Švedska je pre dve godine pod utiskom ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine podnela zahtev za članstvo u NATO, piše Dojče vele.
Kao poslednja država-članica severnoatlantskog saveza, Mađarska je u parlamentu velikom većinom glasova odobrila zahtev Švedske.
Tome su prethodili teški pregovori s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Taj desničarski populista blokirao je ulazak Švedske u NATO do samog kraja, verovatno zato što je Stokholm više puta kritikovao njegovu politiku.
Tek prošlog petka, nakon što je švedski premijer Ulf Kristerson lično posetio Budimpeštu i nakon dogovora o kupovini i održavanju švedskih borbenih aviona JAS 39 Gripen, Orban i njegova vladajuća partija Fides odustali su od otpora.
Uoči glasanja ovog ponedeljka 26. februara 2024, od Orbana su se mogli čuti mnogo prijateljskiji tonovi: „Ulazak Švedske u NATO ojačaće bezbednost Mađarske“, apelovao je premijer na poslanike. Oni su njegov zahtev prihvatili: za ratifikaciju je glasalo 188 poslanika, protiv je bilo šest, a uzdržanih nije bilo.
„Istorijski dan“
Švedski premijer Ulf Kristerson je nakon glasanja ocenio da je ovo „istorijski dan“.
„Parlamenti svih država-članica NATO sada su glasali za ulazak Švedske u NATO“, objavio je on na društvenoj mreži Iks.
„Švedska je spremna da preuzme svoju odgovornost za evroatlantsku bezbednost.“
Nemački kancelar Olaf Šolc takođe na Iksu napisao je: „Put za Švedsku u NATO je jasan – to je pobeda za sve nas“.
Sličnu izjavu dao je i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i rekao da odluka jača njihovu odbranu saveza, a time i bezbednosti Evrope i sveta.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO. Finska je primljena u Alijansu kao 31. članica u aprilu 2023, dok je Švedska još mnogo meseci morala da se bori kako bi njeno članstvo ratifikovale Turska i Mađarska. Turska je odustala od blokade u januaru, a Mađarska sada, krajem februara.
