Velika Britanija – Saslušanje Tonija Blera

Od Prištine do Bagdada

03. februar 2010, 15:27 Marko Milovanović

Bivši britanski premijer došao je u petak 29. januara pred komisiju Džona Čilkota na saslušanje i odbio da prizna kako je da bi opravdao ratne avanture u Iraku obmanjivao britanski parlament i javnost o tome da Sadam Husein poseduje hemijsko oružje: "Zaista sam verovao. Zaista sam verovao, bez svake sumnje..." Dok je govorio, često je stavljao ruku na srce, valjda da se, kao Klinton kad je izgovorio ono čuveno: "Nisam imao seks sa tom ženom", u toku iskaza ne bi hvatao za nos, pa analitičari to tumačili kao govor tela koji otkriva laž

Za „Vreme“ iz Londona

Hladno jutro i veliki broj policajaca na ulicama Londona nisu sprečili nekoliko stotina demonstranata da se okupe ispred Konferencionog centra „Kraljica Elizabeta“, u kojem je prošlog petka održano dugo iščekivano saslušanje Tonija Blera o učešću Britanije u ratu u Iraku 2003. godine. Bivši premijer je pokušao da opravda slanje 45.000 trupa u Irak, da odgovori na mnoga pitanja vezana za kontroverze koje su isplivavale na površinu proteklih meseci, ali i da objasni svoju spoljnopolitičku ideologiju u vezi sa ostalim „intervencijama“, među kojima je i ona na Kosovu.

Šarlot Ričardson iz Birmingema, čiji je sin stradao u Iraku, došla je sa nadom da će nekadašnjem premijeru u lice moći da kaže da je ratni zločinac. Ona za „Vreme“ kaže da za smrt vojnika neko mora da odgovara. „Ako živimo u demokratskom društvu, onda za svaki zločin mora postojati zločinac. Za međunarodne zločince kao što je Bler postoji Tribunal u Hagu“, kaže Šarlot i negoduje što je premijer u zgradu gde je saslušan ušao na zadnji ulaz.

PRAVNE NESUGLASICE: Rat u Iraku 2003. godine opravdan je strahom da Sadam Husein razvija oružje za masovno uništenje, što se kasnije ispostavilo kao neistina. Pred Istražnom komisijom Bler je ponovio svoj već poznati i često osuđivani stav, da bi u rat ušao pa čak i da je znao da Sadam Husein „nema oružje“. Bleru se na teret stavlja i da je odluku o ulasku u rat zapravo doneo nakon sastanka sa Džordžom Bušom na njegovom ranču u Teksasu 2002. godine, mnogo pre nego što su propali napori oko rezolucije Ujedinjenih nacija. Postavljeno je i pitanje legalnosti ulaska u rat, jer koraci koje je Britanija preduzimala nisu bili u skladu sa Rezolucijom 1441 Saveta bezbednosti, koja je određivala kriterijume po kojima se sme vojno intervenisati.

Bivši savetnik Blerovog kabineta, lord Piter Goldsmit, u saslušanju sprovedenom dva dana ranije rekao je da je bilo „željno iščekivano“ da Ujedinjene nacije donesu još jednu rezoluciju, a kako se to nije desilo, američki i britanski pravni stručnjaci pažljivo su proučili Rezoluciju 1441 i zaključili da ona dozvoljava vojnu intervenciju u Iraku. Nakon ovog svedočenja britanska javnost je bila iznenađena, a opozicija tvrdi da se „pravnim stručnjacima“ iz Londona i Vašingtona ozbiljno politički manipulisalo. Dva bivša pravna savetnika Kancelarije za spoljnu politiku, Majkl Vud i Elizabet Vilmšurst, pred istom Istražnom komisijom potvrdili su da su njihove primedbe o nelegalnosti invazije na Irak bile konstantno odbacivane.

MIROTVORCI ILI AGRESORI: Britanska vojska na Kosovu

BEZ KAJANJA: Nakon više od šest sati saslušanja, komentatori većine medija složili su se da je nekadašnji premijer „navalio da odbrani“ rat u Iraku. „Indipendent“ na naslovnoj strani donosi oštar naslov „Bler se pokazao više kao luda nego kao lažov“, dok „Gardijan“ tvrdi da bivši premijer nije jasno obrazložio zašto je poslao trupe na Sadama Huseina koji nije posedovao hemijsko oružje. Nik Robinson, politički urednik BBC-ja, zapaža da tokom saslušanja, iako često navođen od strane komisije, Bler nije ponudio nikakvo izvinjenje. Na komentar predsednika komisije da se u sali trenutno nalaze članovi porodica poginulih vojnika i na njegovo pitanje „da li vam je žao zbog nečega“, Bler je odgovorio da oseća „odgovornost, ali ne i žaljenje“, što je izazvalo uzvike protesta u sali.

