Da bi se sprečilo širenje terorizma i nasilnih akcija za postizanje političkih ciljeva, potrebno je i delovanje nevojnim sredstvima, čime se ruske vlasti do sada nisu mnogo bavile. Vojno rešenje, koje je Kremlj do sada praktikovao, osigurava samo nastavak nesigurnosti i nasilja u Kabardino-Balkariji
Napad terorista na Naljčik, glavni grad ruske provincije Kabardino-Balkarija prošlog četvrtka i petka ukazao je da i ruske provincije na severnom Kavkazu, koje su do sada bile relativno mirne, mogu postati meta terorističkih napada pod komandom čečenskih terorista. Da problem bude još složeniji, većinu terorista činilo je domaće stanovništvo, na šta je ukazala velika gužva pred mrtvačnicom bolnice u Naljčiku, gde su se okupili roditelji, supružnici i rođaci poginulih napadača, gotovo svi iz Kabardino-Balkarije. Za domaće stanovništvo, napadi terorista u Naljčiku su relativno nova pojava, iako se dobar deo njih borio u Čečeniji na strani Aslana Mashadova.
Akcija u Naljčiku ima dosta sličnosti sa prošlogodišnjim napadima čečenskih terorista na policijske i upravne zgrade u Nazranju u Ingušetiji, koja se nalazi u blizini. Tada je grupa od oko 200 terorista ubila 98 ljudi, među kojima nekoliko desetina policajaca i ministra unutrašnjih poslova Ingušetije Abukara Kostojeva, njegovog zamenika i gradskog tužioca. Tada se pretpostavljalo da čečenski militanti nameravaju da prošire svoje akcije širom severnog Kavkaza, dok prošlonedeljne akcije u Naljčiku mogu da budu potvrda tog stava. Posle napada u Ingušetiji ruski predsednik Vladimir Putin naredio je da se prisustvo ruskih vojnika i specijalaca na Kavkazu još više poveća, kao i da se njihov rad bolje koordinira. Blagodareći takvom potezu i obaveštajnim podacima do kojih je ruska policija došla, u Naljčiku je verovatno izbegnuta veća katastrofa. Ipak, oslanjanje ruskih vlasti mahom na vojna i policijska sredstva u borbi protiv terorista na jugu zemlje ne uliva nadu da se slični napadi ne mogu očekivati i u budućnosti.
PRETNJA: Po završetku drugog čečenskog rata, i razbijanja glavnine snaga separatista, Aslan Mashadov (tada već bivši čečenski predsednik) odlučio je da promeni taktiku. Zbog pozivanja terorista na Kuran i islamske vrednosti, kao i dolaska vahabita na Kavkaz, ruska policija često nije pravila razliku između njih i miroljubivog muslimanskog stanovništva, tako da su se policijske mere pretvorile u represiju. Ogorčenost muslimanskog stanovništva zbog brutalnosti ruske policije i velika nezaposlenost i siromaštvo na severnom Kavkazu osiguravale su stalan priliv novih boraca. Mashadov je smatrao da očajnim ljudima u kavkaskim republikama može dati zajednički cilj u borbi protiv ruskih vlasti. Nešto više od godinu dana pre smrti on je u jednom intervjuu sugerisao da namerava da proširi svoje akcije na sve ruske republike na severnom Kavkazu, kao i na neophodnost „širenja fronta vojnog otpora“ posle „ruske invazije na Čečeniju 1999“. „Prema mojim naređenjima, dodatni sektori su uspostavljeni u: Ingušetiji, Kabardino-Balkariji, Dagestanu… Emiri (komandanti) ovih frontova su imenovani, i oni su svi potčinjeni vojnom vrhu Čečenskog pokreta otpora.“
Kabardino-Balkarija je do tada smatrana za relativno mirnu provinciju, a takva izjava je bila i najava nove strategije čečenskih ekstremista, kao i pokušaj pritiska na Kremlj da otpočne pregovore sa Mashadovom. Ono što je Mashadov najavio, Šamil Basajev je sproveo u delo. Basajev je proveo šest nedelja u Kabardino-Balkariji i, kako izgleda, uspeo da sprovede u delo Mashadovljev plan.
Posle smrti Aslana Mashadova, novi glavni vođa čečenskih terorista Abdul Halim Saduljajev izdao je naređenje za formiranje šest novih frontova – kavkaski, dagestanski, istočni, zapadni, severni i grozni front.
Ruske vlasti za napad optužuju lokalnu ekstremističku organizaciju Jarmuk, koja je povezana sa čečenskim teroristima Šamila Basajeva. Iako je Basajev preuzeo odgovornost za napad i izjavio da je napad izvela čečenska organizacija pod imenom Kavkaski front, grupa Jarmuk svakako čini deo istoimene organizacije. Organizaciju Jarmuk jamaat osnovao je 2003. izvesni Muslim Atajev, poznat i pod nadimkom Seifula, veteran rata u Čečeniji, koji se borio zajedno sa poznatim čečenskim borcem Ruslanom Gelajevim, ubijenim krajem februara 2004. Jarmuk je samo jedna od „jamaata“ (islamskih zajednica) koje su nastale u Kabardino-Balkariji i Karačai-Čerkeziji posle 1996, kao reakcija na otvaranje bivših sovjetskih republika prema spoljašnjem islamskom svetu. Neke od njih su miroljubive, dok su druge proglasile džihad protiv ruskih vlasti. Jarmuk je ubrzo po formiranju optužio ruske vlasti da pokušavaju da isprovociraju etnički konflikt između Kabardinaca i Balkaraca. Većinu članova ove organizacije čine Balkarci, ali ona okuplja i Kabardince, a ima i članova koji su ruske nacionalnosti, što ukazuje da ona nije formirana na etničkim osnovama.
