Ukoliko Evropska unija bude insistirala na kazni od 200 miliona evra koju zahteva Sud pravde zbog kršenja pravila o azilu, Mađarska će početi da šalje migrante u Brisel, upozorio je u utorak premijer Mađarske Viktor Orban
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je u utorak da će Mađarska početi da šalje migrante u Brisel, ako Evropska unija bude insistirala na kazni od 200 miliona evra, koju je Sud pravde izrekao Budimpešti zbog kršenja pravila o azilu, piše „Danas”.
„Ako Brisel istraje u odluci da nas kazni, dobiće ono što želi. Mi ćemo migrante koji kucaju na naša vrata odvesti na glavni trg u Briselu“, rekao je Orban, prenosi Politiko.
Krajem avgusta mađarska vlada je došla na ideju da svakom migrantu koji pokuša da uđe u zemlju da kartu u jednom pravcu do Brisela.
Prethodna odluka najvišeg suda EU u junu primorala je Budimpeštu da usvoji politiku prema izbeglicama „bez pritvora“, što znači da ne može da zadrži tražioce azila u „tranzitnim zonama“ sličnim zatvorima.
Provokacija Mađarske
Gradonačelnik Brisela i drugi belgijski zvaničnici kritikovali su ideju Budimpešte, nazvavši je „provokacijom koja je u suprotnosti sa evropskim obavezama“, dok Orban insistira da je presuda Suda pravde nepravedna, posebno pošto zemlje zapadne Evrope pooštravaju sopstvene granične kontrole.
„Era slobodnog putovanja se bliži kraju“, rekao je Orban u parlamentu, misleći na odluku Nemačke da privremeno uvede kontrolu na svojim granicama i na stav novog francuskog premijera Mišela Barnijea o pooštravanju graničnih kontrola.
Orban je rekao da je „sve što su morali da urade“ da bi izbegli ovu situaciju bilo da „slede mađarski primer i da uopšte ne puštaju migrante unutra“.
Čak i kada se naša politika „pokaže ispravnom“, Mađarska se i dalje kažnjava zbog „odbrane evropskih granica“, kazao je Orban.
Neka kontaktiraju ambasadu u Srbiji
Ranije je Orban rekao da ako migranti žele da dođu u Mađarsku, oni najpre moraju da kontaktiraju mađarsku ambasadu, na primer u glavnom gradu Srbije, Beogradu.
„Tu im se proveravaju sva dokumenta. Migranti mogu da uđu u zemlju samo ako mađarske vlasti daju zeleno svetlo. U suprotnom ne“, objasnio je Orban.
Devet godina nakon izbegličke krize 2015. pokazalo se da su njegova tadašnja upozorenja bila tačna, ocenio je Orban.
„Ljudi, možete da radite šta god hoćete, to je vaša nacionalna odluka. Ali zapamtite da preuzimate ogroman rizik ako otvorite svoje granice za ilegalnu migraciju“, rekao je tada Orban.
„Sačekajmo da vidimo kako će izgledati nemačko ili francusko društvo za 10, 15 ili 20 godina. Ako se to pokaže kao pozitivno, onda o tome mogu da razmišljaju i Mađari“.
Jedanaest hiljada puta više zahteva nego u Mađarskoj
Prema podacima evropske statističke službe Eurostat, prošle godine je u Mađarskoj podneto samo 30 prvih zahteva za dobijanje azila. Istovremeno, prema statistici Savezne kancelarije za migracije i izbeglice, u Nemačkoj je prošle godine podneto oko 330.000 prvih zahteva.
Evropski sud pravde osudio je 13. juna Mađarsku na novčanu kaznu od 200 miliona evra, jer se ta zemlja nije pridržavala važećeg zakona EU o azilu.
Mađarska je, između ostalog, ograničila pristup procesu međunarodne zaštite i nezakonito pritvarala tražioce azila u tranzitnim zonama.
Mađarska tako, kako su obrazložile sudije, namerno zaobilazi zajedničku politiku Unije o azilu, što ozbiljno ugrožava jedinstvo pravnih normi EU i solidarnost među državama-članicama.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
