Na Olimpiske igre u Parizu pozvan je samo mali broj ruskih sportista, a još manje njih se odazvalo pozivu da nastupaju kao „neutralni“ individualci – „athlete individuele neuter“. Za njih nema himne, zastave i boja nacionalne reprezentacije
Rusija je olimpijska sila koja je u samom vrhu po broju medalja na letnjim Olimpijskim igrama od 1984. godine, kada je odlučila da ne učestvuje u znak protesta jer su se igre održavale u Los Angelesu.
Čak i na igrama u Tokiju 2021. godine, kada je ruski tim bio zvanično zabranjen, sportisti koji su se takmičili pod zastavom Olimpijskog komiteta Rusije uspeli su da osvoje 71 medalju i da budu peti po broju osvojenih medalja, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ali ovaj uspeh se neće ponoviti u Parizu. Pozvan je samo mali broj ruskih sportista, a mnogi od njih su odbili da se takmiče. Zašto?
„Individualni neutralni sportisti“
Ukupno na Olimpijadi u Parizu učestvuje više od 10.500 sportista iz oko 200 zemalja. Među njima je samo15 ruskih sportista i zvanično će biti predstavljeni kao „neutralni“ pod oznakom AIN, što na francuskom znači individualni neutralni sportista – athlete individuele neuter. Za neutralne sportiste nema himne, zastave i boja nacionalne reprezentacije.
Međunarodni olimpijski komitet (MOK) pozvao je 36 ruskih sportista da učestvuju na Olimpijadi nakon što su prošli kvalifikacije za svoje sportove i proces provera koji je kreiran kako bi se blokirao svako ko javno podržavao rat i ima bilo kakve veze sa vojskom. Proveru je prošlo i odazvalo se njih 15.
Poređenja radi, na Olimpijadi u Tokiju, Olimpijski komitet Rusije je poslao 335 takmičara.
U sličnom položaju je Belorusija iz koje na Olimpijadu u Pariz dolazi 17 sportista, dok ih je u Tokiju bilo 101.
Ovo su četvrte Olimpijske igre zaredom u kojima se ruski sportisti takmiče pod oznakom neutralnih sportista. I pre invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Rusija je već bila sankcionisana na međunarodnoj sportskoj pozornici zbog doping skandala. Poslednji put su se ruski sportisti takmičili pod državnom zastavom 2016. godine u Rio de Žaneiru, piše RSE.
Ruska alternativna olimpijada
Prvi put u 40 godina ruska državna televizija neće prenositi Olimpijadu a već sada Rusija promoviše Igre prijateljstva koje su održane 1984. godine kao alternativa Olimpijadi u Los Angelesu koju je Rusija bojkotovala.
Tada je na Igrama prijateljstva učestvovalo oko 2000 sportista, uglavnom iz Istočnog bloka i Sovjetskog Saveza, a Rusija se nada de će oživjti ovu inicijativu 2025. godine. Na ovom takmičenju trebalo bi da učestvuje oko 2500 sportista, četiri puta manje nego na Olimpijadi.
Provera MOK-a
Nedugo nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je postavio kriterijume za učešće individualnih ruskih i beloruskih sportista na Olimpijadi u Parizu: spotrista ne sme aktivno da podržava rat; ne sme da bude pod ugovorom sa ruskom ili beloruskom vojskom ili nekom od državnih sigurnosnih agencija (mnogi ruski sportski klubovi imaju direktne veze sa vojskom i sigurnosnim agencijama); nisu dozvoljena takmičenja i učešće timova.
Sportisti su morali prvo da se kvalifikuju za Igre, a zatim da prođu dvostruku proveru – prvo međunarodnih sportskih federacija zatim i MOK-a koji je uspostavio Individualni panel za procenu kvalifikovanosti neutralnih sportista (AINERP) koji procjenjuje podobnost u odnosu na uslove.
Ako su prošli provere, MOK ih je pozvao da učestvuju na Igrama.
AIN atletičara svakako neće biti jer je Svetska atletska organizacija zabranila učešće svih ruskih i beloruskih sportista u ovoj disciplini.
Tužbe zbog lajkova
Tim istražioca Panela fokusirao se na 15 ruskih i 17 beloruskih sportista koji su prošli kriterijume i koji su prihvatili poziv MOK-a za učešće na Olimpijadi u Parizu. Međutim, advokatska kancelarija za ljudska prava optužila je Međunarodni olimpijski komitet za nemar nakon što je objavila dosije 17 ruskih i beloruskih sportista koji su trebali da se takmiče u Parizu, navodeći kako su podržali rat u Ukrajini kršeći olimpijska pravila, pisao je „Gardijan“.
Global Rights Compliance, sa sedištem u Hagu i Kijevu, saopštio je da su ovi sportisti ili pozitivno reagovali na postove na društvenim mrežama koji podržavaju invaziju na Ukrajinu ili su se takmičili na proratnim takmičenjima ili su bili članovi sportskih klubova povezanih sa vojskom.
Među sportistima koje su naveli iz advokatske kancelarije u čijim slučajevima prepoznaju kršenje pravila MOK-a spominje se biciklistkinja Alena Ivančenko (20), koja je lajkovala objavu sa fotografijom diktatora Josifa Staljina na Instagramu prosovjetskog profila u martu 2022, mesec dana nakon početka invazije na Ukrajinu. Uz objavljenu fotografiju je pisalo: „Primirje sa neprijateljem moguće je tek nakon njegovog uništenja!“
Ivančenko je na svom Instagram nalogu lajkovala i objavu iz septembra 2022. u kojoj Vladimir Putin najavljuje delimičnu mobilizaciju civila kako bi zaštitio Rusiju i obezbijedio bezbjednost „oslobođenih teritorija“ u Ukrajini.
Teniserka Diana Šnajder (20) lajkovala je dve objave Margarite Simonjan, glavne i odgovorne urednice Russia Today, dva dana nakon što je Rusija pokrenula invaziju, naveli su iz advokatske kancelarije i kao dokaze ponudili fotografije.
Svaka od objava je opravdavala invaziju Rusije na Ukrajinu.
Ruska kampanja protiv Olimpijade
Iz Međunarodnog olimpijskog komiteta su rekli da ne mogu da komentarišu pojedinačne sportiste i da je odluku o njihovoj valjanosti za učešće na Olimpijadi doneo Panel.
Iako su bili pozvani, 10 rvača je odbilo učešće, pozivajući se na „nesportski princip selekcije“. Šef ruskog biciklističkog tela rekao je da su uslovi ponižavajući. Nekoliko poznatih tenisera je takođe odlučilo da se ne pojavi, pisao je „Ekonomist“.
Radio Slobodna Evropa piše da swu ruski državni mediji započeli kampanju dezinformacija protiv Olimpijskih igara u Parizu, objavljujući članke i video zapise koji omalovažavaju Međunarodni olimpijski komitet i upozoravaju da igrama preti opasnost od terorizma.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
