“, kaže.
Borba za preživljavanje
Matar Zomlot i njegova porodica ostali su u izbegličkom kampu Džabalija tokom čitavog rata, ali su na kraju morali da odu.
„Sve vreme je bilo granatiranja i eksplozija. Strah je stalno prisutan“, priča Zomlot za DW u telefonskom razgovoru. Porodica je, kaže, preživljavala tražeći hranu po napuštenim kućama. „Hranu sam dobijao iz okolnih kuća nakon razgovora s njihovim vlasnicima koji bi mi rekli da su ostavili hranu ili konzerve.“
U decembru se porodica probila do susednog grada Gaze, uprkos intenzivnim borbama.
„Bojali smo se da će pucati na nas“, kaže Zomlot. „Onog dana kada smo odlučili da odemo, krenuli smo poslepodne i hodali prema ulici Salah al-Din. Tamo su nas zaustavili tenk i vojnici. Nakon što su nam proverili lična dokumenta, dozvolili su nam da prođemo.“
On sada boravi u gradu Gazi kod rodbine.
Umjesto da se preseli južnije, porodica je odlučila da ostane na severu Pojasa Gaze. Ta teritorija je sada podeljena koridorom Netzarim, putem s vojnim kontrolnim tačkama koji se pruža od istoka prema zapadu. Jednom kad Palestinci pređu u južni deo, ne mogu da se vrate na sever. U izveštaju u izraelskim novinama „Harec“ citirani su vojnici koji su služili u tom području i koji su izjavili da je ubijeno nekoliko nenaoružanih Palestinaca koji su se približavali tom području kako bi se vratili na sever.
Prema podacima UN, oko 90 odsto od 2,1 miliona stanovnika Gaze je raseljeno. Mnogi od njih više puta. A jedna od mnogih neizvesnosti je da li će im Izrael dozvoliti da se vrate kući.
„Ne znamo kakva nam je sudbina“, kaže Zahra. „Ne znamo šta će se dalje događati. Ali, molimo se Bogu da se ovaj rat što pre završi i da možemo da se vratimo svojim kućama, čak i su porušene.“
