Foto: AP/Hatem Ali
Veštačka inteligencija koristi se u ratovanju u Pojasu Gaze. Uz njenu pomoć, izraelske oružane snage mogu mnogo brže da odrede ciljeve napada. Ali, kakve su posledice?
Izraelske snage svakodnevno vrše napada u Pojasu Gaze. Deklarisani cilj je uništenje terorističke organizacije Hamas.
Rezultat je: masovno uništenje. Kako ukazuju Ujedinjene nacije, više od 60 odsto stambenih jedinica u Pojasu Gaze je uništeno ili teško oštećeno. Takođe, ubijeno je skoro 19.000 ljudi, od čega 70 odsto žena i maloletnika.
Ti podaci potiču iz Ministarstva zdravlja u Pojasu gaze koje je pod upravom Hamasa i vlade mnogih zemalja smatraju da su podaci verodostojni, piše Dojče Vele.
Hiljade ljudi su pod ruševinama srušenih zgrada i vode se kao nestali.
„Neselektivno“ – ili s velikom preciznošću?
Američki predsednik Džozef Bajden optužio je Izrael za „neselektivno bombardovanje“. Ali, istraživanje o tome kako se vodi rat u Pojasu Gaze dolazi do drugačijeg zaključka.
Izraelske oružane snage tvrde da izvode napade s velikom preciznošću, a kako same navode, do sada je napadnuto više od 22.000 ciljeva. To je omogućila upotreba najnovije tehnologije i veštačke inteligencije, kaže Liran Antebi sa Instituta za nacionalnu bezbednost, koji je već istraživao tu temu i pre rata u Gazi.
„Postoji relativno visok stepen autonomije, što znači da uređaji analiziraju okruženje i vrše veoma brze proračune. A sistem veštačke inteligencije to može bolje od ljudi, jer može mnogo brže sve da izračuna i mnogo brže da sprovede odluku“, kaže Antebi.
Ciljevi se brže definišu
Ključ tog načina ratovanja leži u brzom definisanju ciljeva napada na osnovu velike količine podataka. Oružane snage Izraela od 2019. imaju tzv. „Centar za mete“ (Target Center) u kojem su, prema rečima bivšeg načelnika Generalštaba Aviva Kočavija, angažovane stotine vojnika. Izrael je još 2021. koristio sisteme ciljanja zasnovane na veštačkoj inteligenciji tokom eskalacije u Pojasu Gaze: „Izraelska vojska je objavila da su u toj operaciji korišćena tri sistema veštačke inteligencije“, kaže Kočavi.
To joj je omogućilo da iz različitih izvora informacija i u roku od dvanaest dana kreira 200 visokokvalitetnih ciljeva. Ranije je vojsci bilo potrebno 360 dana da dođe do tolike količine ciljeva. Jedan od sistema se zove „Habsora“ (Jevanđelje).
Sve manje vremena za provere
Juval Abraham je takođe istraživao tu temu i o tome objavio rezultate u časopisu na engleskom jeziku „+972 Magazine“.
Razgovarao je s ljudima u izraelskom bezbednosnom aparatu koji su izrazili zabrinutost: „Izvori s kojima sam razgovarao pokrenuli su ozbiljna pitanja o vojnom kvalitetu nekih od tih ciljeva. Ako postavljate stotine ili čak hiljade ciljeva svakog dana, oni smatraju da je tada drastično smanjena mogućnost da ljudi to prate, kako bi se obezbedilo da informacije budu solidne.“
Tada se, kažu Abrahamovi izvori, dolazi u veliko iskušenje da se daju preporuke za ciljeve do kojih se došlo na osnovu brzo pripremljenih podataka, odnosno velikog broja podataka, a sve to bez većih provera.
Više ciljanih ubistava?
Posledica uvođenja nove tehnologije je drugačiji način vođenja rata – čak i ako je sada cilj u Pojasu Gaze da se ubiju pripadnici Hamasa, ukazuje Abraham.
„Ako koristite veštačku inteligenciju, ako možete da obrađujete skoro beskonačne količine podataka, što ranije nije bilo moguće kada su to radili ljudi, onda možete ciljano da ubijate ne samo ključne lidere Hamasa, već i hiljade drugih koji pripadaju Hamasovom vojnom krilu, ali koji se ne smatraju posebno važnim.“
Procenjuje se da u Pojasu Gaze ima 30.000 do 40.000 boraca Hamasa. Posle terorističkog napada 7. oktobra, izraelski zvaničnici su najavili da će ubiti oko 3.000 terorista koji su učestvovali u terorističkom napadu.
Ubistvo svih boraca Hamasa u Pojasu Gaze možda nije cilj izraelskog rata, što i sugerišu snimci koji pokazuju na desetine zarobljenika.
Ali, mete u tom ratu nisu samo ljudi, već i javne zgrade, infrastruktura i soliteri. Cilj uništavanja tih, kako u Izraelu kažu „moćnih ciljeva,“ jeste da se slomi civilno stanovništvo.
A civili?
Juval Abraham kaže da takvo razaranje i ciljana ubistva u ovom ratu ponekad rezultiraju smrću desetina, ponekad i stotina civilnih žrtava.
Automatizovane i znatno brže preporuke da se nešto označi kao meta omogućavaju vrstu ratovanja s mnogo ciljeva za kratko vreme.
Izraelska vojska ističe da čini mnogo u zaštiti civilnog stanovništva i ističe da Hamas koristi stanovništvo u Pojasu Gaze kao živi štit.
Međutim, brojne zemlje, humanitarne organizacije i Ujedinjene nacije zahtevaju da se učini mnogo više po tom pitanju.
Za Izrael, upotreba najsavremenije tehnologije znači da je u ovom ratu moguće znatno više napada na ciljeve nego nekada, ali to očigledno dovodi i do većeg broja civilnih žrtava i većeg razaranja – a time i do veće patnje u Pojasu Gaze.
J.H/DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