POČETAK: Jarmuk organizacija osumnjičena je za dvadesetak terorističkih napada. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kabardino-Balkarije, osam policajaca je poginulo, a sedam je ranjeno u sukobima sa Jarmukom. Krajem 2003. Atajev se sreo i sa Šamilom Basajevim, koji je u to vreme boravio u Kabardino-Balkariji. Smatra se da je ova organizacija izvršila napad na stanicu agencije za borbu protiv narkotika u Naljčiku, 13. decembra 2004, kada su četvorica policajaca ubijena, a teroristi uspeli da odnesu više od 200 komada vatrenog oružja. Muslim Atajev ubijen je 27. januara ove godine u Naljčiku, zajedno sa svojom ženom i još sedmoricom terorista (tu akciju specijalaca prenosila je i ruska televizija). Posle njegove smrti smatralo se da je organizacija gotovo uništena, ali su najnoviji napadi u Naljčiku pokazali da je ona u međuvremenu ojačala. Dva dana pre napada na Naljčik, policija je u jednoj raciji otkrila pola tone eksploziva i veću količinu oružja, što je, prema rečima Aleksandra Čekalina, zamenika ministra unutrašnjih poslova, bio siguran znak da se sprema teroristički napad. Šta su teroristi nameravali da učine s tim eksplozivom, može se samo nagađati. Novi vođa Jarmuka postao je Anzor Astermirot, jedan od osumnjičenih za napad na stanicu agencije za borbu protiv narkotika. Ruske vlasti su potvrdile da je on učestvovao u terorističkim akcijama prošlog četvrtka i petka.
U SUSEDSTVU: Napad na Naljčik potvrđuje da čečenski teroristi nameravaju da šire svoje akcije i na susedne oblasti. O tome svedoče i nedavni bombaški napadi u Dagestanu i Severnoj Osetiji, kao i u Čečeniji. Odgovor ruskih snaga bezbednosti navodi na zaključak da su ozbiljno shvatile izjave Aslana Mashadova, i da su izvukle neke pouke iz prošlogodišnjeg napada na Nazranj. Ipak, da bi se sprečilo širenje terorizma i nasilnih akcija za postizanje političkih ciljeva, potrebno je i delovanje nevojnim sredstvima, čime se ruske vlasti do sada nisu mnogo bavile. Vojno rešenje, koje je Kremlj do sada praktikovao, osigurava samo nastavak nesigurnosti i nasilja u Kabardino-Balkariji.
Kabardino-Balkarija je mali ruski region sa oko 780.000 stanovnika, koji se graniči sa Gruzijom na jugu, Stavropoljom na severu, Karčaj-Čerkeskom Republikom na zapadu i Severnom Osetijom na istoku. Ona je deo Severnokavkaskog ekonomskog distrikta i ekonomski i naučni centar regiona. Posle više od dva veka borbe protiv tadašnje Otomanske imperije, Rusija ju je anektirala 1827. Posle raspada SSSR, Kabardino-Balkarija je postala autonomni region i deo Ruske Federacije.
Po raspadu Sovjetskog Saveza, kao i drugde na Kavkazu, i u Kabardino-Balkariji došlo je do etničkih sukoba i nacionalnog buđenja. Većinu stanovništva u ovom regionu čine Kabardinci (50 odsto) i Balkarci (deset odsto) i obe grupe su privatile islam. Osim njih najbrojniji su Rusi. U vreme Staljina, Balkarci su delili sudbinu Čečena i Ingušeta, i kao i oni na silu bili deportovani u Kazahstan zbog optužbi za saradnju s nacistima, do 1957. kada im je dozvoljeno da se vrate. Kabardinci, koji su nakon toga postali glavna etnička grupa u ovoj oblasti, prigrabili su sve poluge vlasti po raspadu SSSR i ubrzo ušli u sukob sa Balkarcima oko podele teritorije, jer su Balkarci želeli da formiraju sopstvenu teritorijalnu jedinicu. Zbog toga se ova oblast smatra potencijalno nestabilnom.
Prema ruskim podacima, oko 70 odsto stanovništva je nezaposleno, dok više od polovine živi ispod donje granice siromaštva.
Čak 72 sata nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile region Valesnije u Španiji i dalje ima ljudi do kojih pomoć ne može da stigne. Pedro Montalvo iz Valensije kaže za „Vreme” da su prodavnice prazne, mnogi su bez krova nad glavom i svaka pomoć je dobrodošla
Dok je samo 30 odsto građana SAD uzbuđeno zbog predsedničkih izbora 5. novembra, ostatak uglavnom oseća anksioznost ili frustraciju
Broj poginulih u katatsrofalnim poplavama u Valensiji prešao je 200. Katastrofa dobija nove razmere, preživeli mole za pomoć jer nemaju hrane, ni vode za život
Bugarske nacionalističke organizacije i Savez bugarskih pisaca sukobili su se sa svetski poznatim glumcem i režiserom Džonom Malkovičem, koji trenutno postavlja predstavu „Oružje i čovek“ Bernarda Šoua u Sofiji. Oni tvrde da je predstava stara 120 godina „antibugarska“ i žele da bude uklonjena iz repertoara
Nemačka auto industrija nalazi se u problemima zbog prelaza na proizvodnju električnih automobila. Sunovrat kompanije Folksvagen samo je još jedan primer toga da nemačka privreda prolazi kroz buran period
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
