Otpisani program

Za „Vreme“ iz Pariza

Francuski međunarodni radio (RFI) namenjen je širenju glasa Francuske u inostranstvu, frankofonije i francuske kulture. Finansira se isključivo iz državnog budžeta a novac raspoređuju dva poslodavca: Ministarstvo spoljnih poslova, popularni Ke d’Orsej, i Ministarstvo kulture. Međutim, od osnivanja francuskog CNN-a pre tri godine, TV kanala France 24, koji sa američkom TV stanicom jedino deli ambicije, veliki deo sredstava se sliva u „moderniji elektronski medij“ kako bi u svet doprla i slika a ne samo glas Francuske. Da je đavo odneo šalu pokazalo se već prvih dana po dolasku predsednika Nikole Sarkozija na čelo države. Namera da se obračuna sa javnim sektorom, da uštedi svugde gde se uštedeti može a pre svega da potpuno reorganizuje spoljni audiovizuelni sektor, dovela je i do neminovnih reformi unutar RFI-ja. Novi predsednik i generalni direktor je od avgusta 2008. godine Alan de Puzijak, čovek koji se u svom radnom veku isključivo bavio marketingom, komunikacijom i biznisom, bez ikakve veze sa medijima i novinarstvom, dok je za generalnu direktorku postavljena nekadašnja novinarka ali i supruga ministra spoljnih poslova Bernara Kušnera, Kristina Okrent. Oboje su naravno veoma bliski samom vrhu vlasti.

KRATKOVIDE REFORME: Na samom početku njihovog mandata bilo je jasno da iz korena hoće da reformišu čitav radio i budući zajednički holding tri medija koji se obraćaju inostranstvu: TV France 24, frankofonog kanala TV5 i radija RFI. Iako je ekonomska kriza u međuvremenu uzela maha i svima stavila do znanja da je došlo vreme za stezanje kaiša, državni budžet za ove medije je odavno bio fiksiran za narednu godinu. Ali to nije sprečilo nove čelnike RFI-ja da saopšte kako je on zabeležio sraman deficit u visini od 8,7 miliona evra i da predoče plan prema kome je neophodno otpustiti 206 zaposlenih i zatvoriti pojedine redakcije na stranim jezicima koje su postale navodno nepotrebne jer je „berlinski zid odavno pao“, a demokratija zavladala Evropom. Ova nova evropska geopolitička otkrića novih čelnika radija rezultirala je najavom ukidanja šest redakcija: albanske, nemačke, poljske, srpske i hrvatske, turske i laoške, dok bi radio-talase zamenile internetom redakcije poput ruske, kineske, iranske, vijetnamske ili rumunske. S druge strane, razvoj RFI-ja na engleskom jeziku te usredsređivanje na afrički kontinent podsećaju na stari Kolonijalni radio, kada se Francuska tim putem obraćala svojim nekadašnjim afričkim teritorijama.

DIREKTORSKE PLATE: S ekonomske tačke gledišta, istaknute su sasvim nerealne brojke koje nikada nisu bile prevashodno argumentovane i razjašnjene. Ali je zato prećutana činjenica da je 93 odsto tog deficita zapravo nastalo lošim vođenjem firme i kardinalnim greškama koje je načinila prethodna direkcija, dok su astronomske plate novih direktora naravno izostavljene. Predsednik i generalni direktor Radija Puzijak prima godišnju platu od neverovatnih 310.000 evra u koje nisu uračunate razne nagrade i vanradijske aktivnosti vezane za deo akcija u jednom poznatom lancu kazina, dok Kušnerova supruga kao direktorka prima isto toliko, takođe bez ostalih aktivnosti van kuće koje joj donose dodatnih 120.000 godišnje. Ni Obama, ni Sarkozi niti Merkelova nemaju tolika primanja. Puzijak će, a prema pisanju nedeljnika „Carlie Hebdo“ od prošle sedmice, biti podvrgnut istrazi zbog milionske odštete koju je ostvario od svog prethodnog poslodavca grupe Havas. List precizira da mu tokom septembra sledi privođenje i ispitivanje, pa čak i zatvor ukoliko se potvrde osnovane sumnje da je tu sumu dobio nelegalnim putem.