„Sadam Husein bio je čudovište, bio je opasan, bilo je bolje da se tom pretnjom pozabavimo, i ja verujem da je svet sada sigurniji“, kazao je Bler, dodajući da bi ponovo učinio isto.

Rej Kejs, otac jednog poginulog vojnika, nalazio se u sali u kojoj je Bler saslušavan. U londonskom „Gardijanu“ objavljena je njegova ispovest o tom „susretu“. “ Preko ramena video sam nekoliko markera na stolu i veoma organizovane beleške, lako je odlazio na stranu na kojoj može naći materijal za svoje veoma opširne odgovore. Tako je brzo pronalazio strane koje su mu potrebne, da sam pomislio kako je od komisije verovatno ranije zatražio spisak pitanja koja će mu postaviti“, kaže Kejs.

IRAK I KOSOVO: Britanski mediji poslednjih meseci, od kada traje javno saslušanje o ratu u Iraku, porede iračku situaciju sa onom na Kosovu i u Srbiji 1999. godine. I Toni Bler je u svom iscrpnom izlaganju pomenuo Kosovo koje, kako on kaže, za vreme vojne intervencije nije izazvalo velika previranja u britanskoj javnosti.

„Mogla je da se desi i velika javna debata o legalnosti vojne intervencije na Kosovu kasnih devedesetih godina, ali to nije bio politički diskutabilan problem“, rekao je Bler pred Istražnom komisijom.

Kako je Kosovo bilo Blerov prvi i, smatra se, „veoma uspešni“ ratni poduhvat, moglo je da posluži kao presedan za svaki sledeći. Džeki Ašli, kolumnistkinja „Gardijana“, komentariše da je Bleru iskustvo na Kosovu jako pomoglo. Time su „pokupljena odobravanja po celom svetu“, što je Bleru dalo kredibilitet da posle 11. septembra priču o strašnim teroristima dopuni i onom iz ličnog iskustva o tome kako to izgleda kada se zbaci „tiranin“ sa vlasti.

U svom poznatom govoru u Čikagu u aprilu 1999. godine, u kojem je obrazložio svoju spoljnu politiku sa akcentom na kosovskom problemu, Bler je ustanovio i termin „samo rat“, što se odnosilo na rat ne za teritoriju i strateške interese, već za ideju i slobodu ugroženih ljudi. Mnogi kritičari, mada dosta kasnije, ovo su ocenili kao postavljanje niskog kriterijuma za opravdanje nekog sledećeg rata. Svetski portal „Otvorena demokratija“ piše da ratni teoretičari posmatrajući Kosovo, Irak i Avganistan sa ubeđenjem tvrde da „samo rat“ ne postoji i da su uvek po sredi i ekonomski ili strateški interesi. Nekada su objašnjenja bolja, nekada lošija, ali sva se svode na jedno: zašto bi neko trošio sopstveni novac i živote sopstvenih vojnika ako zauzvrat ne dobija ništa?

AMERIČKA VEZA: S druge strane, učešće Britanije u rešavanju konflikta na Kosovu gleda se i kao jačanje veza sa Amerikom. Deo britanske javnosti smatra da je prijateljsko „pamti pa vrati“ obavezalo Ujedinjeno kraljevstvo na rat u Iraku. Robin Lasting, autor i voditelj popularne emisije „Svet večeras“ na BBC Radiju 4 nakon niza osuda na račun odbrane bivšeg premijera postavio je pitanje o savezništvu sa Sjedinjenim Američkim Državama, ulogom u NATO-u kao i poziciji Ujedinjenih nacija.

„Veoma me je intrigiralo kako je on (Bler) prokomentarisao diskusiju koju je imao sa predsednikom Klintonom vezanu za NATO intervenciju na Kosovu 1999. Bler je rekao da, imajući u vidu Klintonovu podršku Britaniji za Kosovo, snažno oseća da to Americi treba uzvratiti u Iraku. Ne zaboravite – nije bilo eksplicitnog zaustavljanja od strane Ujedinjenih nacija za intervenciju na Kosovu“, kaže Lasting u svojoj emisiji.

