Odgovor na poslednje veliko pitanje

Dogodilo se i to, konačno. Prvi put u istoriji borbe za LGBT prava jedan američki predsednik podržao je istopolne brakove. U sredu, 9. maja, dajući intervju Robinu Robertsu za ABC njuz, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama opisao je svoj misaoni proces kao evoluciju koja ga je dovela do ove odluke. Tome su, kako je objasnio, prethodili razgovori sa članovima njegovog osoblja, od kojih su neki deklarisani gejevi i lezbejke, ali i sa suprugom i ćerkama.

„Tokom poslednjih nekoliko godina, razgovarao sam sa prijateljima, porodicom, susedima… Kad pomislim na sve one članove mog kabineta koji su deklarisani homoseksualci, neverovatno posvećeni svojim monogamnim vezama u kojima odgajaju i decu, kad pomislim o svim vojnicima, vazduhoplovcima i marincima koji se bore na našoj strani, a i dalje su ograničeni, jer ne mogu da sklope brakove, u jednom trenutku sam shvatio da je za mene lično važno da odem korak dalje i kažem da smatram da bi istopolni parovi trebalo da budu u mogućnosti da se venčaju“, rekao je Obama u intervjuu koji je u četvrtak, 10. maja, emitovan u emisiji „Dobro jutro, Ameriko“ na mreži ABC.

USLOVNA POBEDA: Izjavom za ABC, Barak Obama dao je odgovor na „poslednje veliko pitanje“ o ljudskim pravima u SAD. Nema sumnje da njegova podrška istopolnim brakovima predstavlja veliku pobedu pokreta za LGBT prava, međutim, ta pobeda je na određeni način uslovna. Dajući im otvorenu podršku, američki predsednik je ipak dodao da i dalje smatra da države treba da zadrže pravo da samostalno odlučuju o tome hoće li ili ne legalizovati istopolne brakove. No, bez obzira na to, Barakova izjava je podigla ogromnu prašinu i izazvala opšte oduševljenje u liberalnim krugovima. Prema pisanju „Vašington posta“, u četvrtak je 120.000 korisnika društvene mreže Tviter pomenulo američkog predsednika u svojim tvitovima, dok je link sa sajta ABC-ja na kom se nalazi njegova izjava na Fejsbuku prosleđen 47.000 puta.

Njegov novoformirani stav o istopolnim brakovima ne prestaje da bude centralna tema američkih, naročito liberalnih medija. Uvod u predsednikovo izjašnjavanje bila je izjava državnog sekretara Džoa Bajdena, koji je nekoliko dana pre Obame izjavio da smatra da istopolni brakovi treba da imaju isti zakonski status kao i oni između partnera različitog pola. Činjenica da se on tek sad odlučio na ovakav korak pojedinim komentatorima još jednom je poslužila da istaknu koliko po ovom pitanju Obama zaostaje za sopstvenom partijom. Šest meseci uoči predsedničkih izbora u SAD, nema nikakve sumnje da je reč o predizbornom potezu i rukavici u lice konzervativnom protivkandidatu Mitu Romniju. Republikansku kampanju za predsedničke izbore umnogome je obeležilo skretanje sa socijalnih i ekonomskih tema na pitanja seksualnih sloboda, pa je dajući podršku istopolnim brakovima, Obama zapravo samo zajahao na talasu koji su podigli republikanci. Istraživanja kažu da zbog tvrdokornih stavova svojih predstavnika o kontracepciji, abortusu, prenatalnoj dijagnostici i rodnim ulogama u sklopu priče o porodičnim vrednostima, republikanci sve više gube glasove žena. Dajući podršku LGBT brakovima, Obama je za sebe pridobio ne samo pripadnike ove zajednice, već i mlade glasače koji u ogromnoj većini podržavaju istopolne brakove.

„Njujork tajms“ je u svom uvodniku naveo da je „za proširenje građanskih prava u ovoj zemlji uvek bio neophodan jak lider“, dok u analizi zaključuje da je Obama povukao „rizičan, ali neizbežan potez“, prilagođavajući se „silama koje menjaju istoriju“. Najstariji onlajn magazin na svetu, liberalno orijentisani Salon.com, svoj odeljak o političkim temama u poslednjih nedelju dana puni gotovo isključivo analizama i komentarima Obamine „evolucije“ po pitanju istopolnih brakova. Ovonedeljni „Njuzvik“ na naslovnoj strani donosi Obamin portret sa oreolom u duginim bojama i naslovom „Prvi gej predsednik“.

EVOLUTIVN TOK: O pitanjima LGBT prava, naročito o istopolnim brakovima, Barak Obama je nekoliko puta menjao stav tokom političke karijere. Dok je 1996. godine, kao kandidat za Senat bio među malobrojnima, ako ne i jedini političar koji je pružao podršku izjednačavanju istopolnih brakova, kasnije je stav promenio, tvrdeći da je ono nemoguće zbog tvrdokornog stava javnosti i protivljenja verskih zajednica. U predsedničkoj kampanji tokom 2008. tvrdio je da „tradicionalni“ brak treba sačuvati, podržavajući samo takozvane građanske zajednice LGBT parova. Po mišljenju mnogih komentatora, za Obamino konačno izjašnjavanje za LGBT brakove treba najviše zahvaliti državnom sekretaru Bajdenu, jer zbog njegove eksplicitne, više puta ponovljene podrške, Obama sebi više nije mogao da priušti nedoslednost u stavu, pa je pod pritiskom medija i javnog mnjenja morao konačno da kaže da ili ne za gej brakove.