STARO GVOŽĐE: Izvesno je da se s promenom stanara u Jelisejskoj palati dosta toga promenilo i na političkom i na strateškom medijskom planu. Staviti medije pod nešto čvršću kontrolu i stvoriti jedan jedinstven medij koji će prerasti u portparola predsedništva i Ke d’Orseja, kao zvaničnog glasa države, postalo je neophodno, jer su se upravo pojedine redakcije u međunarodnim servisima otele kontroli. Tako je zacrtana strategija koju je Sarkozi precizirao tokom novogodišnjih želja u januaru prošle godine, a koja se svodi na to da je bitan spektakl, zabava i informacija za široke narodne mase kojima se servira sve i svašta a u cilju održavanja popularnosti i pružanja osećaja prividne sreće unutar idealnog i pre svega savršenog društva u kome žive. Kosmopolitski RFI sa svojom kulturnom tradicijom tako je bio predviđen za staro gvožđe.

SINDIKALNA BORBA: Dok se država bori sa sve većom stopom nezaposlenosti i bezrezervno pomaže privatnom sektoru izdašnim nepovratnim kreditima a u cilju smanjenja socijalnih planova i broja otpuštenih radnika, upravo takav scenario se ipak na očigled svih sprovodi u samom državnom sektoru, u ovom slučaju u radiju RFI čiji je država jedini poslodavac. No, kako se ne radi o finansijskom sektoru i bankama niti o automobilima, već o kulturi i sredstvu informisanja koje ne donosi profit, otpuštanje 206 zaposlenih očigledno ne predstavlja nikakav problem niti se o tome mnogo govorilo u medijima. Od samog početka godine veoma dobro organizovani sindikati vode besomučnu borbu kako bi na pravnoj osnovi obezvredili predviđeni socijalni plan (koji je direkcija RFI-ja prekrstila u Plan za spas radnih mesta), u okviru koje je povela tri sudska procesa a apelacioni sud tokom maja naredio da se suspenduje procedura otpuštanja. Ali čak ni to nije bilo dovoljno da se o slučaju RFI više čuje u medijima koji kao da su se prestrašili da i njih ne stigne slična sudbina. Međutim, 12. maja većina sindikata je pozvala na neograničeni generalni štrajk pa je tek posle nekoliko sedmica obustave rada stiglo mnogo više podrške sa strane: kako medija tako i opozicije, bivših ministara, javnih ličnosti pa i običnih ljudi i slušalaca. U istoriji francuskih medija nijedan štrajk nije trajao toliko dugo: čak dva meseca, sve do 10. jula, kada je samo privremeno obustavljen zbog letnjih odmora kada bi pregovori i ovako i onako bili prekinuti, a već je zakazan novi masovni socijalni protest za septembar, kada će zaposleni nastaviti zajedno da se bore za očuvanje radija. Naspram ovog štrajka, oni zabeleženi tokom 1968. godine više liče na rekreaciju, smatraju brojni novinari. Izvesno je da postoje poteškoće u dijalogu između direkcije i sindikalnih predstavnika radija a do sada država nije bila u stanju da imenuje posrednika u ovom konfliktu. Iako su trenutno stvari dovedene u stanje pre pokretanja socijalnog plana, pa pregovori moraju da krenu iz početka što će celu agoniju produžiti za još nekih šest meseci, svima postaje jasno da je pokrenut proces koji će ostaviti duboke ožiljke na licu francuskih medija.

OKRETANJE LEĐA: Namera da se ukinu redakcije na stranim jezicima, među kojima i ona na srpskom i hrvatskom jeziku, samo pokazuje da francuska okreće leđa pojedinim regijama u svetu. Po pitanju balkanskih prostora direkcija RFI-ja je precizirala da to područje više nije prioritet, da je tamo konačno stigla demokratija a da lokalni mediji odlično rade svoj posao. O vapajima balkanskog stanovništva za Evropskom unijom, otvorenim granicama, o nestabilnosti u regionu, naročito na Kosovu i u Bosni i Hercegovini, pojedini čelnici radija kao da nisu nikada čuli niti ih to zanima. Zanimljivo je kako je odjednom, barem na medijskom planu, prestao interes Francuske za Srbiju i zemlje bivše Jugoslavije, a u poređenju sa vodećim međunarodnim medijima kao što su BBC i Dojče vele, koji dosta ulažu u regionalna partnerstva i imaju sve više prodora na lokalnim medijima. Jedino je Francuska iz neobjašnjivih razloga odlučila kako tamo nema strateških interesa pa tako i ne treba da uputi glas Evrope, glas evropskih vrednosti, demokratije i kulture. Ali ako treba da širi ovakvu demokratiju i vrednosti kakve se danas očigledno najviše cene u Francuskoj, onda je možda i bolje da radio stavi ključ u bravu.