Nekadašnji premijer Kosovo koristi i kao objašnjenje da rat u Iraku nije inspirisan borbom protiv islama. U intervjuu datom prošlog decembra američkoj televiziji ABC, na pitanje novinara da li je rat u Iraku imao dimenziju borbe protiv muslimanskog sveta, Bler je odgovorio: „Prva odluka vezana za rat i mir koju sam doneo bila je oko Kosova, gde smo mi pomagali kosovskim Albancima koji su bili muslimani u borbi protiv hrišćanski pravoslavne vlade.“

Opšti stav koji se mogao čuti na svim medijima jeste da se Bler snažno branio, i da je neočekivano i dalje ponosan na rat u Iraku. „Obzerver“ piše da najteže ispitivanje ipak čeka trenutnog premijera Gordona Brauna, zbog činjenice da mu je javno saslušanje zakazano svega nedelju dana pred parlamentarne izbore. Iako Braun nije bio zadužen za najteže odluke u vezi sa ratom u Iraku, nezgodna pitanja koja ga čekaju mogu uticati na rezultate izbora.

Pakao blažene lažljivosti

OSPORAVANO PRISUSTVO: Britanska vojska u Iraku

„Zaista sam verovao. Zaista sam verovao, bez svake sumnje…“, rekao je bivši britanski premijer Toni Bler, odbijajući da pred komisijom kojom je predsedavao Džon Šilkot, 29. januara, prizna da je, kako bi opravdao ratne avanture u Iraku, obmanjivao britanski parlament i javnost o tome da Sadam Husein poseduje hemijsko oružje. Dok je govorio, često je stavljao ruku na srce, valjda da se, kao Klinton kad je izgovorio ono čuveno: „Nisam imao seks s tom ženom“, u toku iskaza ne bi hvatao za nos, pa analitičari to tumačili kao govor tela koji otkriva laž.

Blerovo ime su na transparentima i u novinskim naslovima odvajanjem slova B odavno pretvorili u reč lažov – B(liar) – i to mora biti ponižavajuće za njega, koji je gradio imidž i politiku na moralnom imperativu, za koga je moral, navodno, bio ključni kamen kušnje. Jedan novinski komentar njegovu iračku politiku opisuje kao mešavinu amaterizma i evangelističkih uverenja. Bler je, inače, konvertit u katoličanstvo, te „iračke“ 2003. godine je sa ženom stajao pred papom Pavlom II, a 2007. je objavljeno da je prešao u katoličanstvo. Osnovao je Tony Blair faith fondation, a 2009. je sa nekoliko univerziteta lansirao i postdiplomski program „Vera i globalna inicijativa“.

Bler, međutim, nije postupio baš hrišćanski kada je odbio da izrazi kajanje zbog bilo čega. Ponavljao je da je važno da mu se ne postavljaju pitanja iz marta 2003, već ona iz 2010: šta bi bilo da je Sadam ostao na vlasti? Išao je i korak dalje u zastupanju neke vrste humanitarnog antidiktatorskog krstaškog pohoda: ponovio je poziv svetskim liderima da preduzmu vojnu akciju i protiv Irana, koji je opisao kao opasniji, nego što je to bio Irak pod Sadamom Huseinom.

Možda misli i da su i Albanci pogrešili što su spomenik u Prištini podigli Klintonu, a ne njemu. Kaže da je još pre Klintona i Buša podržavao nasilno svrgavanje diktatora po svetu i tzv. humanitarnu intervenciju. U svoje zasluge ubrajao je akcije NATO-a u Bosni, i Kosovo, i obaranje Slobodana Miloševića, i smenu režima u Sijera Leoneu i talibane.

Za nas je to saslušanje interesantno zbog Blerovog objašnjenja, za ovdašnje aktere velikih političkih borbi devedesetih verovatno ponižavajućeg, da je akcija protiv Sadama Huseina bazirana na metodama koje su dovele do obaranja Slobodana Miloševića u Srbiji 2000, a to su podrška opozicionim grupama i optuživanje Sadama za ratni zločin tokom iračke invazije na Kuvajt 1990.

(NE)JEDINSTVEN SLUČAJ: Možda se ovde, u Srbiji, prerano nameće zaključak da se, osim pred Međunarodnim sudom pravde, opet, eto, i u pojedinim državama predvodnicama intervencije 1999. raspravlja o našem „jedinstvenom slučaju“ kao i o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti devet godina kasnije. Međutim, ako se pritešnjeni Bler osvrnuo na „naš jedinstven slučaj“, to možda samo znači da on veruje da je to upečatljiv primer koji pojačava njegovu, inače, ponižavajuću poziciju, ili naprosto podseća da je tada imao visok rejting, pa prebacuje odgovornost na narod.

