Za „Vreme“ iz Londona
Iako je 30. aprila ove godine zvanično okončano učešće britanskih trupa u Iraku, javnost nije prestala da vapi za novostima vezanim za ovaj rat. Protekle nedelje, kada su obelodanjene informacije koje jasno ukazuju da učešće Britanije u ratu u Iraku nije bilo neophodno, u centru svetske pažnje našao se bivši britanski premijer Toni Bler. Londonski „Telegraf“ preneo je izjavu Vilijama Hermana, načelnika međunarodne bezbednosti pri Ministarstvu spoljnih poslova od 2000. do 2002. godine, koji je potvrdio da su u trenutku kada je odlučeno da država uđe u rat postojale informacije o tome kako je skoro nemoguće da Sadam Husein upotrebi oružje koje navodno poseduje. Herman naglašava i da su britanske tajne službe u vreme odlučivanja o ulasku u rat imale velike teškoće da prikupe informacije o iračkom oružju za masovno uništenje i njegovoj funkcionalnosti. Znajući za sve to premijer Bler je pred Parlamentom obrazložio ulazak države u rat koristeći neproverene informacije kao čvrste argumente.
BRIFINZI: U procesu za otkrivanje istine o učešću u ratu u Iraku, koji je nedavno započet u Britaniji, već se otišlo prilično daleko, pa su obelodanjeni brifinzi koje su najviši državni zvaničnici dobijali neposredno pre invazije na Irak. U Aprilu 2000. godine iračko oružano stanje bilo je opisano kao „ograničeno na hemijsko oružje“, u maju 2001. godine kao i u martu 2002. u brifingu je stajala reč „ponegde“. Avgusta i septembra 2002. godine zvaničnicima je poručeno „znamo veoma malo“. Kao još jedna kontradikcija odluci da se uđe u „besmisleni rat“ navodi se i činjenica da je na listi država koje ozbiljno prete razvojem nuklearnog naoružanja Irak bio tek na četvrtom mestu, iza Irana, Severne Koreje i Libije, a naglašava se i da je bilo nerealno očekivati da Sadam Husein razvije nuklearno oružje, s obzirom na sankcije kojima je njegova država bila izložena.
Deo britanske javnosti je tako, preplavljen svežim informacijama, osudio postupke bivšeg premijera Tonija Blera kao očigledno kršenje Rezolucije 1441 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, kojom se utvrđuju kriterijumi za vojno intervenisanje u Iraku. Iako upozoreni osam meseci pre invazije da je planirani rat pravno posmatrano krivično delo, Blera i njegov kabinet to nije pokolebalo.
TUMAČENJE REZOLUCIJE: S druge strane, Džeremi Grinstok, bivši britanski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, u intervjuu za londonski „Gardijan“ govori o tome kako je bilo veoma teško izvagati da li je ulazak u rat legalan ili ne, imajući u vidu nedostatak informacija, ali i činjenicu da međunarodni sud u Hagu nije mogao da se izjasni o tome, jer ga vlasti u Iraku nisu priznavale. Tako su Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države tumačili na svoj način već samu po sebi dvosmislenu Rezoluciju 1441 i ušli u rat i pored upozorenja članova Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da je neophodna dorada Rezolucije.
Džeremi Grinstok takođe navodi i da je bio spreman da podnese ostavku na mesto ambasadora u slučaju da se odluka ispostavi pogrešnom. On između ostalog naglašava i da se Amerika u tom trenutku nije baš nabolje ponela prema Kraljevstvu, jer su ambicije s kojima su SAD krenule na Irak motivisane terorističkim napadom 11. septembra, bile je prevelike za „malu“ Britaniju.
Tako, po običaju, svaka britanska ratna ofanziva, pre ili kasnije, dovede u pitanje savezništvo sa Amerikom. Ko koga bodri? Čiji su interesi važniji, čiji su zalogaju veći?
Sadam Husein upravo je uz pomoć Amerike došao na vlast. Zapadni saveznici bili su, međutim, zatečeni kada je Husein nacionalizovao naftnu industriju. Irak je u ratu protiv Irana još uživao logističku podršku i Amerike i Britanije. Tek kada se okrenuo protiv Kuvajta, savezništvo sa Zapadom počelo je da puca, a Husein je pre Prvog rata u zalivu označen kao glavna pretnja na Bliskom istoku.
„Ima nekih koji misle da mogu da idu protiv nas, tamo (u Iraku). Moj odgovor je – dođite da vidimo“, poručio je Džordž Buš u julu 2003. godine, nakon što su Britanija i Sjedinjene Američke Države ušle u rat sa Irakom.
Tokom proteklih šest godina rat je odneo 1.339.711 iračkih života, ali i otvorio mnoga pitanja.
BLER I BUŠ: Prošlonedeljno svedočenje Dejvida Maninga, bivšeg glavnog spoljnopolitičkog savetnika Tonija Blera, obelodanilo je dodatne informacije o odnosu nekadašnjeg britanskog premijera i američkog predsednika Buša. Kako je Maning rekao, a prenosi BBC, Džordž Buš je u telefonskom razgovoru samo četiri dana nakon 11. septembra pokušao da ubedi Blera da postoji veza između Al kaide, Sadama Huseina i Osame bin Ladena i da pod hitno treba vojno intervenisati. Bler je na to odgovorio da informaciju treba ozbiljno razmotriti pre upotrebe sile, ali i da Ujedinjene nacije moraju biti konsultovane. Maning, koji je 2003. postao ambasador Britanije u Vašingtonu takođe je rekao da se Bler, blago rečeno, predomislio nakon razgovora iza zatvorenih vrata sa Bušom na njegovom ranču u Krofordu, u Teksasu 2002. godine.
Vodeći britanski analitičari tvrde da rat u Iraku ne bi trebalo da bude veliko pitanje na predstojećim parlamentarnim izborima, iako konzervativcima može ići u korist činjenica da se bivši laburistički premijer Toni Bler iz dana u dan susreće sa novim optužbama vezanim za ulazak u rat u Iraku.
