Vazdušni napadi SAD i Velike Britanije na ciljeve u Jemenu 12. i 13. januara obeležili su početak vojne akcije protiv pobunjeničkih snaga Ansar Alaha (pomoćnici Alaha) poznatog i kao Huti, koji su napadima na teretne brodove u Crvenom moru poremetili jednu od ključnih linija globalne trgovine. Američki predsednik Džo Bajden okarakterisao je akciju kao jasnu poruku da se neće dozvoliti nekažnjeno ugrožavanje slobode plovidbe.
Napade na brodove Huti obrazlažu kao čin solidarnosti sa Hamasom i palestinskim narodom u jeku rata u Gazi. Prvo su 31. oktobra lansirali rakete i dronove na Izrael udaljen više od 1.500 kilometara, da bi 9. decembra najavili da će gađati sve brodove u Crvenom moru koji putuju u izraelske luke “ukoliko Gaza ne dobije hranu i lekove”. U praksi, meta raketnih napada su raznovrsni brodovi nezavisno od odredišta.
Vojna akcija sa mora i iz vazduha usledila je nakon što je ta pobunjenička šiitska organizacija proiranske orijentacije odbila da obustavi napade na trgovačke brodove i pored apela međunarodne zajednice. Januarska rezolucija Saveta bezbednosti UN izglasana je bez ijednog glasa protiv i poziva na “momentalni prekid svih napada koji ugrožavaju globalnu trgovinu, prava i slobodu plovidbe”.
Akcija protiv Huta zamišljena je kao operacija međunarodne koalicije Kombinovanih pomorskih snaga CMTF pod vođstvom američke 5. flote sa sedištem u Bahreinu i nosi naziv “Čuvar prosperiteta” (Prosperity Guardian). Vojne snage su na raspolaganje za sada stavile samo SAD i Velika Britanija. Amerikanci su angažovali ratne brodove 5. flote iz sastava udarne grupe nosača aviona 2, odnosno nosač aviona “Dvajt Ajzenhauer” i tri razarača klase “Arli Berk”, a Britanija jedan razarač klase Tip 45, uz podršku vazduhoplovnih snaga sa Mediterana.
Holandija, Norveška, Kanada i Singapur su najavili slanje oficira u tu operaciju, a Danska i Grčka da će se priključiti sa po jednom fregatom. Francusko ministarstvo odbrane navodi da je njena fregata već angažovana u tom regionu, ali da će delovati pod nacionalnom komandom. Italija je najavila da će uputiti jednu fregatu u okviru postojećih angažmana, dok Španija navodi da će učestovati jedino u misijama pod vođstvom NATO ili EU.
O kompleksnosti međunarodnog vojnog angžamana u tom regionu govori i više paralenih operacija pod komandom različitih organizacija. Evropska unija već godinama na rogu Afrike i u zapadnom delu Indijskog okeana sprovodi operaciju “Atalanta” u kojoj učestvuje i Vojska Srbije. Operacija “Agenor” obezbeđuje slobodan prolaz naftnih tankera kroz Hormuz.
Huti su akter građanskog rata protiv međunarodno priznate Vlade Jemena i od 2014. kontrolišu zapadni deo zemlje uključujući glavni grad Sanu, te strateški važan moreuz Bab el Mandeb, poznat i kao “Vrata suza” koji spaja Adenski zaliv i Crveno more. Godinu dana kasnije, koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, UAE i Bahreinom podržala je vladu u izbeglištvu i pokrenula vojnu akciju protiv Huta koja nije rezultirala porazom te organizacije. U ratu je poginulo oko 377.000, a izbeglo je oko četiri miliona ljudi.
Ovi sukobi kao i snažna podrška Irana i šiitskog pokreta Hezbolah iz Libana učinili su Hute organizacijom velikog ratnog iskustva. Uz oslonac na Teheran stvoren je bogat arsenal dronova i balističkih raketa koje su korišćene za gađanje infrastrukture Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Neki od projektila imaju domet i do 2.000 kilometara.
Adenski zaliv i Crveno more od velike su važnosti za evropsku i američku ekonomiju. Preko Sueca se prevozi oko 12 odsto globalne trgovine i 30 osto kontejnerskog transporta iz Azije. Napadi Huta već su poremetili snabdevenost i poslovanje velikih kompanija poput Aldija, Teska i Ikee. Strah od daljeg poremećaja saobraćaja uticao je i na povećanje svetskih cena nafte.
Iako ugrožavanja plovnog puta ugrožava i kineske ekonomske interese, Peking je bio uzdržan priikom donošenja rezolucije SB UN i nije angažovao mornaricu na zaštiti brodova. Ipak, stalni predstavnik Kine pri UN pozvao je Hute da se pridržavaju stava Saveta bezbednosti i poštuju prava slobodne plovidbe u Crvenom moru.
Ostaje upitno šta će se postići operacijom “Čuvar prosperiteta”. Zbog rata u Gazi, složenih međusobnih odnosa i diplomatskih pregovora Irana i Saudijske Arabije, zemlje regiona ne pokazuju entuzijazam da se uključe u vojnu akciju SAD i Velike Britanije. Zapadni analitičari skreću pažnju kako vojna akcija protiv Huta ima male izglede da zaustavi napade na trgovačke brodove, pa čak i da može da im bude politički poklon za izgradnju međunarodnog imidža boraca protiv Izraela i SAD.
Britanski Četem haus upozorava na ograničene sposobnosti oružanih snaga te zemlje u intervenciji protiv Huta. Kao primer navodi se da su borbeni avioni “tajfun” izveli napade iz udaljene RAF-ove baze Akrotiri na Kipru jer Oman nije hteo da dopusti da se njihovi aerodromi koristi za te svrhe. Takođe se skreće pažnja na ograničene resurse mornarice, odnosno da razarač “Dajmond”, koji trenutno štiti trgovačke brodove u Adenskom zalivu, nije opremljen raketama koje mogu da gađaju položaje Huta na kopnu.