Bler je negirao da je s američkim predsednikom Džordžom V. Bušom, na ranču u Krofordu u Teksasu 2002, godinu dana pre intervencije u Iraku, sklopio ugovor potpisan krvlju (izraz Kristofera Mejera, bivšeg britanskog ambasadora u SAD). Rekao je samo da je obećao „da će biti s njim“. Buš ga je, posle, na tužnom kraju svog mandata, u januaru 2009. odlikovao predsedničkom medaljom slobode. Odavno su Blera nazvali „Bušovom pudlicom“, a kad je podneo ostavku, politički komentator „Flit strita“ Robert Haris je napisao roman Duh (The Ghost), u kome je jedan od likova britanski premijer pod uticajem CIA, koji predstavlja karikaturu Blera. U novembru 2007. bilo je objavljeno da će po knjizi film snimiti Roman Polanski. Film je navodno u produkciji, a Polanski se bori sa grehom mladosti.

Blera su u iračkom saslušanju zapravo samo pitali: ako si znao da Sadam Husein nije imao hemijsko oružje, zašto si obmanuo javnost u vezi sa razlozima za ulazak u rat i tamo poslao 45.000 britanskih vojnika? Drugo pitanje je čisto retoričko: ako si mislio da Sadam stvarno ima hemijsko oružje zašto si vojnike izložio riziku i poslao ih tamo bez dovoljne zaštite? Hemijsko oružje nije pronađeno, a neki komentari kažu da je jedino hemijsko oružje koje je Sadam imao bilo ono koje mu je došlo sa zapada za rat protiv Irana, koje je upotrebio za gušenje unutrašnje pobune, a nije ga upotrebio prilikom ratovanja u Kuvajtu.

ŽRTVE: Bivšeg britanskog premijera u haškoj ćeliji Slobodana Miloševića vide ipak samo autori elektronskih pisama čitalaca. U pozadini Blerovog saslušanja je pre svega neraspoloženje britanske javnosti zbog 179 poginulih britanskih vojnika u iračkom ratu. Braneći se, Bler nije suočavan sa civilnim žrtvama u Iraku, a nad kojima se svet zgražava.

Po jednoj računici, žrtve na Bliskom istoku su čak 285 puta veće od žrtava 11. septembra. U Kragujevcu 1941. je bilo 1:100. Procene o iračkim žrtvama između 2003. i 2009. kreću se od 100.000 i idu čak do 600.000 poginulih i oko 3,9 miliona interno i eksterno raseljenih. Organizacija Iraq Body Count (IBC) na osnovu medijskih izveštaja objavljuje procenu o 94.902–103.549 civilnih žrtava intervencionističkih i pobunjeničkih akcija, unutrašnjih sukoba i povećanog kriminalnog nasilja. Svetska zdravstvena organizacija objavila je rezultate istraživanja Iraq Family Health Survey u 9345 domaćinstava širom Iraka na osnovu kojeg se procenjuje da je od marta 2003. do juna 2006. bilo 151.000 stradalih.

Druga procena The Lancet study dostiže 654.965 vanrednih nasilnih i nenasilnih smrti. To uključuje i smrti zbog povećanog bezakonja, degradirane infrastrukture, slabe zdravstvene zaštite. U toj brojci, 31 odsto je stradalo nasilnom smrću, a među njima od puške 56 odsto, od bombe-automobila 13 odsto, od neke druge eksplozije 14 odsto, vazdušnog napada 13 odsto, u incidentima dva odsto.

Anketa Opinion Research Business – ORB poll, sprovedena u avgustu 2007, dolazi čak do broja od 1.033.000 mrtvih. Do nje se došlo tako što je 2000 odraslih Iračana, odabranih po reprezentativnom uzorku, odgovorilo na pitanje da li je neko iz njihovog domaćinstva ubijen u ratu – 22 odsto je odgovorilo da je izgubilo nekog člana porodice.

I druge asocijacije objavljuju podatke o žrtvama: poginulo je 136 novinara, 1315 lica angažovanih po ugovoru (da kuvaju, da peru veš, da popravljaju infrastrukturu, da prevode, da analiziraju obaveštajne podatke, da čuvaju zatvorenike, da štite vojne konvoje, da razvoze vodu). Ali Hali iz Iračke LGBT grupe u Londonu tvrdi da je stradalo 680 gejova i lezbejki.

