Okretanje sebi

Za „Vreme“ iz Pekinga

Kineska reč weiji (čita se vejđi) znači kriza i sastoji se od dva znaka. Wei (危) znači opasnost, a ji (机) deo je i reči jihui (机会) što znači prilika. Otuda kineski koncept krize posredno implicira da se u svakoj opasnoj i kriznoj situaciji krije i šansa za dobitak. Mnogi su se političari, među kojima i Džon F. Kenedi i Al Gor (pri dodeli Nobelove nagrade) u svojim govorima pozivali na ovaj koncept da bi ih učinili efektnijim i motivisali javnost u nemirnim vremenima. Da svetska finansijska kriza predstavlja opasnost po Kinu bilo je jasno od samog početka, a do koje mere je prilika, pokazaće rezultati kineskog odgovora na izazove koje kriza donosi, kako na domaćem tako i na globalnom planu.

MASOVNA OTPUŠTANJA: Kineska je ekonomija u dobroj meri zavisna od izvoza i stranih ulaganja. Oni su glavni pokretači privrednog rasta koji je prosečno nadmašio deset odsto godišnje u poslednje tri decenije i glavni „krivci“ za ogromne devizne rezerve koje bi svakog dana mogle preći neverovatnu granicu od dva triliona dolara. Kada je postalo očigledno da će kriza isprazniti džepove ne samo Vol strita i kreditnih poverilaca u Americi, već ozbiljno pogoditi i gotovo svaku industriju i potrošača u razvijenom svetu, kineski premijer Ven Đa Bao krajem septembra izjavio je da je kineska ekonomija u dobrom stanju i da nema čega da se plaši. Jedva mesec dana kasnije Ven Đa Bao opet je osvanuo na naslovnim stranama, ovoga puta citiran kako su „posledice svetskog finansijskog cunamija na Kinu gore nego što se očekivalo“. Jedino što tada kineskoj javnosti više nije bio potreban premijer da bi shvatila da je vrag odneo šalu: nekoliko dana ranije objavljeni stimulativni paket od četiri triliona kineskih juana (568 milijardi američkih dolara) već je govorio sam za sebe.

Posledice krize trenutno se najviše osećaju na kineskom jugoistoku, takozvanoj fabrici sveta. Ogromna koncentracija preduzeća koja se bave proizvodnjom robe šarolikog asortimana i njihov neprestani rast u broju i veličini zasnivali su se na porudžbinama iz inostranstva, koje su godinama iz dana u dan rasle, privučene povoljnim cenama i pouzdanom isporukom i standardima robe. Međutim, uprkos konkurentnosti koje imaju zahvaljujući jeftinijim materijalima, radnoj snazi i državnim poreskim olakšicama, kineski izvozni sektor doživeo je krajem prošle godine jak udar, kada su se veličina i količina božićnih paketa na zapadnoj hemisferi znatno smanjile. Umesto gomile narudžbina, mnoge fabrike su bile prinuđene da smanje proizvodnju, a preko 65.000 zatvoreno je zbog slabije potražnje iz inostranstva paralizovanog finansijskom krizom. Posebnu brigu predstavlja opasnost od gubitka oko sedam miliona radnih mesta nakon zatvaranja. Vlada strahuje da su učestali protesti na jugu, mada slabog intenziteta i za sada uglavnom usmereni ka vlasnicima fabrika, tek nagoveštaj onoga što sledi ukoliko se problem otme kontroli. I pošto većinu radne snage, oko 58 odsto, čine imigranti iz ruralnih krajeva u unutrašnjosti zemlje, teško je zamisliti da bi išta dobro mogao da donese njihov povratak u rodne krajeve gde članovi njihovih porodica ionako jedva spajaju kraj s krajem. Preko 700.000 ovakvih slučajeva već zadaju ogromnu glavobolju kineskoj vladi.

Otuda i ne iznenađuju mere koje kineska vlada preduzima da obuzda negativne posledice finansijske krize. Preduzećima je naloženo da pre otpuštanja po svaku cenu prvo pokušaju da svoje troškove balansiraju smanjenjem plata. Ovo je posebno zanimljivo ako se uzme u obzir da je ranije objavljeno da se za kraj 2008. godine vlada spremala da podigne minimalnu platu, sve u želji da smanji ogromnu razliku u primanjima između bogatijih i siromašnijih slojeva. Takođe, sva preduzeća koja otpuste više od 40 radnika moraće da traže dozvolu države pre nego što se opredele na takav korak. Na kraju, vlada se obavezala da će sve one koji ostanu bez posla prekvalifikovati o državnom trošku, a preduzećima je naloženo da im isplate supstancijalnu nadoknadu.