Obamina „evolucija“ poklapa se i sa evolucijom raspoloženja američke javnosti o pitanju LGBT brakova. U protekle dve decenije, a naročito u poslednje tri godine, u stavovima javnog mnjenja došlo je do velikih promena. Prema istraživanjima agencije „Galup“, polovinom devedesetih godina, oko 70 procenata Amerikanaca protivilo se istopolnim brakovima. Novo istraživanje, objavljeno prošle nedelje, kaže da danas nešto više od polovine građana smatra da istopolne brakove treba izjednačiti sa tradicionalnim. Podeljenost javnosti dovoljno je duboka da protivnicima da mogućnost za postavljanje ozbiljnih prepreka konačnom izjednačavanju, ali sudeći po brzini kojom se stvari menjaju, samo je pitanje vremena kada će do toga doći. Naime, najveći broj protivnika izjednačavanju čini populacija starosti između 70 i 79 godina, dok podršku daje 56 odsto ljudi iz starosne grupe između 30 i 39 godina i više od 70 odsto onih starosti od 18 do 29 godina. Takođe, povećana vidljivost LGBT populacije u vojsci, poslovnim krugovima i na televiziji dovodi do toga da čak i protivnici preispituju sopstveni stav. Jedan sedamdesetogodišnji pristalica Mita Romnija izjavio je prošle nedelje „Njujork tajmsu“ da ne može da kaže da li je za ili protiv gej brakova, jer ne zna kakvi će biti njegovi unučići.

Obamina podrška istopolnim brakovima odjeknula je i van severnoameričkog kontinenta, pa je već narednog dana hrvatski „Jutarnji list“ preneo izjavu premijera Hrvatske Zorana Milanovića da njegova vlada priprema zakon koji će omogućiti legalizaciju: „Mislim da moramo ići korak napred, po ugledu na najnaprednije države sveta. Davanjem jačeg civilnog prava istopolnim zajednicama nikome neće biti oduzeta stečena prava. Niko nije gej, niko nije homoseksualac zato da bi bilo kome u svojoj okolini pakostio, nego naprosto zato jer je takav ili takva. To je elementarna društvena empatija, mislim i pristojnost, da ljude drugačije seksualne orijentacije od one većinske prihvatite kao nešto normalno, kao nešto što je deo njih, kao nešto što nije usmereno protiv nikoga“, kazao je Milanović.

U subotu, 12. maja, Marijela, ćerka kubanskog predsednika Raula Kastra, predvodila je kolonu na gej paradi u Havani. Marijela, koja je i inače istaknuti borac za LGBT prava, izjavila je da njen otac podržava istopolne brakove i da se nada da će oni na Kubi uskoro biti legalizovani. Takođe se pohvalno izrazila o Obaminoj izjavi, rekavši da njegove reči imaju veliku težinu.

MLAKA KONTRA: Reakcija konzervativnih krugova na predsednikovu izjavu mlaka je do te mere da se može reći da je obrnuto srazmerna egzaltaciji liberalnih. Tu treba imati u vidu i da je Obamina izjava usledila samo dan nakon referenduma u Severnoj Karolini na kome se većina glasača izjasnila protiv gej brakova. Mit Romni je samo ponovio svoj stav da ne prihvata legalizaciju homoseksualnih brakova, istakavši da je brak zajednica muškarca i žene. Demokrate, takođe, nisu ostale dužne Romniju, pa su podsetile da se on zalagao za legalizaciju neke vrste vanbračne zajednice među gej parovima, a da danas u izbornoj kampanju govori da ne priznaje homoseksualcima ni takvu vrstu zajednice. Saopštenjem u kom se kratko kaže da je brak samo i jedino zajednica muškarca i žene, oglasio se i Rik Santorum, poslednji protivkandidat Mita Romnija koji se nedavno povukao iz predizborne trke.

Tu i tamo, od republikanaca se mogu čuti optužbe na Obamin račun da je već često menjao svoj stav, međutim, nakon ovako eksplicitne izjave u korist istopolnih brakova, teško je zamisliti da bi Obama mogao da povuče reč. Ostaje jedino nedoumica zašto republikanci ne pokazuju glasnije protivljenje njegovom stavu: da li zbog toga što je legalizacija pitanje vremena ili zato što predsednikov stav na konkretnom planu ne znači gotovo ništa, budući da se založio za to da zakonska regulativa i dalje treba da ostane u nadležnosti američkih saveznih država.

PRVI GEJ PREDSEDNIK: Barak Obama na naslovnoj strani Njuzvika