Da li podastiranje tih podataka nagoveštava da je Irak groblje koncepta humanitarne intervencije i takozvanog čistog rata radi širenja demokratije? Da li je to saslušanje samo prigovor amaterizmu ili „suđenje“ intervencionizmu?

Robert Fisk u „Indipendentu“: „Video sam da je Bler bio uspešan u Iraku, kao što je bio u Gazi prošle godine. Sve postaje bolje i bolje. Život u Iraku je bolji – bolji nego što je bio 2007, 2003, 2002 pa i 2001. Shvatio sam. Pre invazije, za sve je bio kriv Sadam. Posle invazije za sve su krivi Al kaida i Iran. I, verovatno ćemo sada upasti u Iran?“

Tekst Roberta Fiska nosi naslov „Čista savest Tonija Blera“ i podseća na nekadašnje izveštaje iz Vijetnama: „Krv je tekla preko mojih cipela u sobi za hitne intervencije bagdadske bolnice marta 2003, ljudi s fosfornim opekotinama vrište, starac iz čije prazne očne duplje kaplje krv na maramicu, gomila dekomponovanih tela u bagdadskoj mrtvačnici, krici – oh da, urlici i tužbalice. A onda, lord Bler juče, sedi u Centru za konferencije ‘Kraljice Elizabete II’ u svom oh–so–clean biznis odelu, sa svojom oh–so–clean crvenom mašnom, u svojoj oh–so–clean beloj košulji, sa svojom oh–so–clean savešću… Razlika između pakla bola i pakla blažene lažljivosti…“

Milan Milošević

Komisija

Posle okončanja povlačenja britanske vojske iz Iraka u julu 2009, britanska vlada se saglasila da se povede nezavisno javno saslušanje o iračkom ratu. Toni Bler nije prvi britanski bivši premijer kome je zapalo da stane pred specijalnu istražnu komisiju. Pre njega raznim povodima u takvoj situaciji našli su se i Margaret Tačer i Džon Mejdžor. Praksa nezavisnih javnih saslušanja je davno i duboko ukorenjena u britanski politički život. Obično do toga dolazi onda kada objašnjenja vlasti o nekom važnom pitanju ne zadovoljavaju javnost. Formiranoj komisiji je omogućen neograničen pristup svim dokumentima, pa i tajnim, a takođe joj je dato i pravo da pozove svakoga koga smatra za potrebno. Komisijom predsedava ser Džon Čilkot, poznati pravnik. Od nje očekuju nepristrasno objašnjenje zbivanja povezanih sa slanjem britanske vojske u Irak. O rezultatima istrage komisija obaveštava javnost, a ne vladu, parlament ili kraljicu. Komisija nije sud, ona ne može i nije dužna da ikoga okrivljuje. Ako se pokaže da je neko lice krivo, ti fakti neće biti skrivani. To saslušanje je, kako izgleda, ipak više povezano s britanskim sistemom kontrole i ravnoteže vlasti (check and balance). Osnovno pitanje glasi: da li vlada ulazi u rat s osloncem na procene, studije i planove Ratnog kabineta, ili se oslanja na intuiciju premijera, na podršku njegovih ljudi, i na manipulaciju javnim mnjenjem. Preterano korišćenje takozvanog spina Blerov prethodnik Džon Mejdžor je poodavno nazvao „porno politikom“. Da je to bilo nešto žešće od pornografije govori i samoubistvo vladinog eksperta za naoružanje Dejvida Kelija, koji je bio izvor BBC-ja za prilog o tome kako su procene obaveštajnih službi da Sadam može da upotrebi hemijsko oružje za 45 minuta doterane. Izveštaj takozvane Hatonove komisije je svojevremeno oslobodio vladu odgovornosti, a štampa je napadala taj izveštaj.

M. M.

Čikago 1999.

Neke je pominjanje Balkana podsetilo i na Blerov govor u Ekonomskom klubu u Čikagu aprila 1999, u kome je on promovisao doktrinu o slučajevima koji i bez odobrenja Ujedinjenih nacija opravdavaju vojne intervencije protiv brutalnih režima. On je tada, kada bombardovanje Srbije nije davalo željeni psihološki efekat, uz izraze gađenja zbog ogavnih zločina, tražio da radi dostizanja humanitarnih ciljeva Klinton naredi kopnenu vojnu intervenciju i bez mandata UN-a.