NOVI TEMELJI: Na drugoj strani, globalna kriza mogla bi da preusmeri tok investicija iz razvijenih zemalja u Kinu i druge zemlje u razvoju ka njihovim domaćim tržištima. Priliv novih investicija ključan je za državu koja godišnje treba da obezbedi 6.000.000 novih radnih mesta samo za novopristigle univerzitetske diplomce i nastavak strelovitog ekonomskog rasta kojim kupuje društveni mir.

Zato i ne čudi što se kineska vlada odlučila na svoju verziju bail–outa. Za razliku od američke sapunice koja se razvijala nedeljama i čije su poslednje epizode bile sastavljene od glasanja, odbijanja, prozivki, vraćanja na glasanje itd., obnarodovanje kineskog stimulativnog paketa pre potpada pod žanr trilera, jer su detalji i dubina njegovog džepa bili iznenađenje za sve osim za one najupućenije. Takođe, za razliku od evroatlantskih zemalja, kineski stimulativni paket ne služi za krpljenje rupa u postojećim finansijskim institucijama, već je usmeren ka jačanju i razvijanju realne ekonomije.

Na listi kapitalnih projekata nalaze se izgradnja železničkih trasa u siromašnijim, zapadnim regijama zemlje, aerodromi, metro linije itd. U finansijskom sektoru krediti su postali pristupačniji a regulacije i kontrole za privatne investitore fleksibilnije.

Na drugoj strani, ovaj paket u potpunosti otkriva krhkost kineske ekonomije koju odlikuju slabija domaća potražnja i ogroman broj stanovništva koji nema osiguran čak ni osnovni nivo egzistencije. Veliki deo budžeta usmeren je na izgradnju stanova namenjenih niskoplatežnoj populaciji, kao i na uspostavljanje sveobuhvatnog sistema socijalnog osiguranja koji trenutno praktično ne postoji. Ogromna svota je namenjena reizgradnji u provinciji Sečuan posle zemljotresa koji se dogodio u maju prošle godine. Takođe, stimulativnim planom obuhvaćeni su i projekti širenja infrastrukture za snabdevanje vodom i strujom, kao i tretmana đubrišta.

NOVA SAMOSVEST: Sve ove mere imaju za cilj da u kraćem ili dužem roku pojačaju domaću potrošnju i ustanove zdravije temelje za privredni rast od sadašnjih, prekomerno zavisnih od izvoza i preosetljivih na stanje svetske ekonomije. U isto vreme, one žele da ublaže posledice krize na najosetljivije delove stanovništva.

I dok za ocenu rezultata stimulativnog paketa treba sačekati neko vreme, više je nego sigurno da je na međunarodnoj sceni opasnost koju donosi trenutna kriza već sada iskorišćena prilika za Kinu. Prethodnih meseci Zapad namiguje Pekingu u nadi da će Kina iskoristiti deo svojih ogromnih deviznih rezervi da finansira oporavak svetske ekonomije, ulažući na zapadnim berzama i tržištima i kupujući još više američkih državnih obveznica, što ukazuje na značaj Kine unutar globalne ekonomske i političke strukture. Međutim, kako su i najavili, kineski lideri globalnom problemu prišli su na lokalu, verujući da će Kina najbolje pomoći svetu ako se posveti sebi i obezbedi stabilnu ekonomiju i nastavak rasta. Od toga u dobroj meri zavisi i opstanak mnogih međunarodnih firmi koje su svoj profit poslednjih godina sve više vezivale za zahuktalu Kinu umesto na stagnirajuća zapadna tržišta. Stimulativni plan u tom smislu otkriva jednu novu dozu samopouzdanja koju do sada Kina nije pokazivala na globalnoj sceni.

Trijumf je upotpunjen samitom G20 u Vašingtonu krajem prošle godine, čija završna deklaracija, kako je ocenjeno u svetskoj i domaćoj štampi, izgleda kao in memoriam monopolarnog sveta i neprikosnovenosti američkog ekonomskog modela. Ovo verovatno prija zagovornicima „prava na samoopredeljenje“ i praktikantima „socijalizma sa kineskim karakteristikama“ više nego bilo kome drugom.

Na prelazu iz jedne u drugu godinu po tradicionalnom kineskom kalendaru, čini se da kriza nije ugrozila praznično raspoloženje. Domaći eksperti veruju da će Kina biti prva zemlja koja će izaći iz krize, i to već do kraja ove godine. A običan čovek, onaj koji bi trebalo da bude uplašen za svoj posao i primanja? Takve nećete naći na prednovogodišnjim banketima, rasprodajama, u vozovima ka unutrašnjosti Kine ili avionima ka destinacijama za odmor gde sve vrvi kao i obično i gde kriza nije česta tema razgovora. Čini se da posle trideset godina neprekidnog napretka Kinezima nije lako da poveruju u krizu i izgube optimizam.