Govorio je tada kako je NATO razorio veći deo Miloševićevih vazdušnih snaga, četvrtinu radarskih sistema, rafinerije, linije komunikacije ka Kosovu; vojnu infrastrukturu, veliki deo skladišta municije, da je moral jugoslovenske vojske počeo da puca, a da je OVK sada veća i da ima veću podršku nego kad je Milošević počeo akciju protiv nje.

Uveravao je taj ekonomski forum kako je uvek smatrao da će ta kampanja zahtevati vreme. Kao što je verovao da nema alternative vojnoj akciji, tako je uveren da nema alternative nastavku vojne akcije dok se ne postigne uspeh: povratak izbeglica i povlačenje srpskih vojnih i paravojnih formacija s Kosova i – prihvatanje sporazuma iz Rambujea.

Tada je rekao i kako veruje da je Slobodan Milošević uverio sebe da će Alijansa pući, ali da je siguran da će Klintonovo vođstvo obezbediti jedinstvo i da je uspeh jedina strategija. „Na svoj pedeseti rođendan NATO mora prevladati…“

Dodao je još i to da se pre dvadeset godina oni (zapadna alijansa) ne bi borili na Kosovu, da bi se povukli, a da je činjenica da su sada angažovani zapravo rezultat širokog spektra promena – kraj hladnog rata; promena tehnologije; širenje demokratije. Veli da se svet promenio na fundamentalniji način, da globalizacija nije samo ekonomski već i politički i bezbednosni fenomen.

Nudio je spektar intervencionističke argumentacije – da su mnogi od domaćih problema na Zapadu izazvani na drugoj strani sveta, da finansijska nestabilnost u Aziji urušava poslove u Čikagu i u njegovom Daramu, da siromaštvo na Karibima znači više droga na ulicama u Vašingtonu i Londonu, da konflikt na Balkanu dovodi više izbeglica u Nemačku i u SAD. Po toj logici, sada bi trebalo da usledi invazija na Vol strit.

Više iz rubrike Svet

SAD

19.novembar 2024. B. B.

Tramp najavio korišćenje vojske za masovne deportacije

Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp je u nekoliko navrata tvrdio da će deportovati najmanje 15 miliona, pa čak i čak 20 miliona ljudi koji se ilegalno nalaze u SAD

Sukob koji ne prestaje

19.novembar 2024. Bojan Bednar

Ruska invazija na Ukrajinu: Hiljadu dana besmislenog ubijanja

Za hiljadu dana rata u Ukrajini ubijeno je desetine hiljada civila, među kojima i najmanje 659 dece. Političarima i generalima ne fali ni dlaka s glave

Rat u Ukrajini

18.novembar 2024. S.Z.

Bajdenov poklon pred penziju: Američkim raketama sme se gađati Rusija

Američki predsednik Džozef Bajden dozvolio je Ukrajini da gađa Rusiju američkim oružjem dugog dometa. Donald Tramp je najavljivao smanjenje pomoći Ukrajini, a sada mu sledi još teži težak zadatak, da spreči globalnu konfrontaciju

Fudbal i politika

18.novembar 2024. B. B.

Bukurešt: Orilo se „Kosovo je Srbija“

Kako su navijači Rumunije na utakmici sa Kosovom isprovocirali gostujuće fudbalere i izazvali međunarodni incident

SAD

17.novembar 2024. S.Ć.

Bajden dozvolio Ukrajini da koristi rakete na teritoriji Rusije

Odluka još dva meseca aktuelnog predsednika SAD da dozvoli Ukrajini korišćenje američkih raketa u ratu sa Rusijom predstavlja značajnu promenu politike Vašingtona u ukrajinsko-ruskom sukobu

Komentar

Rušenje Generalštaba: Interes iznad zakona

Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević

Sonja Ćirić

Komentar

Čujemo se neki dan od ponedeljka

Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost

Nemanja Rujević

Kolumna

Kulturni gnevnik – 23. maj 2024.

Teofil Pančić

Vidi sve

Poslednje izdanje

Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu

Vučićevi politički zatvorenici

Istraživanje: Srbija i Mađarska

Zajednički poslovi dvojice autokrata

Slučaj Železničke stanice u Novom Sadu

Krivična, pa tek onda moralna odgovornost

Amerika nakon predsedničkih izbora

Strah od samih sebe

29. Jugoslovenski pozorišni festival – “Bez prevoda”: Reč selektorke

Život i smrt istine i pravde

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve

Vreme 1767 13.11 2024.